Medicinski fakultet je jedini fakultet Univerziteta u Nišu koji se prijavio za akreditaciju. Mada beležimo velike uspehe u nastavno-naučnom radu i predstavljamo najprogresivniji deo ovog univerziteta, nailazimo na niz opstrukcija. Probleme nam prave čak i oni od kojih to ne očekujemo, kao što su rektor Univerziteta u Nišu, klinike koje su naša nastavna baza, ili resorna ministarstva – kaže za Danas dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Milan Višnjić.
Medicinski fakultet je jedini fakultet Univerziteta u Nišu koji se prijavio za akreditaciju. Mada beležimo velike uspehe u nastavno-naučnom radu i predstavljamo najprogresivniji deo ovog univerziteta, nailazimo na niz opstrukcija. Probleme nam prave čak i oni od kojih to ne očekujemo, kao što su rektor Univerziteta u Nišu, klinike koje su naša nastavna baza, ili resorna ministarstva – kaže za Danas dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Milan Višnjić.
On precizira da je Medicinski fakultet za akreditaciju prijavio više novih programa, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali i sa svetskim trendovima. U Nišu će ove školske godine prvi put biti organizovane doktorske studije za farmaciju, pošto već postoje za medicinu i stomatologiju. Fakultet je prijavio akreditaciju za veliki broj strukovnih studija, kao i za specijalizaciju strukovnih studija iz kliničke medicine, javnog zdravlja i stomatologije.
VIŠNJIĆ: Edukacija „na daljinu“
Dekan Milan Višnjić kaže da će na Medicinskom fakultetu 4. decembra biti otvoren audio i video konferencijski centar za edukaciju nastavnog osoblja „na daljinu“. Preko Interneta fakultet će u početku moći da organizuje zajedničke doktorske studije, a nešto kasnije i različitu edukaciju svojih kadrova, kroz uključenje u delatnosti i skupove drugih ustanova njegovog nivoa. Uskoro bi trebalo da počne rad i Centar za nauku. Opremanje ovog Centra tehnološkim uređajima vrednim 200 hiljada evra već je počelo. Fakultet ima i e-čitaonicu sa deset kompjutera, Internetom i više od 100 hiljada referenci.
U skladu sa aktuelnim zakonom, prošle godine su organizovane doktorske studije za prvu generaciju „medicinara“ i stomatologa. Ipak, niški Medicinski fakultet i tu praktikuje specifičnost – polaganje prijemnog ispita za sve potencijalne doktorante, pošto u dekanatu veruju da nije važan samo prosek, a da je prava selekcija korisna. Pretpostavlja se da su zbog toga „neki doktori pobegli“ na kragujevački i druge fakultete.
Rektor nedorastao funkciji
– Rektor Univerziteta u Nišu Radoslav Bubanj nije dorastao funkciji. Umesto da pomogne progres, on nam samo stvara probleme. Umesto da dovede do kraja akreditaciju Univerziteta u Nišu, nije učinio ništa da bar još dva fakulteta budu prijavljena, pošto zakon zahteva prijavu tri fakulteta da bi univerzitet mogao da bude akreditovan. Prema mojim informacijama Univerzitet u Nišu je jedini „neprijavljeni“ univerzitet u Srbiji, ukoliko izuzmemo Kosovsku Mitrovicu – kaže Višnjić.
– Prema svim parametrima Medicinski fakultet je najsvetlija tačka Univerziteta u Nišu. Insistiramo na stručnom znanju i usavršavanju i prostornim i tehnološkim unapređenjima. I u Dekanatu su ljudi koji su izabrani prema stručnom znanju, a ne po partijskoj liniji. Ideja je da upravo mi budemo centar iz kojeg će se širiti progresivne ideje i znanja – neće to valjda da radi zemljoradnička zadruga. Nažalost, nemamo podršku, jer je zdravstvo postalo biznis u kojem svi vode računa samo o novcu, a ne o budućnosti medicine, struke i nauke – kaže Višnjić.
On napominje da je Medicinski fakultet zaključio ugovore o saradnji s beogradskom Vojno-medicinskom akademijom i Institutom Vinča koji su postali njegove naučne baze, jer niški naučnici deo staža i usavršavanja provode tamo. Svojim naučnim bazama fakultet je „proglasio“ i zdravstvene ustanove u Leskovcu, Vranju, Pirotu i Sokobanji. Fakultet svoje studente i nastavnike šalje i na školovanje van zemlje, dajući svakome od njih stipendiju od 500 evra mesečno. Naš sagovornik kaže da je ovakvo stipendiranje retkost u Srbiji.
– Nema dana da bar naša dva profesora ili asistenta nisu na edukaciji van zemlje. Zoran Rančić, docent vaskularne hirurgije, primljen je nedavno na prestižnu medicinsku ustanovu u Cirihu na godinu dana. To jeste evropski uspeh, ali rekao sam mu da se vrati, potreban je našoj nauci, medicini i narodu. Takvom svetski priznatom stručnjaku trebalo bi dati da u Nišu napravi evropski centar za vaskularnu hirurgiju, ali to ne zavisi od fakulteta, već od države i zdravstva koji nemaju uvek sluha za progres – kaže Višnjić
On precizira da niški Medicinski fakultet nema podršku klinika Kliničkog centra koje su njegova nastavna baza. Kaže da je „molio“ klinike da svake godine zaposle bar „tri, četiri najbolja studenta“ koji će to dokazati i prosekom i testom provere znanja. Apelovao je i na Ministarstvo zdravlja da to naredi klinikama, jer je zapošljavanje takvih kadrova interes države. Ali, kako kaže, klinike neće, a Ministarstvo ćuti.
– Ne interesuje me da li se ljudi zapošljavaju po partijskoj liniji, ali moraju da se prime i najbolji, samo tako ćemo ići napred, samo oni obezbeđuju progres, to ne mogu prosečni. Ali, takvog opredeljenja nema ni na klinikama ni u Ministarstvu. Situaciju dodatno pogoršava činjenica da klinike kao našu nastavnu bazu „kontroliše“ Ministarstvo zdravlja, a medicinske fakultete Ministarstvo prosvete, koji nemaju kvalitetnu koordinaciju. Zbog toga podržavam predlog dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu o formiranju borda koji bi činili cela nastavna baza i medicinski fakulteti, a na njegovom čelu bila fakultetska uprava ili dekan. Bord bi određivao generalnu politiku i pravce razvoja, što je odličan i sinhronizovan model koji je poznat u skandinavskim zemljama – kaže Višnjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
