– Svet je čudan, Evropa postaje sekularizovana i to ne cela Evropa već njen zapadni i srednji deo, naročito na nemačkom govornom području. Sa jedne strane, vidimo da ljudi zaboravljaju hrišćanske korene i manje govore o tome, a sa druge strane poslednji teroritički napadi koji su se desili na tlu Evrope mogu da se povežu sa religijom i to u negativnom smislu, navodi za Danas povodom Božića moninjor Laslo Nemet, biskup zrenjaninski.
Prema njegovom mišljenju, religija bi trebala da vodi ljude bogu, saradnji, očuvanju porodičnih vrednosti, a svaka forma nasilja koja se rađa iz religije je zapravo pogrešno tumačenje božje zapovedi. Pred naletom ljudi koji beže iz ratom zahvaćenih zemalja potrebno je pomoći, smatra naš sagovornik, koji kaže da tamo gde je hrišćanska svest jaka, tamo nema problema niti straha od dolaska izbeglica.
– Ni hrišćanstvo nije uvek bilo bez grešaka, znamo da u je istoriji bilo puno stvari koje danas osuđujemo, poput kolonizacije Južne Amerike, pa Krstaški ratovi, lov na veštice. Bilo je svega i svačega u ime religije. Hrišćanske religije su sada uspele da se očiste od nasilja, od ideja da je spas sveta moguć uz pomoć sile. Bog je svet spasao i nas stvorio i voli nas takve kakvi jesmo. Naš je zadatak da sledeći primer Isusa pokušamo da ovaj svet napravimo boljim i da živimo u miru, sa svim narodima i svim religijama. Ljubav i milosrđe pobeđuju zlo. Molitva može da pomogne ali to ne isključuje ulogu države. Potrebno je da stvorimo uslove da porodice žive bolje, da se razvijaju prema svojim darovima. Potrebno je da današnja Evropa pomogne izbeglicama, jer to nije samo hrišćansko već i humanitarno pitanje. Ja povezujem ove dve stvari, ako neko veruje, zna dobro ko je i šta je, onda je sposoban dapomogne drugom i drugačijem – objašnjava monsinjor Nemet.
Prema njegovim rečima, danas se religija vraća sa ogromnom snagom, nažalost u nekim izopačenim oblicima i previše se koristi za pranje mozga na svim stranama, da li u islamu ili u hrišćanstvu, jer i među hrišćanima ima radikalnih ideja o ograđivanju Evrope.
– Dijalog između crkava je moguć. Katolička crkva recimo već 50 godina vodi dijalog sa islamom, sve do Arapskog proleća imali smo partnere za razgovor. Kada su razorene neke države došlo je do prepreka ali mi nastavljamo sa komunikacijom. Jako je važno da postoje pojedinci koji će voditi religijske grupe. Tu su hrišćani u boljoj poziciji, Katolička crkva ima jedinstveno vođstvo, dok u drugim religijama ne postoji takva struktura, niti u islamu niti u budizmu ili drugim religijama. U ovom trenutku, razgovori hrišćana i islamista su važni zbog mira u svetu. Hrišćani su još uvek najbrojnija grupa na svetu, ima ih oko dve milijarde ili jedna trećina ukupnog stanovništva, dok je Muslimana oko 1,2 milijarde. Samo katolička crkva ima 1,2 milijarde vernika – navodi monsinjor Nemet.
Iskustvo misionara na Filipinima dovelo ge je odavno do zaključka da Evropa nije centar sveta. Pitanje Boga, u smislu kako se to tretira u evropskoj kulturi sa obaveznim pitanjem da li Bog uošte postoji, na drugim kontinentima i kulturama se uopšte ne dovodi u pitanje.
– Sarađivao sam na fakultetu na Filipinima sa maoistima i zanimljivo je da su verovali u Boga. U Aziji nema pitanja da li postoji Bog, transcedencija i nešto iznad nas se podrazumeva. U Kini religija cveta, u bivšem Sovjetskom savezu, uprkos represiji, crkva cveta, u ljudima postoji nešto mnogo jače što ih vezuje za veru. Tu je jedino Evropa uspela da napravi iskorak, racionalno se razdelila kultura od religije. Religija je potisnuta u privatnu sferu, pa je stvar ličnog izbora. Ipak, treba uzeti u obzir da ukoliko se religija izbaci kroz vrata, vratiće se kroz prozor.– kaže biskup Nemet.
Pozitivna poruka koju šalje religija može pomoći da se rešavaju problemi, smatra biskupNemet i navodi primer obnovljene saradnje Amerike i Kube kojoj je kumovao papa Franja, zahvaljujući dobrim diplomatskim odnosima sa Amerikom i ličnim kontaktima sa porodicom Kastro. Hoće li papa doći u Srbiju i dalje je aktuelno pitanje.
– Radi se na tome, a u međuvremenu saradnja između Svete stolice i SPC se dobro razvija – ističe biskup Nemet, čestitajući čitaocima Danasa Božić.
Mađari u Vojvodini
Pitanje Mađarske zajednice u Srbiji ima više uglova posmatranja, pravno gledano položaj je uređen, Nacionalni saveti počeli su da funkcionišu, a prisutnost Mađara u političkom životu Srbije bio je poslednjih 15 godina dosta jasan. SVM je najjača partija vojvođanskih Mađara, ima poverenje zvanične Budimpešte i Beograda. Mislim da je jedinstveni momentan u zajedničkom životu što je došlo do narodnog pomirenja, usvajanjem odluke Skupštine Srbije da ne postoji kolektivna krvica Mađara za zločine iz Drugog svetskog rata – kaže monsinjor Nemet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
