Crna berza proizvodi ilegalnu literaturu i šapat

Crna Berza (namerno i B pišem velikim slovom) danas je prava berza cele Evrope i, sem američke hemisfere, celog sveta. Ona je jedan normalan produkt današnjice. Čim nema slobode, počinje nestalnost, a nema slobode čim nema slobodne utakmice između ponude i potražnje.

U svetu je danas svet u znaku Crne Berze, jer je sve u znaku ropstva. Hleb se na njoj proizvodi, sir se na njoj kupuje, meso, riba, maslac, mast i, uz to, literature i sve drugo. Pod tom berzom je i berza duha. Njeni su proizvodi ilegalna literatura i šapat. To je jedina prava literatura danas, i ona je jedini stvarni izraz stvarnosti. Na Crnoj Berzi duha kruži ovih dana i ova priča. Zašto nema mesa i mleka: ni goveđeg, ni telećeg, ni mleka? Evo zašto: svi su volovi otišli u politiku, sve krave u AFŽ, a sva telad na prugu. Boljševici uvek hoće da umetnost bude izraz stvarnosti: eto im je i, zbilja, stvarna je! Stvarno, na njihovoj berzi književnoj i umetničkoj, cveta nestvarnost.

To crno tržište je baza današnjice. Baza je zato što je crna laž baza. Crna berza je današnja jedina pravilna legitimacija, carte d'identite Evrope. Ona vlada u pitanju ponude i potražnje, u pitanju duha, literature, i ona je, stvarno, stvarnost: prava berza. Država je, stvarno, Crna Berza i materijalna i duhovna, jer ona prodaje zjala za stvarnost. slamu za seno, bence za dukate. Na njenoj je berzi šećer sto sedamdeset dinara kilogram, a kupuje ga za dvadeset i trideset. Ona hoće na silu da kupi zlatnik za dve stotine osamdeset dinara, a cena mu je na pravoj berzi dve hiljade i osam stotina dinara. Ona dobija od Unre proizvode besplatno a prodaje ih mnogo skuplje nego što košta one koji ih kupuju i daju besplatno. Ona piše da živimo u slobodi, a mi svi znamo da živimo u ropstvu, i ona je ta koja piše da je sve dobro a mi svi znamo da je sve zlo, i ona je ta koja ne daje da se to ni šapatom ne kaže. Zato je „Crna Berza“ pobedila na svim frontovima, i ona je danas jedini pravi pobedilac u Evropi. Ona je u opoziciji koja vlada.

Ona je proizvodnja, ona je potrošnja, ona je misao, državne ustanove, osnovna škola, gimnazija, i Univerzitet, književnost, Umetnost i nauka. Ta karta CB je karta, i to glavna, i CK i KP i narodnih frontova i svih nas. To je tržište na kome se kupuje, proizvodi, prodaje, misli, govori. Stvarno, to tržište jedno misli, drugo govori a treće radi, i misli i radi jedno a govori drugo. U osnovi je i Unra na tome putu, i UNO u Njujorku, i Unesko, i sve konferencije do Moskve. U Uneskou se poneko našao da kaže i istinu, a kod svih ostalih niko. Svaki krije svoje karte i svi su danas, kako je Bernanos rekao, „Molijerovi lekari oko agonije ovog sveta“. Na Crnoj Berzi je naročito i boljševizam koji ju je i stvorio, i demokratija, i evropeizam i sovjetizam, i ona je slika našeg sveta. Ko je na njoj? Svi, i naročito oni koji su protiv nje. Ovi je naročito upražnjavaju, i svi mi drugi možemo da se branimo da od nje živimo. Ti vladajući su baš u prethodnici, a svi mi ostali im sledujemo. To je redovan izraz totalitarizma. Onda su „totalno“ svi na istome frontu: jedni da napadaju a drugi da se brane, jedni da se prejedu a drugi da jedu. I tako smo danas svi sjedinjeni u Evropi u jednom: u Crnoj Berzi. To je prvi put da se stvarno dođe do Pan-Evrope. Ona nema svoj ustav pisan, ni svoje pisano zakonodavstvo, ni svoju vojsku, ni žandarmeriju, ni tajnu policiju, umetnost i nauku, ali ona ima svoj nepisan ustav, po kome se suvereno vlada. U njoj su i po njoj se svi vladaju; svi ovi koje pobrojasmo. Ako ima kakve zdrave akcije koja je danas aktivna, to je ova akcija: akcija i manifestacije tog tržišta.

Njoj niko ništa ne može i nisu mogli ni organizovani Nemci, ni poluorganizovani Rusi, ni common sense engleski. Ona je nervus rerum. Ona je jedna religija. Čovek danas može da živi od „trikova“ i od „blefova“ da bi se odbranio, i od toga žive i oni koji vladaju i napadaju. U totalitarnim režimima apsolutno drugačije ne mogu ni oni koji vladaju, ni oni kojima se vlada. I zato je sve na tome paklenom trgu: meso, misao, hleb, akademije… Sve su to pružene ruke. Seljačke i radničke ruke rade, ali te ruke da bi ishranile sve, i nas i sebe, moraju da se pruže u crno tržište. Inače ne bi se mogle da prehrane. Neka su blagoslovene. U znoju njihovom, i njihovog tržišta, jedemo danas svakidašnji svoj hleb.

To je danas jedan trebnik, jedan molitvenik. Obradujemo se kao deca kad neki seljak uspe da se provuče kroz crnoberzijansku miliciju, kroz crnoberzijanske kućepazitelje-špijune, koji i sami kupuju crnu berzu ali bi hteli da se od njih to kupi kad oni to kupe i to prodaju po dvogubu cenu – kao deca se obradujemo kad seljak, psujući sve te žbire, naiđe i donese sir, kiseo kupus, i htedoh još da nabrajam, ali se setih da ništa drugo ni oni nemaju.

Nastavlja se