Čekaonica pred vratima evrozone

Pitanje koje izaziva najviše zabrinutosti jeste kako je EU uopšte dospela u situaciju da mora da preduzima ovakve mere. Mnogo zemalja evrozone nije poštovalo pravila koja su ustanovljena Mastrihtskim ugovorom gde državni dug ne sme da pređe više od tri odsto bruto nacionalnog dohotka. U isto vreme, kontrolni mehanizmi, uključujući sankcije, eliminisani su 2003.

Kako se spekuliše, prva mera opreza biće zaustavljanje širenja evrozone. To istovremeno izaziva i zabrinutost članica EU koje nisu prihvatile evro, ali bi to želele. Jedna od opcija je da se čak i unutar same evrozone izdvoji nekoliko zemalja koje će činiti „jezgro“ evra, a da ostale, mada upotrebljavaju istu monetu, budu u drugačijem položaju. Prema rečima komesara EU za ekonomska i monetarna pitanja, prve mere koje će razjasniti ovu situaciju očekuju se danas kada će komisija „postojeću praksu pokušati da pretvori u teoriju“, odnosno nastojati da kodifikuje sadašnja rešenja kao obrazac budućeg ponašanja. To će biti mere koje će ojačati ekonomsko jedinstvo u EU i stvoriti snažni mehanizam kako bi se osiguralo da zemlje – članice Unije poštuju zajednički usvojene pravila. Komesar Ren, međutim, diplomatski je izbegao da odgovori na pitanje šta će biti dalje sa širenjem evrozone. On je dodao da ova kriza može da bude i katalizator za strukturne reforme u slabijom zemljama, što bi evrozonu pretvorilo u mnogo snažniji ekonomski entitet.

Vlade imaju veoma ozbiljan zadatak u smanjivanju budžetskog deficita, upozorio je prvi čovek Lojda, lord Piter Leven. Birokratija, međutim, nije uvek spremna da deluje onako kako je najcelishodnije, nego onako kako je najbliže njenom interesu.