Bivši načelnik UKP Dragan Kecman o slučaju ubistva Slavka Ćuruvije: Upozoren sam da će postupak biti okončan – ili mene neće biti

U emisiji N1 Intervju govorio je i o pretnjama smrću, „listi za odstrel“, praćenju od strane policije i BIA, ali i o institucionalnom ćutanju koje je, kako kaže, pratilo svaki njegov pokušaj da upozori na nezakonitosti.

Pukovnik u penziji Dragan Kecman radio je više od decenije na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a u emisiji N1 Intervju  kazao je da je posedovao „određene informacije“ koje su mu nagoveštavale kako će se taj slučaj okončati.

“Imao sam informacije da će presuda biti ovakva kakva je iz više razloga i više izvora. Jedan od tih izvora je bila informacija koja se ticala i mene samog, moje bezbednosti i ugroženosti. Čovek me je pozvao tokom noći, probudio i rekao da ima nešto vrlo važno da mi kaže – da povedem računa o svojoj bezbednosti jer je dobio informaciju da se mora okončati ovaj sudski postupak, upravo ovako kako se okončao, ili da jednostavno ja više neću postojati, biti živ”, otkriva Kecman.

Taj poziv dobio je 2021. godine sa stranog broja telefona, podseća se Kecman i dodaje kako je o tim pretnjama obavestio tadašnjem načelnika UKP-a koji je, kako kaže, bio nezainteresovan da ga sasluša i reaguje.

Međutim, ovo nije bila jedina pretnja – 2006. godine jedan od optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije rekao kako „Kecmana treba o’laditi“.

“Meni su tu rečenicu i ta saznanja dali rukovodioci jednog našeg tajnog odeljenja koje je radilo opservaciju svih tih osoba koje smo dovodili u vezu sa izvršenjem tog krivičnog dela. Posle jednog kontakta, koji su dokumentovali i snimili u blizini mesta gde se održavao taj sastanak došli su i rekli to što su rekli”, objašnjava Kecman i dodaje da je ta informacija ostala zavedena kao i svaka pretnja koju je dobio, bez konkretnog razrešenja.

Kecman dodaje kako ga zvanična presude Apelacionog suda nije iznenadila jer je kroz sam postupak shvatio u kom smeru ide istraga.

„Nije me iznenadilo to što se desilo jer sam shvatio, kroz sam postupak, u kom smeru idu sve te stvari. Video sam, tokom izvođenja dokaza, da neke ključne stvari poput svedočenja više svedoka, koji su potvrdili tu optužnicu koja je bila u TOK-u, gde se sudija za prethodni postupak usaglasio da ima dovoljno dokaza za nastavak procesa. Podigla se optužnica, krenulo se u istragu i evo kako je istraga dugo trajala i kako se završila”, naglašava Kecman.

Kaže da se tokom procesa desilo da je isključeno puno ključnih dokaza i da je apelacija vraćala te dokaze na razmatranje. Kada je apelacija preuzela ceo slučaj ona je ignorisala sve te dokaze koje je vratila prvostepenom sudu da razmotri, objašnjava Kecman jer je na njihovom prikupljanju i sam radio.

„Lica koja sam procesuirao sada polako izlaze na slobodu“

„U vreme kada je u MUP-u bila državna sekretarka Dijana Hrkalović sačinjena je tzv. “lista za odstrel” sa svega šest inicijala osoba koje su bile etiketirane i koje je, trebalo eliminisati“, kaže Kecman. Tvrdi da se jedan od tih inicijala odnosio i na njega.

Za N1 pukovnik u penziji objašnjava kako je on razumeo da je ljude na toj listi trebalo “eliminisati iz službe, ali i životno”.

“Znate zašto se traži sve to? Zato što sam ja, u mom rukovođenju tim jedinicama u kojima sam bio i u mom policijskom radu, insistirao na zakonitom postupanju, prvenstveno mene, pa i sve do jednog policijskog službenika koji je bio pod mojom nadležnošću i u mojoj radnoj grupi”, objašnjava Kecman za N1.

U trenutku kada se pojavila ova pretnja, Kecman je u službi bio već 27 godina. Ipak, kako objašnjava, ni ovoga puta nije dobio podršku i zaštitu nadređenih.

“Konkretno za ovu činjenicu ponovo sam sišao do načelnika UKP-a, ali video sam da se ćuti. U to vreme načelnik UPK-a je bio Bogdan Pušić. Sve se svodilo na ‘rešavaj to sam’. Kako? Kao što sam i rešavao – otišao sam u sektor unutrašnje kontrole, podneo sam to što sam podneo, dao sam izjavu koju sam dao, očekujući da će u nekom narednom periodu bilo koje tužilaštvo da me pozove za tu moju informaciju: da smatram da sam ja taj broj jedan na listi za odstrel. Niko me nije zvao”, otkriva sagovornik N1.

Odgovarajući na pitanje zašto ga niko iz tužilaštvo nije zvao iako je prijavio vrlo ozbiljne pretnje – da mu je životno ugrožen, Kecman kaže da pretpostavlja kako postoje određene naredbe da se ignorišu sve njegove izjave i dokazi koje iznosi.

