Rusi danas šesti put slave Dan narodnog jedinstva, ali i sami nagađaju šta se upravo slavi – dan Oktobarske revolucije ili pobeda nad Poljacima. Praznik je ustanovljen 2004, u znak sećanja na isti dan 1612, kada je narodna vojska sa Minjinom i knezom Požarskim ušla u Moskvu i oslobodila je od Poljaka. U Rusiji se tada završio period nestabilnosti koji je trajao u XVI i početkom XVII veka, a koji su Poljaci iskoristili za okupaciju.
Praznik je u suštini zamenio slavljenje 7. novembra, odnosno dana Oktobarske revolucije, koji je u novoj Rusiji preimenovan u Dan pomirenja i saglasja. Ocenivši da je reč o prazniku „sa zastarelom političkom ideologijom“, poslanici vladajuće Jedinstvene Rusije u Državnoj dumi, ukinuli su ga 2005. godine uprkos oštrom protivljenju Komunističke partije.
Većina Rusa (66 odsto), međutim, ne smatra 4. novembar pravim praznikom, a polovina (48 odsto) ispitanih čak i ne zna kako se pravilno naziva, rezultati su ankete koju je sproveo Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja. Oko 20 odsto Rusa doživljava taj dan kao podsećanje da svi narodi treba da budu jedinstveni, kao analog 7. novembra, kao dan zahvalnosti Požarskom i Minjinu, ili kao podsećanje na jedinstvo Slovena. U svakom slučaju, ove godine praznik će se slaviti neradno od četvrtka do nedelje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
