Čovek sveta i veliki umetnik

Podsećajući na njegovu sjajnu karijeru, slikarev prijatelj Petar Vujadinović rekao je da je Žilić „bio čovek sveta i veliki slikar, koji je voleo Užice i stalno mu se vraćao“.

Akademski slikar Jovan Đurđević prisetio se zajedničkih gimnazijskih dana u Užicu i studija na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu sa Žilićem, koga su prijatelji zvali Boko. Đurđević je ispričao da su njih dvojica, kao gimnazijalci, kopali kanale za izgradnju Reverzibilne hidroelektrane na Tari, kako bi zaradili novac i kupili po komplet uljanih boja.

– Kupili smo boje u Beogradu i prilikom povratka u Užice posmatrali smo ih i maštali o velikim delima. Boko mi je kasnije priznao da ih nikada nije upotrebio, već da ih čuva kao uspomenu na tu prošlost. Ni ja ih nisam upotrebio, niti ću, jer želim da me podsećaju na Boka – rekao je Đurđević.

Žilić je rođen u Užicu 1957. godine, gde je završio gimnaziju. U Beogradu je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, a kao stipendista Herderove fondacije, magistrirao u Beču, a potom živeo u Londonu. U Francuskoj je živeo od 1994. godine i stekao međunarodnu karijeru. Izlagao je u najpoznatijim galerijama sveta, dobitnik je mnogih priznanja, od domaće nagrade iz Fonda Nedeljko Gvozdenović, do najprestižnije državne nagrade za slikarstvo u Francuskoj „Fondasion d Frans“.

Njegovim angažovanjem, 2001. godine, prvi put na Balkanu, u Gradskoj galeriji u Užicu, gostovala je izložba Pariski jesenji salon. Naredne godine, na tom salonu u Parizu, omogućio je da se svetu predstave naši umetnici, postavkom „Savremena srpska umetnost“. Prilikom poslednjeg boravka u Užicu, u martu prošle godine kada je bila priređena njegova retrospektivna izložba, gradu je poklonio veliko ulje na platnu „Sveti Đorđe“, koje krasi hol Skupštine grada.

Nenad Žilić je sahranjen juče na groblju Dovarje.