Cena kukuruza, kao i ostalih žitarica, kažu poljoprivrednici, mizerna je, a za prasad se može dobiti 200 i više dinara po kilogramu, za tovne svinje 130 do 140 dinara, ali su obori prazni. Tov donosi zaradu, ali mu se poljoprivrednici teško vraćaju jer su sveži i duboki ožiljci iz prethodnih kriza. Loš period po tovljače bio je izuzetno dug, nekoliko godina, tovljenici su davani budzašto, stvoreni su veliki gubici i obori su zatvoreni.
– Odustali smo od organizacije uslužnog tova jer ni sa jednom klanicom ne možemo da se dogovorimo o dugoročnijoj saradnji. Bilo bi zarade i sa otkupnom cenom od 120 dinara za kilogram, ali prerađivači nisu zainteresovani za dugoročniju saradnju. U selu se sada na prste mogu izbrojati tovljači koji su napunili obore. Ljudi uglavnom tove jednu-dve svinje za sopstvene potrebe – kaže za Danas Ljubiša Miljković, direktor Zemljoradničke zadruge Stapar, u istoimenom selu kod Sombora.
Selo Čonoplja bilo je poznato upravo po uslužnom tovu, nekad je na ovaj način klanicama obezbeđivano više od 20.000 utovljenih svinja godišnje. Rade Kosanović, direktor AD Budućnost, kaže da je sada u tovu po hiljadu svinja u turnusu, da će se godišnji bilans kretati oko 2.500 tovljenika. Zemljoradnička zadruga u susednom Klajićevu na svojoj farmi ove godine utoviće između osam i 10.000 svinja.
– Tovljenici sa farme su kvalitetni, za kilogram žive vage dobijamo 145 dinara, plaćanje unapred. Nema neke potražnje, niti ponude, jer je kod nas mala potrošnja mesa – ističe direktor Dušan Milanko.
Mihajlo Romel jedan je od retkih zemljoradnika koji je zadržao veći obim tova. Računa da će ove godine klanicama isporučiti oko 200 utovljenih svinja, a prodao je i 300 prasadi.
– Za prasad sam dobijao čak 250 i 300 dinara po kilogramu žive mere, dok utovljene svinje prodajem po 140 dinara. Sada jeste bolje, ali bilo je i grozno teško, svinje smo davali gotovo zabadava. Nadoknađujem gubitke iz prethodnih godina, ali ništa kod nas nije pouzdano. Zato se seljaci teško vraćaju tovu, jer uslovi se brzo menjaju, ko zna koliko su puta nasankani. Brine me cena sojine i suncokretove sačme. Svinje hranim i ječmom, koji nisam hteo da prodam po bagatelnoj ceni. Želim da naglasim da se seljak zaista oseća nesigurno – kaže Romel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
