Podatak da će Rudarski basen Kolubara od 1.oktobra povećati cenu uglja za oko 30 odsto, činjenica da su skočile cene daljinskog grejanja i najave da bi prirodni gas mogao da poskupi, zaokupili su pažnju građana Srbije koji pred početak grejne sezone pokušavaju da izračunaju koji je najisplativiji način zagrevanja njihovih stanova i kuća.
Iako je u Beogradu usluga daljinskog grejanje poskupela za 7,3 odsto a za korekciju cena grejanja pripremaju se toplane širom Srbije, građani koji imaju centralno grejanje i dalje će plaćati najmanje račune. Tako će, recimo, prosečno domaćinstvo u Beogradu koje živi u stanu od 50 kvadrata za grejanje plaćati 2.350 dinara mesečno.
Domaćinstvima koja nemaju centralno grejanje najisplativije je da se greju na ugalj i drva. S obzirom na najavljene nove cene uglja građani su pohrlili da se što pre snabdeju potrebnim količinama što je uzrokovalo da se u Beogradu dnevno prodaje oko 25 tona uglja. Prodavci, pak, u iščekivanju viših cena, smanjuju zalihe domaćeg uglja na stovarištima.
Tona uglja u prestonici košta od 3.000 do 11.500 dinara. Najtraženiji ugalj „kolubara“ i „kostolac“ koštaju od 3.000 do 4.000 dinara za tonu na stovarištima u Beogradu, ali i u ostalim gradovima. Ove vrste su najtraženije za grejanje u domaćinstvima, ali se odlikuju niskom kaloričnom vrednošću. Ruski prosejani ugalj košta od 9.000 do 10.000 dinara po toni. Prevoz trgovci ogrevom naplaćuju od 500 do 700 dinara po toni i to samo za domaćinstva koja se nalaze u krugu od deset kilometara od stovarišta.
Ugalj „vreoci“ prodaje se za 6.000 dinara po toni, dok „banovići“ staju oko 8.000 dinara u Novom Sadu i Kragujevcu, a čak 10.325 u Nišu. Građani Subotice tonu uglja plaćaju od 4.250 do 8.000 po toni, zavisno od vrste. Tako, tona uglja lignita iznosi 4.000, sušenog 6.800, a kameni košta 7.800 dinara. U Novom Sadu tona uglja može se kupiti po ceni od 3.700 do 8.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta. Za grejanje stana od 50 kvadrata potrebno je u sezoni od tri do pet tona uglja, zavisno od energetske vrednosti tog ogreva. Mrkog uglja „banovići“, na primer, potrebno je od 3,5 do četiri tone, „vreoci“ su niskokaloričan ugalj, pa se tokom grejne sezone za prostor od 50 kvadrata potroši oko pet tona dok je kamenog ruskog uglja, međutim, dovoljno tri tone. On je najisplativiji, iako je najskuplji. Tona sada kosta 8.692 dinara, ali s obzirom na to da su potrebne manje količine i da je transport jeftiniji,račun je manji.
Za kubik drva u Beogradu, Subotici i Novom Sadu treba izdvojiti između 3.200 do 3.400 dinara a građani koji se greju na taj način mogu odahnuti jer nisu najavljena poskupljenja tog ogreva.
Računica pokazuje da je grejanje na prirodni gas veoma povoljno, s obzirom na to da prosečna mesečna potrošnja za kuću od 50 kvadrata iznosi oko 125 kubnih metara gasa. Račun za mesec dana iznosi oko 3.150 dinara. Dodatna povoljnost je u tome što u tu potrošnju ne ulazi samo grejanje nego i kuvanje, čime se smanjuje račun za struju.
Šta preporučuju stručnjaci
Iako je električna energija, koja je inače najskuplji vid grejanja stanova i kuća, u avgustu je poskupela za skoro 10 odsto, mnoga domaćinstva i dalje je koriste za tu namenu. Građani koji u stanovima i kućama imaju etažno grejanje izdvajaće za plaćanje računa za struju više od 6.000 dinara. Oni koji svoje domove zagrevaju takozvanim uljnim radijatorima takođe će plaćati „papreno“, dok će se domaćinstva koja planiraju kupovinu inverter klime „dvanaestice“, koje mogu da zagrevaju stanove sve do spoljne temperature od minus 15 stepeni moraju biti spremna na veliku investiciju jer takvi uređaji kostaju od 27.000 do 100.000 dinara. Ako su građani već prinuđeni da se greju na struju, eksperti preporučuju korišćenje termoakumulacionih peći. Za stan od 50 kvadrata, potrebne su tri TA peći koje, da bi zagrejale tu površinu, troše dva kilovata na čas. Njihova prednost je to što se pune noću, po čak četiri puta jeftinijoj tarifi. Računi domaćinstava koja se greju na TA peći tako će iznositi oko 4.500 dinara mesečno.
Potrošnja električne energije u septembru povećana za 200 miliona kilovat-sati
Zbog neočekivanog zahlađenja u drugoj polovini septembra, značajno je povećana potrošnja električne energije u Srbiji. Umesto 80 miliona, koliko je bilo planirano, potrošnja se ovih dana povećala na 94 miliona kilovat sati, saznaje Danas u Elektroprivredi Srbije. Toplane, prema najavama, neće početi da rade pre 15. oktobra, pa će s obzirom na to, glavni teret grejanja Srbije poneti EPS. Kako je u prvoj polovini septembra, zbog visokih temperatura, električna enegrija trošena za rashlađivanje, a u drugoj polovini septembra za zagrevanje stanova i kuća , potrošnja u ovom mesecu biće 200 miliona kilovat-sati veća od planirane. S obziromna to da je nekoliko velikih blokova u termoelektranama u remontu i da je hidrologija slaba, povećanu potrošnju električne energije EPS mora da pokriva korišćenjem zimskih rezervi vode u akumulacijama, kao i nabavkom električne energije iz inostranstva. Kako ni to nije dovoljno, kažu u EPS-u, pokrenute su i Panonske elektrane koje koriste gas, što je znatno skuplja proizvodnja električne energije od struje koja se dobija od domaćeg uglja ili iz vode. Praktično, za grejanje radi jedan veliki blok u Termoelektrani Nikola Tesla B snage 600 megavata, zaključuju u EPS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
