Zašto inspekcija ne spasava Pionirski park od Ćacilenda? Odgovor je poražavajući

Iako je Zavod za zaštitu prirode trebalo da izvrši inspekcijski nadzor u ovom zaštićenom prirodnom dobru, to se još uvek nije desilo zbog, kako kažu, objektivne nemogućnosti prilaza parkovskoj površini. Zato su, u skladu sa svojim nadležnostima, uradili ono što su mogli – poslali zahtev nadležnim institucijama da obave vanredni inspekcijski nadzor.

„Za masovno okupljanje i postavljanje raznih objekata na prostoru Spomenika prirode “Pionirski park” (šatori, pokretni toaleti, parkirana vozila…) od Zavoda nisu potraživani uslovi zaštite prirode. Imajući u vidu da su navedene aktivnosti zabranjene, Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Pionirskog parka, Zavod je poslao zahtev za vanredni inspekcijski nadzor Sekretarijatu za inspekciju, nadzor i komunikaciju grada Beograda. Isti zahtev dopis je prosleđen i Upravljaču zaštićenog područja – JKP Zelenilo Beograd. Ali, do sada još nije dobio izveštaj tog vanrednog inspekcijskog nadzora”, navodi u odgovoru dostavljenom Danasu v. d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode Aleksandra Došlić.

Podsetimo, pre nešto više od mesec dana u ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, reagujući u Skupštini Srbije na kritike zbog Ćacilenda, rekla je da će, kada se steknu uslovi, stručni nadzor iz Zavoda za zaštitu prirode zajedno sa lokalnim inspektorima dati dalje mere koje treba da se nalože za Pioniski park, međutim, ona nije precizirala koji bi to uslovi trebalo da se steknu. Ona je tada ocenila da park „nije autohtonog porekla“, dodajući da nije fer da se „studenti koji žele da uče“, a koji mesecima kampuju u ovom parku, optužuju da zagađuju životnu sredinu.

Sa druge strane, Bojan Simišić iz Eko straže podseća da je sakupljeno 30.000 potpisa kao deo kampanje za ukljanjanje Ćacilenda, ali da ne očekuje da će doći do nekih mera, dodajući da krivična i svaka druga odgovornost ostaju kada se promeni vlast.

„Ne očekujemo, mada podsećamo da ne reaguju na kršenje nekoliko zakona i komunalnih propisa. Nije problem smeće, već uzurpiranje javne površine i otimanje dela grada. Ćacilend je monument nepostojanja vladavine prava u Srbiji”, kaže naš sagovornik.

Pionirski park je stavljen pod zaštitu 2007. godine radi očuvanja prostorno-ambijentalnih, kulturno-istorijskih, botaničkih i bioekoloških karakteristika kao i očuvanja reprezentativnog identiteta gradskog centra, te održavanja i unapređenja stanja bioloških, estetskih i turističkih vrednosti Beograda.

„Pionirski park je jedan od najlepših centralnih parkova Beograda. Svojim položajem, biljnim materijalom, sadržajem spomeničkih elemenata, kao i činjenicom da je sa svih strana okružen spomenicima kulture, predstavlja jedinstven prostor u najužem centru grada. Vrednost ovog parka ogleda se u istoriji nastanka, u značaju koji je imao u istoriji srpskog naroda, u znamenitosti istorijskih ličnosti koje su ga formirale, koristile i ostavile novim generacijama, s jedne strane, a sa druge u činjenici da je ovaj park jedan od prvih parkova Beograda, koji je očigledan primer dopiranja uticaja tadašnje razvijene Evrope”, napominje v. d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode.

Dodatna vrednost parka, kako dodaje, proizilazi iz činjenice da je star više od stotinu godina i predpostavke da njegovo najstarije stablo hrasta lužnjaka predstavlja ostatak nekadašnjih prostornih šuma Šumadije, koje su dopirale čak do samog grada.

„Ova veza s prošlošću čini park autentičnim jer u njemu i dalje postoji jedan od retkih primeraka prirodnih spomenika koji nam svedoče o istoriji razvoja Beograda. Bogatstvo parka čine i ostali raznovrsni primerci autohtone i alohtone dendroflore. Osim hrasta lužnjaka, posebno se ističu primerci šumskog drveća impozantnih dimenzija: koprivić, ginko, divlji kesten i drugi. Visoko vredna dendroflora obogaćena je brojnim vrstama dekorativnih cvetnica i trahnica“, zaključuje ona.

Pitanja o inspekcijskom nadzoru u vezi Pionirskog parka uputili smo i nadležnom Sekretarijatu za inspekciju i nadzor, ali do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili.

U međuvremenu, u Ćacilend je, kako tvrdi Akademski plenum, stigao i agregat koji troši oko 3.500 evra goriva dnevno i može da zagreje oko 45 šatora, pa umesto da inspekcija reaguje i park prirode „oslobodi“, stiče se utisak da im se još više omogućava da Ćacilend što duže ostane.

„Ako vam je hladno u šatorima – vratite se na fakultete. Uštedećete novac svih građana Srbije. Ne pristajte da budete ‘živi eksponati’ ovog režima“, poručili su iz Akademskog plenuma studentima 2.0.

Da Grad Beograd nema mehanizme da Pionirski park „odblokira“ potvrdio je i sam gradonačelnik Aleksandar Šapić. Kada su ga upitali šta su „Zelenilo“ i gradske inspekcije preduzele po pitanju blokade Pionirskog parka, kao zaštićene zone, Šapić je rekao da Grad nema mehanizme da zaustavi blokiranje.

„Mi nismo do sada uspeli da sprečimo ni jednu, ni drugu, ni treću, ni petu stranu da blokira ulice. Svako to radi na svoj način, blokade su u ovoj zemlji očigledno postale legitiman vid političke borbe. Mi nemamo mehanizme da zaustavimo blokiranje“, kazao je gradonačelnik pre mesec dana.