Komisija republičkog Fonda za zaštitu životne sredine koji je raspisao konkurs za sufinansiranje projekata u ovoj oblasti, na teritoriji Vojvodine odobrila je čak 170 projekata čija je vrednost 188 miliona dinara. Konkurs je u stvari realizovan preko pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a oni koji će koristiti ta sredstva potpisali su ugovore o tome u Vladi Vojvodine.
Pored nevladinih organizacija, koje su najstarije u ovom zanatu, na ovom ekološkom konkursu našle su se i lokalne samouprave, javna preduzeća i obrazovne institucije, a kako glasi zvanična informacija, od tog novca biće finansirani projekti „iz oblasti upravljanja otpadom, monitoringa životne sredine, upravljanja zaštićenim područjima i obnovljivih izvora energije“. Konkretno, u Subotici je odobreno šest takvih projekata.
Ova informacija trebalo bi da znači da će pomenutih 1,8 miliona evra pomoći da Vojvodina bude za bar godinu dana znatno čistija nego sada. Doduše, među projektima se nalaze i oni koji podrazumevaju monitoring (prevedeno posmatranje, ali stručno), kao i upravljanje otpadom o zaštićenim područjima, i to ne garantuje baš neku konkretnu akciju.
Ipak, velika većina građana Vojvodine zaštitu životne sredine doživljava kao čista naselja i polja. Svi koji prolaze kroz vojvođanska sela i gradove viđaju žalosne prizore deponija koje su kao „niske crnih bisera“ okružile ljudske nastambe, i prosto ih guše, jer većina sela nema rešeno pitanje odlaganja otpada, pa se to čini tamo gde je zgodno. A nema ni propisa koji bi kažnjavali ne samo takve postupke, već i odgovorne – inspekcije, kontrole, i ostale koji valjda imaju obavezu da brinu o čistoći svojih gradova i bez projekata i para iz fondova. Ova pristojna suma koja se ulaže u ekološke namere mogla bi pomoći da se pre svega očiste te mrlje na licu Vojvodine i izvori zaraza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
