Čađ i sumpor-dioksid najveći zagađivači

– Na mernoj stanici u Beogradu, koja se nalazi daleko od uticaja saobraćaja, tako da jasno beleži zagađenja vazduha iz drugih izvora, zabeležene su povećane vrednosti sumpor-dioksida i suspendovanih čestica odmah nakon prelaska grejanja na mazut, odnosno aktiviranjem individualnih ložišta. Nepovoljni meteorološki uslovi uz nedostatak vetra pogodovali su da se štetne materije duže zadrže u nižim atmosferskim slojevima. Međutim, u proteklih nedelju dana zabeležen je pad vrednosti svih štetnih materija – kaže za Danas Momčilo Živković, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Miodrag Živković navodi da su najkritičniji gradovi, kada je o kvalitetu vazduha reč, upravo oni koji i u običnim okolnostima beleže zagađenje zbog industrije.

– Osim ekscesivne situacije, kada je početkom godine u Boru zabeležena vrednost sumpor-dioksida od 38.100 mikrograma po metru kubnom, odnosno 110 puta veća od dozvoljene, koncentracija ovog gasa u nekoliko navrata tokom ovog meseca bila je veća od 10.000 mikrograma. Pored topionice, koja je glavni zagađivač, gradska toplana u Boru takođe emituje ovu štetnu materiju – dodaje Živković, napominjući da koncentracija benzena, ugljen-monoksida i drugih elementa koji su uglavnom produkti saobraćaja, ne prelazi granične vrednosti.

Sumpor-dioksid je u Pančevu u dozvoljenim granicama, ali je zato povećana koncentracija čađi. Slična situacija je i u Nišu.

– Dve trećine Nišlija greje se posredstvom individualnih ložišta, koristeći ugalj i drva kao glavne energente, što dovodi do povećane koncentracije čađi. Na svih 10 mernih mesta, koliko ih ima u Nišu, zabeležena je povećana koncentracija čađi tokom protekle nedelje. Najviša izmerena vrednost bila je 138 mikrograma po metru kubnom, dok je dozvoljena koncentracija ovog elementa 50, odnosno 40 mikrograma po metru kubnom u Niškoj banji, jer je to zona rekreacije i odmora. Sumpor-dioksid nije prelazio dozvoljene granične vrednosti – kaže za Danas dr Ljiljana Stošić, šefica Odeljenja za humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Niš. Ona dodaje da povišene vrednosti čađi, sumpor-dioksida i praškastih materija kod ugroženih kategorija, kao što su stariji, deca, trudnice i hronični bolesnici, mogu da izazovu kašalj, suzenje očiju, zapušen nos, dok se posebno osetljivi ljudi i hospitalizuju.

Slavica Lekić, načelnica Odeljenja za zaštitu životne sredine od zagađivanja pri Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, ističe za Danas da su zavodi za zaštitu zdravlja u svim gradovima gde se meri zagađenost vazduha dužni da izveštaje podnose Ministarstvu, tako da se kvalitet vazduha stalno kontroliše. Prema njenim rečima, zagađenost vazduha je znatno manja u odnosu na period kada je mazut počeo da se koristi, zbog povoljnijih meteoroloških uslova, ali da će stanje biti znatno bolje kada gas, kao ekološko gorivo, u potpunosti počne da se koristi.

Problemi i u prestonici

Granična vrednost imisije (GVI) sumpor-dioksida na sat vremena iznosi 350 mikrograma po metru kubnom, dok je najveća izmerena vrednost ovog gasa u Beogradu zabeležena 10. januara i iznosila je 400 mikrograma po metru kubnom. Suspendovane čestice u glavnom gradu beležile su i 350 mikrograma, dok je GVI za njih 40,6 mikrograma po metru kubnom. Prosečna zagađenost vazduha u Beogradu u periodu od 5. do 10. januara bila je 2,5 puta veća od dozvoljene. Izmerena vrednost sumpor-dioksida u Beogradu juče je iznosila 67, dok je prosečna koncentracija ovog gasa u proteklih nedelju dana oko 70 mikrograma po metru kubnom. Koncentracija suspendovanih čestica u prestonici je i dalje povišena.