Foto: Z. S. M./ArhivaNajava otvaranja novog fakulteta na kragujevačkom Univerzitetu, odnosno izdvajanja posebne celine u naučnoj oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva iz dosadašnjeg Fakulteta inženjerskih nauka (FIN) izazvala je veliku buru ove nedelje u Kragujevcu.
I, dok je po jednima to samo politički potez SNS-a (poput Fakulteta nacionalnih studija u Nišu), ostvarivanje ličnih ambicija koje će ugroziti ne postojanje samo FIN-a već i PMF-a, po drugima je to potreban, logičan i neophodan čin.
Ovaj potez najavio je početkom meseca i sam gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, u svom postnovogodišnjem obraćanju građanima sumirajući godinu iza nas i najavljući planove, želje i ambicije za narednu.
Kao „veliku razvojnu ambiciju”, gradonačelnik je naveo i mogućnost osnivanja novog fakulteta, usmerenog na informacione tehnologije, sa posebnim fokusom na sajber bezbednost i veštačku inteligenciju, navodi se u tekstu na kragujevačkom portalu Info KG.
– Kragujevac je danas, zahvaljujući ulaganjima države, Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, moderan IT centar – sa Državnim data centrom, Inovacionim distriktom i Naučno-tehnološkim parkom. Verujem da će Univerzitet prepoznati značaj ove ideje, jer bi njen značaj za grad bio nemerljiv, istakao je Dašić, a preneo Info KG.
Slavković: Potez direktnog podrivanja jednog od fakulteta
Prvi se po tom pitanju u javnosti i medijima oglasio Vukašin Slavković, docent FIN-a na katedri primenjena mehanika i automatsko upravljanje.
– Poslednjih nedelja aktuelna je tema otvaranja novog IT fakulteta na Univerzitetu u Kragujevcu. Ono što je nama zaposlenima odavno bilo očigledno, nakon istupa bivšeg ministra Jovanovića, a zatim i gradonačelnika Dašića, sada postaje realnost. Inicijativa za odvajanje, a potom i zatvaranje Departmana za elektrotehniku i računarstvo na Fakultetu inženjerskih nauka pokrenuta je prethodne nedelje, podseća on.
Prema njegovim rečima, osim direktnog uticaja na sam FIN, ovo direktno pogađa i PMF, koji prvi put nije uspeo da upiše studente na sva raspisana mesta za smer Informatika.
– Nije tajna da ovaj smer održava PMF u životu, s obzirom na broj zainteresovanih za osnovne nauke i nastavničke smerove. Najsramnije ponašanje u svemu tome pokazao je rektor Univerziteta, koji je sa kolegama sa FIN-a pregovarao mimo fakulteta i tom prilikom ih ohrabrivao da fakultet napuste i pređu na fakultet čije se osnivanje najavljuje, ističe Vukašin Slavković, po kome je ovo potez direktnog podrivanja jednog od fakulteta kojima je nadređen.
– Isti ovakav pokušaj dogodio se ne ETF od strane Ane Brnabić i njenog brata tako da je matrica jasna. Nije prošlo na ETF, nije na Elektronskom u Nišu, ali hoće u Kragujevcu, smatra ovaj sagovornik Danasa.
On ističe i činjenicu da kragujevački Univerzitet koji 25 godina ne može da reši pitanje zgrade FILUM-a i dozvoljava da se profesori koji su cenjeni i širom sveta šetaju po neuslovnim prostorijama, memljivim podrumima i drugim fakultetima sada aminuje otvaranje novog fakulteta, rasipanje kadra i urgentno rešavanje prostorija za fakultet u najavi.
– Na kraju treba biti iskren pa reći da je ovo direktna posledica ćutanja akademske zajednice povodom slučaja izdvajanja departmana Filozofskog fakulteta u Nišu. Nakon ovoga, preostaje nam da čekamo i slučaj neke kragujevačke Jelene Kleut. Ćutali ste – sada gledajte, iskren je Slavković.
