Čavesov eksperiment osuđen na propast

„U Bolivarskoj Republici Venecueli živi manje od 27 miliona ljudi, a čak i pored bogatih nalazišta nafte, koja je čini 63. državom sveta prema bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika (BDP), reč je o relativno siromašnoj i neprosvećenoj zemlji. Takva država može da predvodi čitav jedan svetski blok ali je neuspeh izgledniji, a cena u svakom slučaju veća nego u slučaju neke velike države. Mislim da ni prve četiri internacionale nisu donele svetu veliki napredak. Kad je reč o svetskom socijalizmu rekao bih, a iskustvo to potvrđuje, da su najviše dobra čovečanstvu donele upravo tekovine njegovih poraza i produkcije njegovih revizija“, naglašava Antić.

Prema mišljenju bivšeg šefa diplomatije Vladislava Jovanovića, razlike koje postoje među levičarskim partijama koje pokušavaju da se stope u Internacionalu, mogle bi da predstavljaju kočnicu za sprovođenje u delo Čavesovih zamisli. „Ostaje pitanje u kojoj meri će te stranke uspeti da pruže otpor hegemonizmu. Ne ide im naruku ni to što i Sjedinjene Države počinju da se razvodnjavaju, odnosno spremne su da priznaju da nisu svemoćne i da će im za rešavanje izvesnih problema biti potrebna pomoć drugih“, ocenjuje naš sagovornik.

Ipak, Jovanović ne isključuje mogućnost da Peta internacionala postane globalni akter ukoliko nastavi da se razvija. Kao argument za to, navodi činjenicu da taj pokret ima antiimperijalistički karakter i da se oslanja na otpore prema svakom obliku dominacije sila, što bi moglo da privuče mlade. „Svaka utopija budi zov kod mladih generacija da teže nečemu pravednijem, boljem, savršenijem, iako to ne može da opstane u društvenom sistemu, što ne iznenađuje“. Štaviše, navodi da je Čaves političar „svojevrsnog tipa koji nosi latinoamerički žig“, što je u diskontinuitetu sa okupljanjima prethodnih internacionala.

S druge strane, istoričar Sava Živanov tvrdi da zamisao o borbi za socijalnu pravdu i suprotstavljanje imperijalizmu ima šanse da zaživi samo na prostoru Latinske Amerike i u pojedinim državama jugoistočne Azije, za razliku od drugih kontinenata gde je situacija drukčija. „Nije realno da to izraste u znatnu političku snagu u Evropi i Severnoj Americi, kao ni u Africi, dok se u jugoistočnoj Aziji situacija razlikuje od države do države, budući da u pojedinim zemljama postoje levičarski gerilski pokreti nastali posle Drugog svetskog rata“, smatra Živanov.

Sličan stav zastupa Antić, koji navodi da Čavesovu ideju neće slediti značajne levičarske partije u svetu. „Imajući u vidu istoriju Venecuele, njen međunarodni položaj i dosadašnji rad predsednika Čavesa, rekao bih da se to neće dogoditi. Nisu mi poznate partije koje su joj do sada prišle. Svakako bi već objavili pristupanje neke velike partije. Čak i da postane velika kao njene prethodnice, ova internacionala bi trebalo da bude moćnija i uticajnija od njih i da se u savremenom svetu nametne kao značajan faktor“, tvrdi sagovornik Danasa.

Sukob komunista i trockista

Socijalizam za 21. vek koji promoviše Čaves prihvatljiv je za takozvane prosovjetske partije (tradicionalne komunističke organizacije koje su sledile liniju Kremlja sve do raspada SSSR 1991), a delimično i za neke trockističke grupacije zbog tvrdnji Čavesa da je jedan od inspiratora njegove politike Lav Trocki, tvrde analitičari. Ipak, problem se ogleda u činjenici što komunisti i trockisti ne žele da pripadaju istoj međunarodnoj organizaciji jer sukob među njima nesmanjenom žestinom traje otkako je 1929. Trocki proteran iz Sovjetskog Saveza. Što se tiče tradicionalnih komunističkih partija, one od svih drugih revolucionarnih levičarskih tendencija imaju najmanje primedbi na koncept koji sprovodi Čaves, ali je teško poverovati da bi se pridružile projektu koji se zove Peta internacionala jer ne priznaju postojanje Četvrte internacionale, a uveliko rade na obnavljanju Komunističke internacionale, raspuštene u vreme Drugog svetskog rata. G. Vlaović