„Božanska čestica na godišnjem odmoru“

Bilo je to samo mesec dana pre nego što su iz Nacionalne aeronautičke kosmičke administracije SAD ili National Aeronautics and Space Administration (NASA) uspešno poslali robotizovano vozilo Kjurioziti na Mars da bi tamo sleteo 6. avgusta, a već dva dana kasnije, 8. avgusta, svet je imao prve snimke marsovskih predela. Da bi prekjuče predsednik SAD Barak Obama tražio telefonom iz aviona, dok je leteo na predizborni skup u Ajovi, da se odmah obavesti ako se stupi u kontakt sa Marsovcima ili se pronađu makar mikrobi… Verovatno su njegovi politički protivnici prokomentarisali da mu ni Marsovci ne mogu pomoći.

U nauci nema, kao u sportu na protekloj Olimpijadi, striktnog rangiranja, ali kada bi se merio značaj evropskog otkrića, to spada među nešto najveće što je čovek smislio i uradio do sada i to u najvećoj laboratoriji na svetu blizu Ženeve.

Naravno, to nije opipljivo. I dalje je tu mnogo magli.

O tim „naučnim maglama“ svoje viđenje ima dr Dragan Popović, vođa „naučne reprezentacije“ Srbije, zapravo tima koji je uključen u rad CERN-a, iz Instituta za fiziku, i od samog početka je u tom istraživanju. Ovako on to vidi:

– Svi su trenutno stali i postavili pitanje – šta dalje? Prštalo je od ideja sa svih strana, ali nauka ide drugačijim tempom. Ima svoje neumitnosti. Lično mislim da je ovim okončan veliki period i da je pronađen Higsov bozon, da imamo novu česticu. Ma kako je zvali, to sada treba izučiti. Videti kako se ta čestica ponaša. A kreće se od osnovnog. A to je stvarno utvrditi da nema nikakve sumnje da je to što je pronađeno stvarno bozon. Mislim na onu sumnju da je greška isključena, a zapravo moguća sa jedan naprema tri i po miliona. Postoji matematički model u kome je Higs bezmasenim česticama dao masu. I to istraživanje sledi. Ali rekoh, sve po redu. Najpre mora da se utvrdi i shvati šta je pronađeno i kako se ta čestica, koju zovemo „božanska“, zapravo ponaša.

– I šta će se u CERN-u (akronim od francuskog naziva Conseil Europeen pour la Recherche Nucleaire) sa tim u vezi prvo preduzeti?

– Zatvoriće se vrata.

– Kako, zatvoriće se vrata. Zbog čega?

– Stav je da je sada neophodno jedno dugačko istraživanje dobijenih podataka. A to će započeti sa velikim, brojnim analizama da se shvati šta se, kako i zašto dogodilo i koliko su se potvrdile pretpostavke.

– I koliko će CERN biti zatvoren?

– Neće CERN odmah biti zatvoren, nego na zimu i to otprilike na period od dve godine. Za to vreme pored analize podataka dobijenih eksperimentima biće pokrenut veliki posao na obnovi akceleratora, velikog sudarača čestica. Kako stvari stoje, dobićemo gotovo nov akcelerator, prilagođen novim poslovima koji se otvaraju. Naime, kada se ta rekonstrukcija završi, plan je da još 15 do 20 godina sudarač radi na eksperimentima koji slede. Šta će iz toga proizaći, još ne možemo sa sigurnošću reći, ali događa se nešto veliko, otvara se gotovo čitava jedna nova oblast fizike. I tu ne sme biti mnogo lutanja.

Direktor istraživanja u CERN-u Serđo Bertoluči, koji je nedavno posetio i pohvalio Istraživačku stanicu „Petnica“ kod Valjeva kao „sjajno mesto na planeti“ rekao je neke stvari o Higsovom bozonu. Inače, Bertoluči je predavač CERN-ove Transevropske škole fizike visokih energija.

Prvo, Bertoluči nije bio rezolutan, pa je tako naveo da će tek predstojeći eksperimenti pokazati da li je pronađena baš tražena Higsova „božja česticu“ ili se radi o nekoj drugoj, sličnoj ili nešto drugačijoj.

– Bez te čestice, koja je zaslužna za masu svih ostalih čestica, svemir bi bio prepun čestica bez mase, a gravitacija ne bi postojala. Fizičari su tokom opisivanja sveta elementarnih čestica i njihovih osobina postavili teoriju mikrosveta, takozvanu Standardnu teoriju. Tokom decenija detektovali smo jednu po jednu elementarnu česticu, koje je predviđao Standardni model i preostala je još Higsova čestica. Ukoliko smo baš nju detektovali, što je veoma verovatno, potvrdili smo teoriju. To nam može omogući da uz pomoć novih podataka kompletiramo, popravimo Standardni model. Nestručna javnost i mediji očekuju da nauka daje tačne i konačne odgovore, ali to ne ide tako, ni nauka nema stalne istine, one su samo koraci ka daljim istraživanjima i novim činjenicama. Zato postoji određena doza razočaranja kada se kaže otkrili smo česticu koja ima neke osobine kao Higsova, a ne kažemo da smo otkrili Higsovu česticu – Bertoluči objašnjava šta on na tu temu misli.

On je samo oprezno potvrdio ono što su znali još antički filozofi, a to je da nauku pokreće večno ispitivanje i sumnja.

Pri tome je rad u CERN-u, koji je pripremljen za fundamentalna istraživanja u fizici, smatra Bertoluči, već dao niz civilizacijski vrednih, tehnoloških inovacija tokom gradnje postrojenja, a kao primer je naveo superprovodnike ili supermagnete, istakavši da današnje magnetne rezonance ne bi bilo da nije bilo razvoja tehnologije za CERN.

Pišući već legendarnu „Kratku povest vremena“, kako je kod nas prevedena, ili u originalu „A brief history of Time“ Stiven Hoking je u jednom pasusu gotovo zašao u književnu kritiku dela Džejmsa Džojsa opisujući kako je njegovu (Džojsovu) onomatopeju i rimu sa glasanjem galebova (quark) „Three quark for Muster Mark“ iskoristio Marej Gel-Man i za tadašnju nauku šezdesetih otkrio „nezamislive čestice“, sitnije od protona i neutrona, pa ih je nazvao kvarkovima (quark). Za taj rad je 1969. godine dobio Nobelovu nagradu. Kao što mnogi veruju da će Piter Higs biti dobitnik za ovu godinu.

To što rade u CERN-u sa pronalaženjem „božanske čestice“ dalo bi se uporediti sa policijskim istragom ili rekonstrukcijom nekog događaja koji se dogodio pre 13,7 milijardi godina! Kako rekonstruisati čitavu stvar? Pa, za to služi golema laboratorija u Švajcarskoj kod Ženeve, u kojoj su, eto, najzad uspeli da stignu (zabeležile su to precizne mašine) „božansku česticu“ u uslovima kada se u velikom sudaraču udare snopovi čestica brzinom svetlosti pri adekvatnoj temperaturi i svim ostalim uslovima.