Stefanović: O sudbini najstarijeg fakulteta odlučuje se iz neformalnih centara
Za Miladina Stefanovića, redovnog profesora na Katedri za proizvodno mašinstvo, kragujevačku akademsku javnost uznemirila je inicijativa potekla iz različitih izvora, a između ostalog i Gradonačelnika Nikole Dašića da postoji ambicija „osnivanja novog fakulteta, usmerenog na informacione tehnologije, sa posebnim fokusom na sajber bezbednost i veštačku inteligenciju”.
– Verovatno gradonačelnik Kragujevca nije želo da zaostaje za svojim niškim kolegom, a pošto su rešeni svi gradski problemi, gradonačelnik je rešio da se bavi razvojem visokog školstva, smatra on.
Po mišljenju profesora Stefanovića ne postoje objektivni, akademski, naučni, akreditacioni razlozi za osnivanje jednog ovakvog Fakulteta.
– Ovom inicijativom nije planirano uvođenje ničeg novog (recimo Filozofija, DIF), naprotiv – rezultat ove ambicije može biti obogaljivanje Fakulteta inženjerskih nauka i moguće je i Prirodno matematičkog fakulteta. Takođe, govori se o inicijativi da se pojedini studijski programi sa ovih institucija jednostavno prenesu na taj novi fakultet. Ukoliko bi se ovo ostvarilo otvorila bi se realna mogućnost da ubuduće grupa profesora odluči da napusti instituciju i sa sobom „ponese” studijski program, možda i opremu ili šta već po volji, napominje vaj sagovornik Danasa.
Ovo nije moguće po našim pravilima akreditacije, pošto se studijski program akredituje na instituciji, ali vidimo da se često zakoni veoma selektivno primenjuju. Čemu bi koristilo postavljanje novog dekana, dekanata, studentskih i pratećih službi i da li je to zaista neophodno ili je to opet nečija ambicija, pita se Miladin Stefanović.
Da postoji iskrena namera, po njemu, studijski programi, na primer sajber bezbednosti ili veštačke inteligencije, mogli bi biti akreditovani kao zajednički u saradnji Fakulteta inženjerskih nauka i Prirodno matematičkog fakulteta ili pak realizovani na Univerzitetskom nivou. Na Univerzitetu u Kragujevcu postoji na primer Psihologija, koja je realizovana zajedničkim angažmanom više institucija, a sa druge stane atomizacija resursa i potencijala nije nešto što se pokazalo kao dobra praksa.
– Kako to da Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu može da funkcioniše u trenutnom obimu, a da je potrebno rasturati FIN. Ili da uzmemo bliži primer, zašto se ne rasparčava Medicinski fakultet u Kragujevcu na Medicinu, Farmaciju i Stomatologiju. Slične ambicije bile su i sa pokušajem razbijanja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i Elektronskog u Nišu. U tim slučajevima razbijanje nije uspelo, ali ukoliko bi se ovo desilo u Kragujevcu, strategija razvija FIN bila bi bespovratno uništena, a sa druge strane otvorio bi se opasan presedan, smatra on.
Dekanski kolegijum Fakulteta inženjerskih nauka je odbacio predloge o formiranju novog fakulteta i pozvao na razložnu akademsku analizu. Ono što izaziva veliku zabrinutost je činjenica da se o otvaranju novih Fakulteta ne odlučuje u akademskim okvirima već da inicijative i rešenja dolaze od eksternih, a ne akademskih izvora, i da se o osnovnim pitanjima najstarijeg Kragujevačkog fakulteta odlučuje iz neformalnih centara, pri čemu postoje indicije da i Rektorat u Kragujevcu nije koordinirao svoja postupanja sa samim Fakultetom inženjerskih nauka već da je zaobilazio zvanične načine komunikacije u cilju ostvarivanja pomenutih ambicija.
– Do sada smo videli da je Uprava Univerziteta prošle godine pozvala policiju u zgradu Rektorata i da je neodržavanjem sednica blokirala izbore pojedinih nastavnika, videćemo da li će nastaviti da ispunjava tuđe naloge i ambicije, zaključuje profesor Miladin Stefanović.
Milovanović: Da je to dobro i Beograd bi imao jedan elektromašinski fakultet
Pak, Vladimir Milovanović, vanredni profesor na Katedri za elektrotehniku i računarstvo je potpuno drugog mišljenja i po njemu je osnivanje novog fakulteta (izdvajanje iz FIN-a) sasvim logičan i neophodan čin.
