Carstvo stenica i prljavštine: Zatvor na Klisi kao tamnica s početka 20. veka

Pritvorenici borave u sobama od 10 do 15 kvadratnih metara u kojima boravi šest do sedam ljudi, od kojih često sedmi spava na podu. Ono što je nerešiv problem su stenice, koje boravak u pritvoru čine nepodnošljivim. I dok iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija tvrde da redovno rade na suzbijanju ovih parazita, struka kaže da to ne rade na adekvatan način.

Naša redakcija je poslala molbu da nam se omogući ulazak u zatvor na Klisi, kao i Okružni zatvor u Beogradu kako bismo „iz prve ruke“ mogli da se uverimo kakvi su uslovi smeštaja. Međutim, iz UIKS nam nisu dozvolili da posetimo ove zatvore, pa čak ni da porazgovaramo sa upravnicima ovih ustanova, uz obrazloženje da će nam oni odgovoriti pismeno i poslati fotografije ove dve ustanove.

Pošto nismo mogli da verujemo na reč UIKS, pitali smo one koji su proveli nekoliko meseci u pritvoru na Klisi, ali i u Okružnom zatvoru u Beogradu.

Antić: Mesto nedostojno za boravak ljudi

Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić je hapšen dva puta. Prvi put je meru pritvora izdržavao na Klisi, gde je proveo skoro šest meseci, dok je drugi put dva meseca bio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, poznatijem kao Centralni zatvor CZ, tako da je bio idealan sagovornik.

„U pogledu uslova za smeštaj, boravak i ishranu, taj zatvor nije dostojan čoveka u 21. veku, a on ipak postoji u jednog državi koja je članica Saveta Evrope. U jednoj prostoriji dimenzija 2,7m x 3,5 m (oko 10 m2) u vremenu od 22 h i 30 minuta dnevno, boravi 6, nekad i 7 ljudi, od kojih taj sedmi spava na podu jer nema krevet. Ukoliko pritvorenik nema svoju posteljinu, dobije od zatvora iscepanu i prljavu, neretko i krvavu koja nije baš prijatnog mirisa. Ako mu se posreći da dobije krevet za spavanje, on je već prvog dana pun stenica, koje se razmnožavaju neverovatnom brzinom tako da ih na presavijenim krajevima posteljine i u jastuku ima na desetine. Novopridošli pritvorenik već posle prve prespavane noći, bude sav u crvenim plikovima. Mesta ujeda nedeljama nakon toga bivaju praćena nesnošlivim svrabom i bolnim i krvavim ranama koje se neretko inficiraju. Rojevi stenica koje pritvorenici ubijaju gaženjem ili udarcima, ostavljaju krvave tragove na posteljini, odeći i zidovima zatvorske ćelije što sve zajedno deprimirajuće i stresno utiče na psihu normalnog čoveka ali i na psihu njegovih članova porodice koji to sve posredno gledaju i pod posebnim okolnostima peru veš i posteljinu pritvoreniku, jer za to ne postoje uslovi u zatvoru na Klisi“, kaže Antić.

On kaže da lekari i medicinsko osoblje zatvora, pa i sama zatvorska uprava pruža maksimalne napore da se sa tim problemom izbori, vršeći deratizacije, ali bezuspešno.

„Ujutru očistite krevet od stenica, uveče ih ponovo pronađete pod jastukom. Hrana u ovom zatvoru je posebna priča. Verujem da tako lošu ishranu nisu imali ni pre 50 godina, jer ona po svom sadržaju i kvalitetu više odgovara nekom zarobljeničkom ratnom logoru nego jednoj ustanovi za smeštaj ljudi u 21. veku u sred Evrope. Nekad je nejestiva i smrdi, nekad je preslana, u onome što se zove pasulj nekad pronađeš svega desetak zrna pasulja… Toalet je u narodu poznati čučavac sa jednim malim lavaboom i česmom bez slavine za toplu vodu u kojem se jedva okreneš i koji služi i za nuždu i za kupanje sa lončetom i za pranje veša. Zastrašujuće je saznanje da u tim uslovima neki ljudi borave i duže od tri godine. Da navedeni pojedinci u pravosudju i nadležni organi i tela rade svoj posao po zakonu, neko bi shvatio da se takav objekat mora staviti van upotrebe i da se iz njega što pre moraju iseliti ljudi, ako ni zbog čega drugog onda bar da ih ne bi jele stenice, jer su u tim uslovima nesporno izloženi nečovečnom postupanju, psihičkoj i fizičkoj torturi, mučenju i izgladnjivanju što je nedopustivo da se dešava u jednoj od najstarijih država na evropskom kontinentu i koja je potpisnica brojnih konvencija o ljudskim pravima i slobodama“, kaže Antić.

