Činjenica da nijedan papa nije došao u Beograd ne predstavlja negativan element

Tim gestom papa je želeo da pokaže koliko su srdačni odnosi koji ga vežu sa vašom istorijskom Patrijaršijom – ističe u razgovoru za Danas kardinal Anđelo Sodano, dekan Kardinalskog kolegijuma i bivši državni sekretar Vatikana, koji je kao specijalni predstavnik pape Benedikta XVI predvodio višečlanu delegaciju Rimokatoličke crkve na sahrani 44. poglavara SPC.

Osim vrha SPC, kardinala Sodana tokom kratke posete Beogradu primio je i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije. 

Vatikan ulaže dosta truda da dođe do susreta na crkvenom vrhu. Koji su razlozi, prema Vašem mišljenju, zbog kojih nijedan poglavar Rimokatoličke crkve do sada nije posetio Srbiju, niti se sreo s poglavarom SPC?

– Vatikan je angažovan na ekumenskom planu. Drugi vatikanski sabor dao je veliki zamah toj ideji. To je bilo veliko proviđenje danas blaženog pape Jovana XXIII i biskupa iz celog sveta, koji su se okupili oko Petrovog naslednika. Od 1965. do danas, koliki smo deo puta prešli! To se da videti i ovde u Srbiji, zahvaljujući mnogim ljudima dobre volje, koji žele da odgovore na Hristovu molitvu: „Da svi budu jedno.“ Činjenica da nijedan papa nije došao u Beograd ne predstavlja negativan element. Ujedinjene nacije imaju 192 članice. Mnoge od njih papa nije posetio. Suština je da postoje srdačni odnosi i da se sarađuje na dobrobit naroda.

Da li je državna politka Vatikana ostala na istoj liniji na kojoj je bila u vreme pokojnog pape Jovana Pavla Drugog, dok ste Vi bili na mestu državnog sekretara?

– U politici Svete stolice postoji linija kontinuiteta. Naravno, svaki Petrov naslednik ima svoju fizionomiju. Među 265 Petrovih naslednika bilo je ljudi različitih nacija, kulture i obrazovanja. Svi su na svoj način, u skladu sa vremenom u kome su živeli, doprineli i služili Crkvi. Jovan XXIII je bio drugačiji od svog prethodnika Pija XII. Pavle VI je bio drugačiji od Jovana XXIII. Jovan Pavle II od Jovana Pavla I. Tako je, uostalom i među ljudima. Pesnik je napisao da Bog stvara čoveka i odmah odbacuje kalup. Sledeći će biti stvoren po drugačijem kalupu.

Koliki je realan uticaj Vatikana na tokove svetske politike, o čemu se u političkim krugovima mnogo govori, i u kojoj meri Vatikan može da utiče na rešavanje savremenih problema, od ratnih sukoba do humanitarnih kriza?

– Sveta stolica pokušava da utiče na tokove svetske politike svojim moralnim autoritetom. Ona podseća sve političare na velike prirodne principe, a političare hrišćane podseća i na sve principe koji su nam dati u jevanđeljima. Sveta stolica održava zvanične kontakte sa mnogim državama i sa mnogim međunarodnim organizacijama. Nastojimo da u svakodnevni život, u život ljudi i naroda, unesemo duh jevanđelja, koje tiho i nečujno može da preobrazi ljudsko društvo.

Šta je suština stava i politike Vatikana prema Balkanu i u kojoj meri na to utiče istorijska opterećenost u odnosima sa pojedinim balkanskim državama?

– Što se tiče Balkana, Sveta stolica se pridržava istog stava koji ima i prema drugim državama. Nastojimo da unapredimo mir i saradnju među narodima na Balkanu. Trudili smo se i trudimo se i dalje da dođe do mirnog rešenja svih konflikata, podsećajući da je mir uvek moguć, pružajući i svoju pomoć da bi stigli do tog cilja. Recimo, kada sam bio nuncije u Čileu, video sam kako je posredovanje pape Jovana Pavla II između Argentine i Čilea bilo pravo proviđenje. Dve države su 1978. došle skoro do sukoba zbog pitanja granice, a Sveti otac ih je doveo za pregovarački sto, što je rezultiralo potpisivanjem Mirovnog sporazuma 1984. Sveta stolica slične stvari čini i u Evropi. Evropa ima 46 država, uključujući u taj broj Kazahstan i Tursku, koje deo svoje teritorije imaju van granica našeg kontinenta, koji se proteže od Atlantika do Urala. U svim tim državama Sveta stolica ima svoje nuncijature i želi da pomogne svim nacijama da stvore novu Evropu. To bi bila Evropa slobode, Evropa mira i Evropa solidarnosti. To je izazov ovog veka, na početku trećeg milenijuma.

Prevod: Igor Radojčić