On navodi da je fakultetu tehničkih nauka u Kragujevcu do 2011. godine bio poznat pod nazivom Mašinski fakultet u Kragujevcu, a onda je 2011. godine promenio naziv u Fakultet tehničkih nauka i doneo opredeljenje da postoje više nezavisnih naučnih oblasti. Onda je 2015. godine akreditovan prvi studijski program iz oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, koji do tada nije postojao na fakultetu. I krenula je nastava izvođenja na tom studijskom programu koji se zvao računarska tehnika i softversko inženjerstvo.
Onda je 2017. godine oformljena katedra za elektrotehniku i računarstvo, koja je nadležna i matična za tu naučnu oblast i za taj studijski program. Onda su kasnije došli i studijski program i master studija elektrotehnike i računarstva 2019. i doktorskih studija elektrotehnika i računarstvo koji su prvi put upisali svoje studente od školske godine 2021. i 2022.
– E sad, sve to lepo tako zvuči. Međutim, zbog finansiranja od strane države i nekih drugih, ne tako objektivnih razloga, već nekih unutrašnjih pristrasnosti, ta naučna oblast na fakultetu nikad nije mogla da se razvije u potpunosti i da doživi puni sjaj. Nikada ni jedan član katedre za elektrotehniku i računarstvo, gde smo svi elektroinženjeri, gde sam i ja član te katedre, nije bio deo fakultetskog rukovodstva, koje čine isključivo mašinski inženjeri. I onda je to potpuno absurdno da su sve odluke o razvoju jedne naučne oblasti u potpunosti prepuštene licima koje dolaze iz potpuno druge naučne oblasti nema zapravo nigde u svetu, kaže profesor Milovanović, dodajući „hajde malo da se reorganizujemo, da budemo prepoznati, da mi možemo da odlučujemo o našim studijskim programima”.
On ističe da su uvek imali veliku navalu studenata, tri studenta na jedno mesto. Pre dve godine sa ove katedre su uputili jedan zahtev savetu fakulteta da se predloži organizacija fakulteta u vidu uvođenja odseka koji bi bili nadležni za naučne oblasti ali na nju nikad nije odreagovao.
– Naših studenata ima više od četvrtine a udeo elektroinženjera u nastavnom kadru je manji od sedam posto. Ako mahom rashodi odlaze na plate, a prihodi dolaze od studenata i od budžeta države, što je slučaj, vi imate dobar dil da preko 20 posto prihoda generišete sa manje od 7 posto rashoda, navodi on.
Nedavno su se prvi put van fakulteta u Univerzitetu, obratili rektoratu. Rektor ih je pozvao na sastanak i izložio njegovo viđenje da u trenutnom fakultetskom okviru teško mogu da napreduju i da je to moguće samo kroz izdvajanje na neki drugi fakultet.
Profesor Vladimir Milovanović ističe da postoji veliko interesovanje za studije elektrotehnike i računarstva u Kragujevcu, a premalo mesta i to poredi sa sličnim gradovima po veličini poput Podgorice i Banja Luke gde se studenti mnogo više upisuju na studijske programe elektrotehnike nego na mašinstvo.
– To je slučaj i u Novom Sadu, to je slučaj i u Nišu, to je slučaj svuda, izuzev u Kragujevcu, gde je taj odnos 4 prema 1 u korist mašinstva. Znači na 4 mašinska inženjera se upisuje jedan elektroinženjer. I fakultet nema nameru to uopšte da izmeni, zaključuje ovaj naš sagovornik, dodajuću da ni birou rada nema ni jedng elektroinženjera, a da je potreba za njima sve veća pogotovo od kad se u Kragujevcu i okolini nalaze Data centar; MIND Park Milanović…
Po njegovom mišljenju, nelogično je da o svim pitanjima u vezi jedne naučne oblasti odlučuju ljudi iz druge naučne oblasti i donose odluke.
– Da je to dobro, u Beogradu bi bio i dalje jedan elektromašinski fakultet. Kao i u Nišu. Dakle, kao u prošlom veku. Osnivanje novog fakulteta je skroz logičan proces, završava izjavu za Danas profesor Vladimir Milovanović.
