Čija će biti poslednja

Iako je tvrdio da Komisija „neće oklevati“ da deluje protiv bilo kakvih mera koje ugrožavaju slobodu kretanja u okviru EU, što je bila aluzija na planove Danske da na granicama sa Švedskom i Nemačkom uvede stalnu carinsku kontrolu, Baroso je priznao da su državama članicama potrebna jasnija pravila od onih koja su trenutno obuhvaćena Šengenom. U tom kontekstu, ovo rešenje predstavlja mehanizam „zasnovan na zajednici“ kojim se omogućava da se odlučuje na evropskom nivou o ponovnom uspostavljanju kratkoročnih unutrašnjih pograničnih kontrola kada se zemlja nalazi pod izuzetnim pritiskom migranata ili ne uspeva da obezbedi deo spoljnih granica EU.

Takvim mehanizmom, u kojem bi Komisija imala centralnu ulogu, „dodatno bi se ojačalo međusobno poverenje i umanjila bi se potreba da države članice pribegavaju unilateralnim inicijativama“, tvrdi Baroso, prenosi EUobserver. Međutim, diplomate EU su skeptične kada je reč o želji država članica da Evropska komisija učestvuje u donošenju bilo kakve odluke u vezi s njihovim granicama. „Ne znamo šta znači ‘zasnovano na zajednici’. To bi moglo da podrazumeva da Komisija izveštava, a Savet ministara donosi odluke. Međutim, nama su prvenstveno potrebni konkretni predlozi“, rekao je jedan neimenovani izvor EU.

Postoji velika verovatnoća da lideri EU zahtevaju od Komisije da napravi nacrt takvih predloga. Tek će se kasnije voditi sporna diskusija o tome čija će reč biti poslednja u vezi sa uspostavljanjem kratkoročnih pograničnih kontrola. Prema kodeksu Šengena, trenutno 26 država članica EU može ponovo da uvede privremenu graničnu kontrolu kada je ugrožena javna bezbednost, na primer u slučaju fudbalskog prvenstva.