Brazilci su sila, ne i bauk

Osim „orlića“ i njihovog stručnog štaba teško da je iko verovao, ma sanjao, da mogu ovoliko dugo ostati na planetarnoj smotri najvećih fudbalskih talenata do 20 godina, a oni su korak po korak stigli do poslednjih 90, ili koliko bude trebalo, minuta borbe za titulu, zaokruživši time trogodišnji ciklus stvaranja i postojanja ove fudbalske klase. Rajković, Veljković, Antonov, Milinković-Savić, Živković, Gaćinović, Grujić, Šaponjić, Mandić i ostali zaslužili su igrama i ponašanjem odsudnu bitku sa strašnim klincima sa brazilskih plaža, koji su, za razliku od protivnika, na SP došli s oreolom jednog od glavnih favorita. Uz Argentinu, Nemačku, Portugal, Nigeriju… Međutim, ostali pretendenti na tron ispadali su jedan za drugim, pa će „orlići“ na crtu mladim „kariokama“.

Bez straha i preteranog respekta za rutinskog pobednika E grupe, koji se namučio protiv Urugvajaca i Portugalaca u nokaut fazi, tek u produžecima ih sklonivši s puta, da bi eksplodirao u polufinalu sa Senegalom. Jedna od dve afričke reprezentacije u Top 4 na jubilarnom 20. Mundijalitu osetila je na svojoj koži svu moć raskošne tehnike i šuterskih majstorluka Pereire, Pedra, Giljerma, Horhea, Danila, Gabrijela i ostalih Brazilaca, koji naravno nisu neranjivi.

– O Brazilu ne treba mnogo trošiti reči. Momcima sigurno neće biti potrebna posebna motivacija za ovu utakmicu. Od početka takmičenja za svaku utakmicu sam govorio da je malo finale, a sada nam je ostalo zaista to jedno, veliko i pravo. Ova ekipa je već ispisala istoriju srpskog fudbala, ali naš posao na Novom Zelandu nije još završen. Ne sumnjajte da ćemo se maksimalno pripremiti za ono što nas čeka u poslednjoj bici za titulu. Idemo svom snagom i znanjem do kraja – poručuje iz daleka Paunović.

Defanzivac srpskog tima Milan Gajić bez kompleksa manje fudbalske nacije čak otvoreno „preti“ poznatijem, cenjenijem i trofejnijem rivalu.

– Brazilci su najbolji na svetu. Ali, samo do subote. Za posle ćemo videti. Neka se spreme za borbu do poslednjeg daha. Hoćemo više od već postignutog uspeha.

Ovakvim finalom Mundijalita Saši Zdjelaru ispunjen je dečački san, kao uostalom svim njegovim ispisnicima okupljenim u omladinskoj selekciji Srbije, ali vezista sada priželjkuje još lepšu javu u subotu.

– Kada sam počinjao da igram fudbal, maštao sam o tome da jednog dana igram protiv Brazila neko finale. Eto, snovi se ostvaruju ako se za njih svim srcem boriš. Još samo da ova sjajna generacija ljudi i sjajan tim naprave taj poslednji, najveći korak – puca od zdravog i praksom opravdanog samopouzdanja mladi vezista.

Svi su oni, međutim, svesni da imaju posla s najtežim rivalom od kako su skupa i da će morati biti još bolji nego što su bili do sada da bi pomračili slavu čuvenih „Čileanaca“, osvajača svetske titule za Jugoslaviju 1987. godine. Kao što njihov rival zna da su ovi klinci više od „evropskih Brazilaca“, kako sebi decenijama, najčešće bez jakih razloga i povoda, volimo da laskamo.

Pet prema jedan

Brazil ima daleko više učešća i uspeha od Srbije na Svetskim prvenstvima u ovoj starosnoj kategoriji. Selekao je bio akter čak 17 od 20 Mundijalita, a sa pet njih je odneo titulu (1983, 1985, 1993, 2003. i 2011. godine), što ga čini najtrofejnijim državnim timom posle večitog rivala Argentine (6). Srbija, tj. Jugoslavija čiji je pravni naslednik, samo dva puta se kvalifikovala za omladinsko SP, osvojivši ono u Čileu 1987. godine.

Pedro: Nismo još gotovi

I Brazilci se s pravom nadaju slavlju ove subote, oko devet sati ili malo kasnije po srednjoevropskom vremenu. – Veliko je zadovoljstvo ući u finale, ali ne planiramo da se tu zaustavimo. Nismo još završili posao zbog kojeg smo došli na Novi Zeland – tvrdi odlični bek brazilske selekcije Žoao Pedro.