Kecman o TOK-u

Komentarišući nedavne aktivnosti Tužilaštva za organizovani kriminal i nedavne istupe glavnog tužioca Mladena Nenadića koji je skoro izneo brojne optužbe na račun policije, Kecman kaže da mu nije najjasnije šta se krije iza toga, te da je “možda bilo bolje da je ostao da ćuti”.

“Po meni, trebalo je mnogo ranije da se to tužilaštvo oglasi o mnogo bitnijim i važnijim stvarima, a ne sada, kada je saterano u ćošak da odjednom diže glavu i sve ostalo”, ocenjuje Kecman za N1.

Uprkos svim pretnjama koje godinama dobija, Kecman kaže da, iako ima dozvolu za oružje, nije dobio i dozvolu za nošenje oružja.

“Ta lica koja sam procesuirao sada polako izlaze na slobodu. Neću da ih imenujem, jer sam se obraćao Ministarstvu za unutrašnje poslove u više navrata. Oni uporno insistiraju da ja navedem ta imena, da i dalje sebi crtam metu na leđa. Smatram da sam zaslužio i da mi je neophodna dozvola za nošenje, a oni se do dan danas nisu oglasili“, objašnjava penzionisani policijski pukovnik.

On kaže kako na dozvolu za nošenje oružja čeka osam meseci iako je u međuvremenu saznao da su „u moratorijumu dodeljene neke dozvole za nošenje određenim licima“, ali ne i njemu.

Kecman ocenjuje da je to očigledna poruka da bi trebalo samo da “ćuti i aplaudira celoj situaciji koja se dešava u zemlji”, te da je to stvar lojalnosti ministru policije i premijeru.

Policijski pukovnik o napredovanju u službi

Policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman, koji je u policiji proveo 33 godine, kaže kako je tokom karijere trpeo opstrukcije od strane “poltrona” koji su na taj način pokušavali da skupe poene za napredovanja u karijeri.

“Jedan od osnovnih problema u Ministarstvu unutrašnjih poslova je taj što se ne gradi piramidalna struktura rukovodioca koje iznedri služba, već se gradi na način ‘ja znam ovoga, ja znam onoga’”, ocenjuje pukovnik u penziji.

Kecman ocenjuje da takvi ljudi ne žele da grade sistem već karijere koje će im omogućiti da u službi zaposle i svoju decu.

Kecman objašnjava kako je tokom karijere, dok je bio načelnik UKP-a, doživeo i da bude praćen od strane svojih kolega. On dodaje kako je u praćenju učestvovala i BIA jer je tada „postojala kohezija između tadašnjih rukovodilaca Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno Dijane Hrkalović i BiA“.

Kecman kaže da je praćenje bila posledica toga što je otkrio da se „određena novinarka prati bez zakonske regulativa i sudskih naloga“.

“Prvi put sam praćen kad sam kao načelnik UKP-a stao u zaštitu novinarke. Sedam dana su me tajno pratili. Meni je čovek rekao da su me pratili od kuće do posla i od posla do kuće. Te ljude znam imenom i prezimenom, to su moje kolege kojima sam pružio ruku i maltene pomogao u službi i njihovoj karijeri. To je naš sistem”, kaže Kecman za N1 i dodaje kako je saznao da je poslednji put bio praćen tri meseca po penzionisanju.

Objašnjava kako je cilj tog praćenja bio da nađu kompromitirane podatke o njemu kako bi ga ucenjivali, a da je iza svega toga, prema njegoivom mišljenju, stajala Hrkalović. Odgovarajući na pitanje ko je stajao iza nje, Kecman smatra da je to bio tadašnji ministar Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

“Ko bi mogao drugi da bude – ministar Stefanović. A iznad njega predsednik Vlade, a iznad predsednika Vlade, normalno, predsednik Republike”, smatra policijski pukovnik u penziji.

Kecman za N1 kaže kako je o tome, da je novinarka protivzakonito i tajno praćena, zajedno sa predsednikom ANEM-a Veranom Matićem obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz zahtev da se te stvari provere.

“Ja od gospodina Aleksandra Vučića nisam dobio nikakav odgovor, Veran Matić ne znam da li je dobio, ali sam povratno dobio informaciju da je ta krivična prijava predata u TOK. Kolega i još par njih koji su imali uvid u tu krivičnu prijavu koju su pisali, pozvani su na informativni razgovor i na objašnjavanje tih okolnosti u BIA. Ja koji sam bio na predzadnjoj stranici te krivične prijave, naveden da sam čovek koji je spustio tog kolegu u kabinet ministra i organizovao da, ako je tačno da se te stvari dešavaju, da treba da se rade zakonito, na profesionalan način, da ne sme da se dešava da se prati neko, a nema sudske naredbe – jedini ja nisam pozvan da dam izjavu, a ja sam pokrenuo celu tu priču”, objašnjava policijski pukovnik u penziji Dragan Kecman u emisiji N1 Intervju.