Britanska kraljica Viktorija slovila je za gvozdenu lejdi, budući da je na tronu provela šezdeset tri godine (vladala je od 1837. do 1901), zahvaljujući čemu je postala vladarka s najdužim stažom u istoriji te države. Ostala je upamćena i kao prvi monarh koji je poneo titulu carice Indije, kolonije koja je smatrana „draguljem u britanskoj kruni“, a doba obeleženo velikim društvenim i ekonomskim promenama (kao i licemerjem, tvrdio je Čarls Dikens), nazvano je po njoj.
Viktorija je poslužila i kao inspiracija književnicima, poput Rajdarda Kiplinga. U pesmi „Udovica iz Vindzora“, Kipling opisuje snagu Velike Britanije u viktorijansko vreme, za čiju čast ginu vojnici u crvenim mundirima na bojnom polju. Ipak, najnovija knjiga autorke Džilijan Gil „Nas dvoje“ razbija stereotipe o neslućenoj moći ove vladarke.
Gil tvrdi da je kraljica rano iskusila tamnu stranu braka s princem Albertom, za koga se udala 10. februara 1840, kada joj je bilo 20 godina. Mada britanski istoričari tvrde da je brak Viktorije i Alberta bio srećan, postoje navodi da je vladarka ubrzo nakon oglašavanja svadbenih zvona shvatila da su snovi o „životu u ružičastom“ puka iluzija. U pismima kćerki koja se udala za pruskog princa Frederika Viljema, Viktorija upozorava sedamnaestogodišnju novopečenu nevestu da je brak „teret“. Gil smatra da takve reči uglavnom predstavljaju aluziju na trudnoće, s obzirom na to da je poznato da je tokom prve dve decenije braka Viktorija ostajala devet puta u drugom stanju. Za vreme trudnoće kraljica se osećala kao autsajder na sopstvenom dvoru, budući da joj nije bilo dozvoljeno da obavlja svakodnevne aktivnosti.
Štaviše, tokom Viktorijine prve trudnoće, jedanaestogodišnji Edvard Oksford izvršio je atentat na kraljicu dok se sa suprugom vozila kočijom ka Londonu. Na sreću, Oksford je promašio metu. Ipak, taj događaj svakako je imao uticaja na kraljičinu psihu. Mada je britanska vladarka zvanično imala kontrolu nad svojim posedima, knjiga „Nas dvoje“ baca novo svetlo i na njen status. U tom kontekstu, autorka naglašava da su bračne konvencije nalagale kraljici da bude pokorna Albertu i ne zaboravi da mu je „podređena u postelji“.
Takođe, autorka smatra da je glavni razlog zbog kojeg je naočiti Albert pristao da se oženi svojom rođakom Viktorijom bio novac. „Albert je mogao da ostvari uspešnu karijeru biologa, geopolitičara, botaničara, statističara, muzičara ili inženjera, ali pravila njegove kaste zabranila su mu da se obrazuje i zaradi novac“, navodi se u knjizi. Za razliku od Alberta, stiče se utisak da je Viktorija istinski volela supruga i pomirila se s činjenicom da je kraljica samo u očima svojih podanika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