Cvijetić: Jedno jutro sam izbrojao preko 200 ujeda stenica

Ativista Pokreta slobodnih građana Mladen Cvijetić je u pritvoru na Klisi proveo više od dva meseca. Njegova iskustva su veoma slična Antićevim.

„U prostoriji od 15m2 nalazi se vas deset i to se naziva pritvorskom sobom. Ne postoji nikakav bazičan nivo kategorizacije pri spajanju pritvorenika, pa se tako onda u toj prostoriji nalazite sa osobama različitih profila i okolonosti zbog kojih su tu. Osnovni higijenski uslovi maltene ne postoje, s obzirom na broj ljudi unutar takvog prostora, shodno tome nema ni wc šolje već se koristi stari “dobri” čučavac. Pritvorenici spavaju na podu (deo njih zbog nedostatka kreveta), jedu odvratnu hranu i kupaju se dva puta nedeljno u raspaloj i prljavoj kupaonici i životi im generalno izgledaju poput onih u romanima Čarlsa Dikensa“, kaže Cvijetić.

Zbog velikog broja ujeda stenica, kod Cvijetića se razvila alergijska reakcija.

„Verovatno sam postao rekorder što se tiče broja uboda stenica jer sam ih jednog jutra izbrojao preko 200. Naravno ni medicinski tretman ne odudara previše od sveopštih uslova u pritvoru na Klisi – pa sam na sve te ubode i alergijsku reakciju koja se stvorila dobio lek za smirenje i lek protiv bolova“, kaže Cvijetić.

Kapaciteti prinudno prošireni zbog velikog priliva pritvorenika

Naša redakcija je poslala pitanja Okružnom zatvoru u Novom Sadu, gde smo ih pitali koliki je smeštajni kapacitet pritvora kao i koliko se lica u ovom trenutku nalazi u pritvoru.

Iz ovog zatvora nam je odgovoreno da je inicijalni smeštajni kapacitet pritvorskog odeljenja 192 mesta, ali da su zbog velikog priliva pritvorenika ove godine, kapacitete proširili na 350 mesta, tako što su jedan deo odeljenja za izdržavanje zatvorskih kazni odvojili za pritvorenike. Takođe, navedeno je da je ove godine renovirano 8 soba. U ovom trenutku u pritvoru na Klisi boravi 318 lica.

Iz same UIKS su nam izjavili da prijem lica u pritvorsku jedinicu na Klisi raste u proteklih nekoliko godina i da je ovo zavod sa jednom od najvećih fluktuacija. Od januara do decembra 2024. godine primljeno je 872 lica, a otpušteno 867 lica, a samo u prvom tromesečju ove godine bilo je 10 odsto više primljenih u odnosu na broj otpuštenih lica, navode iz UIKS.

Oni navode da se u ovom zatvoru pristupa sukcesivnom renoviranju, te da je već renovirano nekoliko kupatila, zamenjena stolarija u sobama i nabavljeno nekoliko stotina novih dušeka. Kažu i da im je namera da do kraja ove godine sve sobe u celoj pritvorskoj jedinici budu renovirane.

Ono što smo saznali od bivših pritvorenika i izvora iz uprave zatvora je da zaposleni ulažu velike napore da nekako poboljšaju uslove na Klisi, ali da to bez konkretne pomoći države nije moguće uraditi u potpunosti.

Ipak primetne su razlike između onoga kako uprava predstavlja uslove na Klisi u odnosu na svedočenja ljudi koji su tamo boravili.

Što se tiče problema sa stenicama iz UIKS navode da je uprava zavoda angažovala dve ovlašćene firme koje su obavile 40 usluga dezinfekcije od januara do oktobra 2025. godine.

„Taksativno, tretiranje stenica je trajalo 10 dana u januaru, potom u februaru 24 dana, zatim u martu 14 dana, u maju 10 dana, u avgustu sedam dana i u septembru četiri dana. U ovom periodu je tretirano 3346 dušeka, odnosno oko 550 dušeka na mesečnom nivou. Tokom prošle godine je tretirano 2780 kreveta, što samo po sebi govori da je tokom ove godine za prvih devet meseci tretirano 556 dušeka više nego u celoj prethodnoj godini“, navode iz uprave.

Konjević: Stenice se ne mogu uništiti samo prostom dezinsekcijom

Vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i predsednica UO Entomološkog društva Srbije za Danas kaže da je suzbijanje stenica složen proces koji zahteva kombinaciju više mera, te da se one ne mogu suzbiti samo prostom dezinsekcijom.