Savić: Fragmentacija resursa, kadrova i finansiranja, uz rizik slabljenja postojećih kapaciteta
Da je ovo akademsko pitanje, za sada, u javnosti podiglo previše prašine smatra Slobodan Savić, dekan FIN-a.
Zbog toga vezi sa informacijama koje se pojavljuju u medijima i van akademske zajednice a koje se odnose na osnivanje novog fakulteta u okviru Univerziteta u Kragujevcu u naučnoj oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, on smatra neophodnim da se iznese jasan i odgovoran stav Dekanskog kolegijuma Fakulteta inženjerskih nauka.
Po njegovim rečima, inicijativa za izdvajanje pojedinih disciplina i formiranje novog fakulteta ne može se posmatrati izolovano od ukupnog razvoja Fakulteta inženjerskih nauka, ni od njegove istorije, misije i uloge u okviru Univerziteta u Kragujevcu. U obliku u kom je predstavljena, ne predstavlja rezultat sveobuhvatne i sistemske analize, već ostavlja utisak ad hok rešenja koje je zasnovano na uskom i kratkoročnom interesu pojedinih aktera, uključujući i one van akademske zajednice.
– Posebno zabrinjava činjenica da se ovakvim pristupom zanemaruje kompleksnost univerzitetskog sistema i dugoročni interesi Univerziteta u Kragujevcu, grada i šire društvene zajednice, kaže on.
I Savić podseća da je Fakultet inženjerskih nauka nastao kao rezultat prirodne evolucije nekadašnjeg Mašinskog fakulteta, na temelju jasne vizije i zajedničke odluke svih tadašnjih zaposlenih da se razvija institucija posvećena razvoju inženjerskih disciplina u najširem smislu, u skladu sa potrebama Kragujevca, Šumadije i centralne Srbije. I upravo taj integrativni model, po njegovom mišljenju, omogućio je razvoj više naučnih oblasti unutar jedinstvenog institucionalnog okvira.
– Smatramo da izdvajanje bilo koje naučne oblasti iz Fakulteta inženjerskih nauka, uključujući i elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, ne bi donelo suštinski kvalitativni pomak ni Univerzitetu u Kragujevcu, ni lokalnoj zajednici, već bi pre proizvelo dodatnu fragmentaciju resursa, kadrova i finansiranja, uz rizik slabljenja postojećih kapaciteta, zaključuje profesor Slobodan Savić, dodajući za kraj da će o svim narednim koracima po ovom pitanju javnost biti blagovremeno i pravovremeno obaveštavana.
SSP: Najpre „skućite” FILUM, pa tek onda otvarajte nove fakultete
Povodom novonastale situacije na FIN-u reagovala je i Stranka slobode i pravde ukazući na ozbiljnu neusklađenost prioriteta vlasti povodom najave osnivanja novog IT fakulteta u Kragujevcu, dok se osnovni problemi postojećih fakulteta godinama ignorišu. Najdrastičniji primer je Filološko-umetnički fakultet (FILUM), koji već četvrt veka nema svoju zgradu i funkcioniše u privremenim i neadekvatnim prostorima.
– Umesto da se ovaj problem konačno reši, vlast najavljuje nove fakultete, bez jasne strategije i bez odgovora šta će biti sa onima koji već postoje, kaže Ivana Milićević, predsednica Resornog odbora za obrazovanje SSP Kragujevac
Kragujevac već ima studijske programe iz oblasti informacionih tehnologija, koji se suočavaju sa smanjenim upisnim kvotama i nedostatkom sistemske podrške. Otvaranje novog fakulteta u takvim okolnostima ne znači razvoj, već rasipanje resursa i dodatno slabljenje Univerziteta.
Zato ispred GrO SSP Ivana Milićević postavlja pitanje – Zašto se novi fakulteti rešavaju ekspresno, dok FILUM i dalje nema krov nad glavom?
Po njenom mišljenju neophodno je najpre „skućiti” FILUM i obezbedite dostojne uslove za rad postojećim fakultetima, pa tek onda govorite o otvaranju novih. Sve drugo je politički marketing i još jedan dokaz pogrešnih prioriteta vlasti.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
