Božić u zatvoru

Kada vas, uprkos nepodnošljivim bolovima, ispituju po deset i više sati bez pauze (i u ćeliji), a čitav sistem prinude autoritarnog režima, uključujući i njegove medije, pokušava da vas osramoti i uništi jednom i zauvek, molitva vam postaje jedini sapatnik, jedina uzdanica i razgovor koji možete imati. Bog vam je, shvatate, jedini prijatelj i jedini dostupni rod kada nemate pristup svešteniku kojem verujete niti ima ikog drugog kome možete poveriti svoje brige i nade.

U ovo vreme ljubavi koje se provodi sa porodicom samoća zatvorske ćelije je gotovo neizdrživa. Siva, mrtva tišina noći (stražari voajerski bulje kroz rupu na vratima), iznenadni, bestelesni urlici robijaša, urlici uznemirenosti i besa, zveket zatvorskih rešetki koji se odnekud čuje. Sve to san čini nemogućim ili toliko nespokojnim da se pretvara u mučenje.

Ali čudnovato je da čula ne otupe u ovom mrtvom i užasnom svetu. Naprotiv, izoštrena su: um je oslobođen zemaljskih briga da meri neprocenjivo i mesto koje vam pripada – to je dar duha, zaista neočekivan poklon za Božić. U tami ćelije prikupljam snagu i nadu iz činjenice da mi je Bog, nekako, blizu. Gde bi Hrist drugde bio, ako ne sa onima koji pate i koji su progonjeni?

Zaista, nedavno sam čitala uzvišena i nadahnuta Pisma iz zatvora Ditriha Bonhefera u kojima autor čezne za Hristom koji će ponuditi milost svetu, našem svetu koji je u vreme pisanja žrtvovan zbog jednog čoveka. Pišući u teskobnoj i memljivoj ćeliji, gde je nada značila umreti pre nego što umre telo, Bonhefer je sačinio knjigu bogatu verom, otvorenošću, mogućnostima i nadom – čak i u vreme najmračnijih časova čovečanstva.

Jedan odlomak čini mi se posebnim dok razmišljam o Ukrajini. Čekajući da ga nacisti likvidiraju Bonhefer je napisao da u zatvoru „obezboženost sveta nije… pritajena već je otvorena i tako izložena nenadanoj svetlosti“.

Utehu mi, dakle, za ovaj Božić pruža saznanje da su bezbožništvo, nečovečnost i zločinstvo vladajućeg režima u Kijevu napokon izloženi svetu jasnom svetlošću. Demokratska fasada je propala u ciničnom političkom pozorištu, tvrdnja režima da želi evropsku budućnost za Ukrajinu ispostavila se kao laž, a gramzivost režimskih kleptokrata je ogoljena. Prezir režima prema ustavu i vladavini prava sada se ne može poreći i ta istina okrepljuje.

Još važnije je da je svet upoznat sa patnjom ukrajinskog naroda, to što više nismo sami. Umanjivanje te patnje prihvaćeno je kao ispravna stvar u Evropi i širom sveta. Svakodnevna represija, ugušeni mediji, ucenjivanje i iznuđivanje poslovnih ljudi – sve to upućuje na mafijašku državu na granici Evrope. Naši evropski prijatelji više ne mogu poricati samozadovoljnu podlost režima sa kojim su prinuđeni da sarađuju. Zahvalna sam ovog Božića što mogu da verujem da demokratska Evropa neće prihvatiti ovakvo stanje. Ukrajinci će postati snažniji kada se budu uverili da nisu sami u svojoj borbi.

Neću se pretvarati da sam stručnjak kada je reč o veri i duhovnim vrednostima. Samo sam vernik koji ne može da prihvati da je naše postojanje posledica nekog nakaradnog kosmičkog incidenta. Mi smo, verujem, deo tajanstvenog ali jedinstvenog čina, čiji izvor, smer i svrha, iako povremeno složeni, imaju značenje i cilj – čak i kada ste zatočeni iza rešetaka.

To je samo vera u ideju da su naši životi bitni i da o našim odlukama mora biti rasuđivano na osnovu njihovog moralnog sadržaja, da ćemo mi u Ukrajini, ali i drugde, moći da pronađemo izlaz iz bede, nesreće i očaja koji su nas izmoždili u poslednje dve godine. Na nama je da obnovimo ili osnažimo naše slobode ili slobode naših društava, ne pojedinačnim aktima, već zajedničkim snagama sa istomišljenicima širom sveta. Znam da ćemo uspeti.

Ovog Božića molim svoju porodicu i prijatelje gde god bili da ne brinu za mene. „Živa sam u ovom grobu“, kako reče Ana Ahmatova, velika pesnikinja, hroničar Staljinovog terora. U stvari, življa sam, znam da je tako, od ljudi koji su me ovde zatvorili.

Božić simbolizuje šansu novog početka za sve. Kako je Bonhefer potvrdio svojim poslednjim rečima: „Za mene je ovo… početak života“.

Autorka je lider opozicije, bivša premijerka Ukrajine u dva mandata