Ona navodi da se stenice pojavljuju uglavnom u prostorijama u kojima boravi veliki broj ljudi, a u kojima su niski higijenski standardi.

„Jako je važno prilikom tretmana obratiti pažnju na sve pukotine, sitne otvore i mesta na kojima se stenice mogu sakriti. Tretmanom je neophodno obuhvatiti dušeke i sve pukotine na krevetu. Posteljina i odeća mora se oprati na najmanje 60°C. Ukoliko se tretmanom ne obuhvate sva mesta na kojima se stenice kriju tretman neće dati zadovoljavajuće rezultate. Efikasnost tretmana mora biti 100%, u suprotnom će se infestacija ponoviti posle određenog vremena. Osim tretmana insekticidima rade se tzv. mehanički
tretmani koji podrazumevanju usisavanje, upotrebu vodene pare i zagrevanje prostorija na +50 i sl. Insekticidne tretmane moraju izvoditi stručna lica a najbolje je, gde je moguće, uratiti tretman zadimljavanja, u toku koga dim prodire u sve pukotine u zatvorenom prostoru. Tokom trajanja bilo kod hemijskog tretmana neopodno je da ljudi i životinje ne borave u tim prostorima nekoliko sati, u zavisnosti od primenjenog insekticidnog sredstva“, objašnjava Konjević.

Profesorka kaže da ove insekte karakteriše, i predstavlja poteškoće u njihovom suzbijanju, to što da mogu da gladuju od 69-85 dana na optimalnoj/sobnoj temperaturi, dok na temperaturi od oko 13°C oba pola mogu živeti do godinu dana bez hranjenja. Navodi i da su izuzetno otporne na spoljašnje uticaje.

„Krvlju se hrane oba pola i larve/nimfe. Ženke polažu jaja u pukotine i procepe u blizini domaćina, prekrivajući ih lepkom koji ih drži čvrsto na datom položaju. Na optimalnim temperaturama od 25°C, i uz obrok dva puta nedeljno, jedna ženka može da položi oko 345 jaja. Po piljenju larve prolaze kroz pet larvenih uzrasta, od kojih se svaki mora hraniti krvlju da bi nastavile razviće. Naglo rastu budući da je količina krvi u svakom obroku 2,5 do 6 puta veća od originalne težine same jedinke. Dinamika razvića stenica u velikoj meri zavisi od temperature, pa na sobnoj temperaturi (18-20°C), uz obezbeđene krvne obroke, odrasle stenice mogu živeti 9-18 meseci. Ukoliko je temperatura viša živeće kraće, odnosno ako je temperatura niska postaju znatno sporije i ne traže domaćina. Krevetne stenice su u velikoj meri otporne na izlaganje niskim temperaturama. Svega četvrtina jedinki uginuće nakon izlaganja temperaturi od -17°C, ali veći deo jaja uginjava tokom zimskih meseci na temperaturama 0-9°C“, navodi ona.

U Beogradu potpuno drugačija slika

Kada su u pitanju uslovi u Okružnom zatvoru u Beogradu, situacija je potpuno drugačija u odnosu na Klisu.

Iz UIKS nam je odgovoreno da je su svi paviljoni kompletno renovirani 2020. godine. Iz ovog zatvora napominju da je pritvoreniku obezbeđeno četiri kvadrtna metra životnog prostora, što je u skladu sa evropskim standardima i daleko prihvatljivije od slučaja na Klisi, gde pritvorenici imaju manje od 2m2.

I Antić navodi da je zatvor u Beogradu u odnosu na Klisu „švajcarski hotel“.

„U CZ-u sam bio smešten u sobi od 30m2 u kojoj nas je bilo trojica. Soba je čista, prostrana i uredna. Kupatilo je odvojeno i prostrano, čisto, sa tušem za toplu vodu. U sobi smo imali televizor sa kablovskom televizijom, hrana je bila dobra. Zaista, nemam ništa loše da kažem o uslovima u CZ-u. Stenica, naravno, nema. Ovako bi zatvor trebalo da izgleda u 21. veku, jer je za čoveka sasvim dovoljna kazna što nije slobodan i onda bi barem trebalo da tu boravi u ljudskim uslovima. Pri tom, u pritvorima ne borave osuđeni već nevini ljudi“, kaže Antić.

Još nekoliko pritvorenika, koji su želeli da ostanu anonimni, a koji su bili pritvorenici i na Klisi i u CZ-u su nam rekli isto što i Antić: Zatvor u Beogradu je naspram Klise luksuzni hotel, a neki ljudi koji su odslužili višegodišnje zatvorske kazne kažu da im je teže pao pritvor na Klisi nego nekoliko godina robije u drugim zatvorskim ustanovama u Srbiji.