Nikad kao u poslednje tri godine nije prodefilovalo toliko fudbalera kroz Novi Pazar. Bilo je i afirmisanih i anonimusa, a skoro da niko nije ostavio takav trag da bi navijači žalili što je otišao. Na dobrom putu da stavi tačku na tu neprijatnu tradiciju je hitronogi 28-godišnji napadač Nemanja Vidaković. Kada je početkom godine pojačao redove Novog Pazara ni najstrastveniji fudbalofili nisu se mogli setiti njegovih igračkih karakteristika, nije ga dovoljno dobro poznavala ni većina treneri Superlige.
Da u aprilu u Novi Pazar nije stigao Nebojša Vučićević ko zna da li bi i bilo prilika da ga novopazarska i fudbalska javnost u Srbiji bliže upozna. Od tada tim Novog Pazara bez Vidakovića nije moguće sastaviti.
- Kako se dogodilo da fudbaler koga trenutno smatraju za jednog od najboljih napadača lige tek u 27 godini prvi put zaigra u našem najjačem fudbalskom takmičenju?
– Bio sam igrač Obilića i Železnika kada su ova dva tima igrala u eliti. Potom sam se otisnuo u inostranstvo i tamo izgradio ime, tako da sam daleko poznatiji recimo u Rumuniji nego u Srbiji. Tamo sam dosta dobro igrao, da nije bilo tako ne bi se dogodilo da promenim toliko klubova u zemlji gde je klupski fudbal na vrlo visokom nivou. Jako sam zadovoljan i onim delom karijere koji sam proveo u Slovačkoj, Azerbejdžanu i BiH.
- U Srbiju Vas je vratio Novi Pazar?
-Došao sam na poziv tadašnjeg sportskog direktora Seada Brunčevića i insistiranje trenera Slavenka Kuzeljevića.
- Zanimljivo, kod Kuzeljevića se baš niste naigrali?
-Retko sam dobijao priliku. Uglavnom sam u igru ulazio sa klupe za rezervne fudbalere u finišu mečeva. Ni danas mi nisu poznati razlozi zašto je tako bilo. Moguće da nisam razumeo ili se nisam uklapao u koncepciju igre tima. Onda je ekipu preuzeo Vučićević i sve je postalo mnogo jednostavnije, jer me je on vrlo dobro poznavao iz vremena kada sam igrao na beogradskim terenima.
- Dogodilo se da prvi kompletan meč za Novi Pazar odigrate tek u 23. kolu prošlog prvenstva. Rival je bila sjajna Jagodina?
-Prvi meč u kome nas je vodio Vučićević. Pobedili smo 2:1. Nisam postigao gol na toj utakmici, ali od tada sam konstantno u timu.
- Ova sezona počela je fenomenalno. Pored odličnih igara i rezultata i dalje se najviše među pristalicama Novog Pazara govori o porazu od Partizana. Postigli ste vodeći gol u toj utakmici i po opštoj oceni sportskih novinara bili igrač meča. Da li je to Vaša i najbolje ikada odigrana utakmica?
-Bilo je i mnogo boljih. Htela me je lopta, postigao sam i gol, ali šta to vredi kad smo ostali bez bodova, a po razvoju situacije trebalo je da osvojimo sva tri. Svi su videli šta se dogodilo. Nije Partizan igrao loše taj meč, već je naš pristup utakmici bio na visokom nivou. Čak i kada smo ostali sa desetoricom igrača na terenu nismo bili u podređenoj ulozi. Zagrlili smo se i brzo dogovorili da do kraja meča igramo srcem i hrabro. Čini mi se da je tako i bilo.
- Po završetku duela sa Partizanom umalo da pređete u redove crno-belih. Koliko je ta priča sa Partizanom bila ozbiljna?
-Vrlo. Ne samo tu, već i onu utakmicu proletos u Pazaru sa Partizanom ( 0 : 0 ) odigrao sam po ukusu nekih ljudi iz tabora šampiona. Nije tajna da su Albert Nađ i Vuk Rašović želeli da me angažuju. Na kraju dva tima nisu uspela da se dogovore. Ne krijem da je Partizan klub u kojem sam želeo da igram. To je jedini klub osim Novog Pazara u našoj zemlji u kojem bih i igrao. Kad se to već nije dogodilo, onog dana kada budem odlazio iz Pazara moj izbor će opet biti inostranstvo.
