Crni četvrtak za zaposlene u privatnom sektoru

Najavljeno je da više od 60 odsto lokalnog prevoza neće raditi, najveći deo školstva takođe, dok će učenici umesto u školama biti među demonstrantima. Preko 40 odsto međunarodnih vozova velikih brzina neće saobraćati, dok će avionski saobraćaj biti najvećim delom obustavljen. Regionalni metro u pariskoj oblasti radiće samo 20 odsto, dok će gotovo sve opštinske službe u Francuskoj biti zatvorene.

Mediji su najavljivali „crni četvrtak“ za zaposlene najvećim delom u privatnom sektoru, koji neće štrajkovati. Za razliku od prethodnih štrajkova ovaj, prema ispitivanjima javnog mnenja, podržava čak 69 odsto Francuza. Građani najviše zameraju vladi što najveći deo sredstava od predviđenih 26 milijardi, namenjenih planom predsednika države Nikole Sarkozija za obnovu ekonomije, ide kao državna pomoćbankama, a ne građanima kako bi se povećala njihova kupovna moć. Sa druge strane predsednik vlade Fransoa Fijon, obraćajući se građanima u utorak uveče na FR2 televizijskom javnom servisu, zapitao se da li je trebalo usmeriti novac građanima umesto u banke, a da pri tome oni nađu zatvorene bankarske šaltere bez mogućnosti da podignu svoju štednju.

Političku napetost je podigla i opozicija. Najveća opoziciona stranka, Socijalistička partija (PS), podnela je Skupštini predlog za izglasavanje nepoverenja vladi. Iako se znalo unapred da predlog neće proći jer vladajući Ujedinjeni narodni pokret (UMP) ima apsolutnu većinu, značajno je da su za nepoverenje pored poslanika PS glasali i poslanici Zelenih, Komunističke partije ali i MoDema, stranke centra Fransoa Bajrua.

Vladajuća politička stranka UMP i Sarkozi imaju podršku građana u vođenju spoljne politike, ali se susreću sa sve većim otporom građana nezadovoljnih unutrašnjom politikom.

Rastu tenzije u Evropi

London – U tekstu posvećenom današnjem štrajku u Francuskoj, britanski list Dejli telegraf ukazuje i na nezadovoljstvo radnika širom Evrope. Islandska vlada je pala, nezadovoljni radnici bune se u Španiji, a protestuje se u Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj i Bugarskoj. „Ceo kontinent okrenuo se naglavačke, a vlade deluju izgubljeno. Ono što je nekada bilo loše – državna pomoć, veliki budžetski deficiti, subvencije – odjednom je postalo dobro“, navodi Dejli telegraf. List ocenjuje da pravila EU više niko ne poštuje, te da zemlje članice državne pare ubacuju u automobilsku industriju i aviokompanije. „Brisel se nada da će se jednog dana pravila jedinstvenog tržišta ponovo poštovati, ali teško je reći kada će se to dogoditi“, navodi Dejli telegraf“. R. E. M.