Jeste li primetili da u poslednje vreme retko koja TV stanica nema na svom programu nagradne pitalice (koje znamo pod opštim imenom „kviz“ i tom prilikom se postavljaju tako prosta pitanja da samo mala deca ne bi znala tačan odgovor. Recimo u nekoj reči od četiri slova nedostaje samo jedno slovo i vi kao promućurni gledalac smatrate da ste odmah rešili zadatak i osvojili novčanu nagradu…
… kad – a ono!…
E, u tome jeste poenta!
Svaki telefonski poziv u ovoj igri se pripisuje fondu organizatora i u njegovom je interesu da se igra produži što je više moguće i taman posla ako bi se rešenje našlo „iz prve“. Ali kako uraditi pa da se ređaju pogrešni odgovori sve dok se ne skupi dovoljno para za nagradu (a pri tome da nešto malo i preostane)!? Tu mogu pomoći šahisti sa svojim smicalicama!
Recimo da se na ekranu

pojavila jedna reč od četiri slova: K U – A !
Treba,dakle, dopuniti samo jednim slovom ovu reč koja bi označavala imenicu, pridev ili oblik nekog glagola. Voditelj u džepu ima spisak reči koje dolaze u obzir i u principu sve odgovore proglašava nevažećim dok se spisak ne iscrpi i onda je ona poslednja kombinacija – prava!
U ovom slučaju ako prihvatite moju tvrdnju da moj prijatelj Kuza ima običaj da kunja kad mu voda iz česme kulja… onda su mnogobrojne mogućnosti kako se može zadata reč dopuniti. Najprostije je ako počnete da dopunu predlažete azbučnim redom: b, v, g, d, j, k, l, m, n, p, r, s, ć, h, c, š
Voditelj će vas ohrabrivati da ste bili vrlo blizu rešenja: “ Javite se ponovo!“ i telefonski impulsi se ponovo ukucavaju… Slične smicalice su moguće i na šahovskoj tabli.
Sada kada šahovska nastava u osnovnim školama počinje od sledećeg meseca, može se dogoditi da neki nastavnik postavi ovakvu poziciju na demonstracionoj tabli :
Mat

u prvom potezu!
Prva reakcija prisutnih bila bi : „Ih! Pa nismo baš toliki paceri da ne vidimo mat u prvom potezu 1. Te6 – e8 !“
Ali svrha ovakvog testa je nešto drugo: proveriti moć opservacije!
Prvo, zar vam nije sumnjivo da vas neko pita tako jednostavne stvari? Ima li tu nešto da se krije? Ima! Pogotovo ako nastavnik traži od vas, ne da povučete potez na tabli, već da ga napišete na ceduljici i to punom notacijom. Koliko će biti vaše iznenađenje kada se među ceduljicama nađe samo jedna sa ispravnim odgovorom: Te6 – h6 mat!!
U čemu je stvar? Ako ste gornju poziciju pogledali površno, onda je vašoj pažnji promakla činjenica da je ovde na potezu crni (jer on ne bi imao šta da igra da je na potezu beli) i prema tome bez obzira na to da li će povući svog pešaka za jedno ili dva polja, uvek će dobiti mat sa Th6!
Nekada je čuveni velemajstor Bent Larsen imao svoju rubriku u nemačkom časopisu „Kaissiber“ pod nazivom “ Bez kravate“.
Tu je davao neobične pozicije bilo iz sopstvene prakse bilo da je naišao na neke zanimljive analize iz tuđih partija.
Jedan od poučnih primera kako se igraju damske završnice jeste i ovaj u kome se beli kralj nalazi u patu pa nije u mogućnost da pređe na damino krilo, te zato bela dama mora sama da obavi sve svoje dužnosti i “ počisti kuću“ od brojnih crnih pešaka. „Čik pogodi kako je ona to učinila“!?
U normalnim pozicijama dama lako dobija protiv b-pešaka ali je ovde malo komplikovanije jer treba prvo pokupiti crne pešake na kraljevom krilu. Zato ovde bela dama preuzima ulogu usisivača za prašinu! 1. Dg6 (bez promene situacije jedan pešak je već „usisan“) Ka2 2. Dc2 Ka3 3. Dc3 Ka2 4. Dc4 Ka3 5. Db5!Ka2 6. Da4 Kb1 7. Dg4 (ode još jedan) 7… Kc2 8. Dc4 Kd2 9. Db3 Kc1 10. Dc3 Kb1 11. Df3 i time je posao obavljen. Ostalo su tehnički detalji: 11… Ka2 12. Dd5 Ka3 13. Dd3 Ka2 14. Dc4 Ka3 15. Db5 g4 16. Dd3 Ka2 17. Dc4 Ka1 18. Da4 i beli je dobio.
U španskom izdanju moje knjige „Ćaskanja o šahu“ („Las Charlas de Ajedrez“) ubačena je i jedna studija koje nema u originalnom izdanju. Pozicija je dušu dala za neki šahovski kviz jer prvo pitanje bi bilo „Čik pogodi – ko ovde dobija?!“ Odgovor i nije tako prost jer na prvi pogled izgleda da se crni ne može izbaviti iz pata!
Ali … da li bi beli bio zadovoljan nerešenim rezultatom?!
Ko dobija?
Ili je trebalo da vam damo preciznije obaveštenje: Beli vuče i dobija. (Čik pogodi – kako!) 1. La5! a6 2. Lb6 a5 3. Kb5! a4 4. Ka6 a3 5. Ld4 a2 6. Lf6 a1=D 7. La1 f6 8. Le5!! fe5 9. f6 e4 10. f7 e3 11. f8=D e2 12. Df2 e1=D 13. Da7 mat.
Na kraju bismo u okviru teme „Čik pogodi“ mogli da postavimo i nekoliko pitanja iz šahovske istorije: a) Šta mislite koji je „najšahovskiji“ grad na svetu?
– Najveća koncentracija velemajstora u svetu nije u Moskvi, ali ni u šahovskom gradu koji je u Elisti izgradio Kirsan Iljumžinov! Jedno vreme se smatralo da je to Rejkjavik, ali je definitivno utvrđeno da je to ipak izraelski grad Beersheba gde na svakih 20.000 stanovnika dolazi po jedan velemajstor!
b) Koji su se sve igrači borili za titulu svetskog prvaka u XX veku, a da nisu osvojili tu titulu?
– Korčnoj, Bronštajn, Timan, Bogoljubov, Šlehter, Maršal.
c) Primer fascinantne šahovske memorije pokazao je Bobi Fišer 1970. godine u Herceg Novom gde je pobedio na jednom brzopoteznom turniru osvojivši 19 poena iz 22 partije.