- Mediji su se posle utakmice 3. kola u Užicu utrkivali u naslovima kako je Vidaković napustio tim Novog Pazara nezadovoljan što ga je trener Milanović iz napadačke prekomandovao u veznu liniju?
-Sve se završilo na najbolji mogući način. Zaboravimo tu epizodu.
- Mišljenje navijača je da je ovaj tim za koplje bolji od onog koji je igrao u drugom delu prošle sezone?
-Možda i jeste, mada ne zaboravite da nije isto igrati kada jurite opstanak i kada vam dobro ide.
- Ubrajaju vas među najbrže, a možda ste i najbrži fudbaler Jelen Superlige?
-Izraziti sam napadač. Obožavam kad loptu dobijem u prazan prostor, tada brzina dolazi do izražaja. Ako tako kažu verovatno da u tome ima istine. Imam brzinu, posebno u prostoru od 20 metara.
- Posle Partizana i Vojvodine od velikana našeg fudbala uskoro predstoji još meč sa Crvenom zvezdom?
-Sve utakmice imaju podjednaku važnost. Namučili smo i nadigrali Partizan, Vojvodinu smo precenili. Želim pobedu nad Zvezdom, bez obzira što će se igrati u Beogradu.
- Protivnik u prvom kolu Kupa Srbije je srpskoligaš Trstenik?
-Ne bi trebalo dovoditi u pitanje našu pobedu. Respektujemo svaki tim, ali mislim da smo u tom susretu, bez obzira što gostujemo apsolutni favoriti.
- Sutra dočekujete uvek neugodni Javor?
-Vrlo dobro se sećam našeg poslednjeg susreta. Izgubili smo u Ivanjici 3:2, a ja sam postigao oba gola za nas. Sigurno pobeđujemo, naravno da bih voleo da ponovim partiju iz te utakmice i da se upišem među strelce, ali i ako ne uspem u toj nameri naći će se već neko ko će presuditi Javoru.
Nezaboravna utakmica u Sarajevu
Nemanja Vidaković rođen je u Šapcu, tamo i danas u strogom centru grada živi njegova porodica. Zanimljivo je da i pored toga nikada nije igrao ni za jedan šabački klub, znači ni za Mačvu. Počeo je u jednoj privatnoj školi fudbala u tom gradu i sa samo 14 godina otišao u Beograd priključivši se Milicionaru gde se u to vreme izvanredno radilo sa mladim igračima. Od danas poznatih fudbalera tada su između ostalih u Milicionaru bili Biševac i Tumbasović.
Posle boravka u Obiliću i Železniku u Rumuniji je nastupao za Unireu iz Urzićanija, Panduri, Valčeu i Gaz Metan, igrao je još u Slovačkoj za Dunajsku stredu, u BiH za Borac iz Banjaluke i u Azerbejdžanu za Ravan iz Bakua. ,,Liga u Azerbejdžanu je jako zanimljiva. Mislim da ovde ljudi i ne znaju koliko se tamo igra dobar fudbal kojem iz meni nepoznatih razloga jedino nedostaju gledaoci. Malo ih je na tribinama“, kaže Vidaković. Iz bogate karijere Vidaković se rado seti događaja od pre nešto više od dve godine: ,,Moj tadašnji klub Borac iz Banjaluke pri kraju šampionata igrao je utakmicu u kojoj se odlučivalo o šampionu BiH. Pobedili smo u Sarajevu Željezničar 1:0. Domaći navijači su nas dugotrajnim aplauzom ispratili sa stadiona. Zaista je bila slika za nezaborav“, govori Nemanja Vidaković.
Pazar živi za fudbal
-Fasciniran sam Novim Pazarom kao gradom. Nije nikakva reklama, ali retko da sam kada u prilici da nekom platim piće. Znao sam iz priča koliko se ovde voli fudbal, ali da se toliko baš voli i živi za Novi Pazar to je prosto neverovatno, bez ikakvog okolišavanja kaže 28-godišnji momak iz srca Mačve. Van terena druži se sa svim saigračima, najviše sa golmanom Milošem Budakovićem, takođe Šapčaninom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
