Govor potpredsednika i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Rasima Ljajića na svečanosti povodom proglašenja najboljih sportista za 2014. godinu u dvorani Kulturnog centra Novi Pazar u potpunosti je u drugi plan bacio osnovni povod za okupljanje sportista, sportskih radnika i prijatelja sporta.
Ugled koji uživa u sportskim krugovima rečima ministra dao je posebnu težinu i biće više nego zanimljivo kojim tempom će se prilaziti rešavanju problema u novopazarskom sportu koje je Ljajić naznačio, kao i da li će vrhunski sport grada u dogledno vreme zauzeti tako visoko mesto na kojem on ne samo da želi da ga vidi, nego ga već i vidi. Ono što je Ljajić poručio i posle dve nedelje od tog događaja predmet je skoro svih razgovora u sportskim krugovima.
Niko Rasimu Ljajiću ne može osporiti da ne drži do sportskih obećanja. Pre pet ili šest godina rekao je da će Novi Pazar imati fudbalskog superligaša i ima ga. Nije to više nikakva tajna, da nije bilo njegove sportske „diplomatije“ još bi Pazar igrao po selima Srbije i na stadionu koji je poslednji put „ulepšan“ pre punih trideset godina. Na taj način stekao je široku bazu sportskih simpatizera, a koliko je novih sportskih istomišljenika dobio i da li je ponekog izgubio nakon poslednjeg javnog istupa odgovor će dati vreme pred nama.
Ono što nikako ne bi smelo da predstavlja povod za polemike, voleli ili ne Rasima Ljajića, jesu njegove dobre namera kada je u pitanju budućnost sporta u Novom Pazaru. Mnogi nisu verovali da će Pazar igrati fudbalsku Superligu, zašto bi bila utopija, pod uslovom da se sistematično i bez improvizovanja radi, da Novi Pazar u najskorije vreme po ugledu na bivšu zemlju oformi novu veliku klupsku četvorku, kako fudbalsku tako i odbojkašku. U ovom trenutku još nije realno da uz Crvenu zvezdu, Partizan i Vojvodinu to bude Novi Pazar, ali ako se upustimo u objektivno analiziranje mogućih događanja u budućnosti ni taj cilj nije nedostižan. Ljajićeva zamisao da se ,,gađa ta meta“ i da se konačno krene sa oživljavanjem muške košarke i nepravedno zapostavljenih ženskih klubova tako što se više neće trošiti pare iz i onako prazne gradske kase ima smisla ako se bez pogovora u život tih i ostalih klubova uključe pojedinci na način na koji je to uradio ulaskom u fudbalski klub Nedžad Dragolovčanin. Pitanje je postoji li u ili van Novog Pazara toliko finansijskih snažnih individua ili grupacija koje su spremne da bez mnogo uslovljavanja ulete u jedan takav projekat?
Uvođenje dvadeset video kamera na Gradskom stadionu, što je Ljajić najavio, moglo bi da dovede do smirivanja strasti na tribinama, ali problem nećemo iskoreniti ni ako video kamere prilepimo na svih 12.000 stolica ukoliko problematične gledaoce više instance nastave da ,,nagrađuju“ za svoje postupke. Govor ministra Ljajića najviše je ražestio trenere klubova koji rade sa mlađim kategorijama fudbalera. Dok oni – treneri – smatraju da klubova nikad nije dosta Ljajić misli da ih je previše. Nije sporno da oni najorganizovaniji trebaju Novom Pazaru. Ono što mu ne treba je trend da skoro svaka ulica ima svoj klub. Postojanje velikog broja klubova u tim kategorijama Ljajić je povezao sa korišćenjem, bez ikakve nadoknade, terena u Šutenovcu što pojedincima omogućuje štednju i popunjavanje sopstvenog buđelara na tuđoj grbači, a da pritom malo ili ništa ne čine na stvaranju igračkog kadra za prioritet svih prioriteta – FK Novi Pazar. Daleko najveće zamerke Ljajiću upućuju se za njegovu konstataciju da je FK Novi Pazar u ovom trenutku primoran da dovodi igrače sa strane, jer da to ne čini ponovo bi igrao derbije sa Borcem iz Bivolja. Sviđalo se to nekom ili ne to je gola istina.
Ono što je baš falilo Ljajićevom neuvijenom govoru je slovo i to kritičko, o samom izboru najboljih za 2014. godinu. Kao što je bilo mesto i vreme da se otvoreno progovori o onome o čemu se uglavnom ćutalo, bio je to i trenutak da se kaže – zašto, kako, na čiju inicijativu, po kojem članu statuta Sportskog saveza su donete blago rečeno nejasne odluke, posebno u dve najvažnije kategorije – najbolji sportista i sportistkinja Novog Pazara. Da se nešto neobično „valja iza brda“ postalo je jasno još 22. decembra kada je odabrano telo (komisija) u izboru Sportskog saveza sastavljeno od 17 članova (potpisnik ovog teksta bio je jedan je od njih) na trećem i poslednjem okupljanju trebalo da usaglasi konačne predloge u svim kategorijama. Tog dana ovo telo – komisiju naprasno je „progutao mrak“. Istina je da ono nije valjalo, a i kako da valja kada su se u njemu nalazili predstavnici svih zainteresovanih klubova, ali i kao takvo bilo je bolje od ,,institucije diktata“. Kako na drugi način objasniti odluku kojoj sve bilo važnije od najvažnijeg – postignutog rezultata na sportskom polju? U jedno nikako ne treba sumnjati, i ovoga puta kao što je to bilo i u prethodnih pet, ako ne i šest od sedam izbora najboljih sportista (pozitivan izuzetak predstavlja 2012. i trijumf odbojkaša Zatrića i atletičarke Terzić) potpuno je zaobiđen direktor Sportskog saveza Enver Gusinac. Radi se o poštenoj i moralnoj ličnosti na koju ni krivu ni dužnu danima lete salve kritika, samo zato što se kao dodeljivač krajnje nejasnih, pre svega, glavnih nagrada vodi institucija kojom on predsedava.
Nikako ne može biti dobro kada se u godini vrhunskih dostignuća novopazarskog sporta za najbolje proglase oni koji to nisu bili. Jasmin Ljajić i Ajla Lukač su sjajni sportisti i još bolji ljudi, ali u 2014. bilo je boljih sportista i to zna svaki laik. Objašnjenje zašto se dogodilo ono što se dogodilo je vrlo prosto – kada je važnije sve ostalo od onog što je najvažnije, a to je rezultat, nije ni moguć drugačiji krajnji ishod. Tako je skupo plaćen prošlogodišnji grub propust i ,,otimanje“ titule najboljeg sportiste Novog Pazara Jasminu Ljajiću. Te 2013. on je na impresivan način postao prvak Balkana na 3.000 metara i šampion Srbije na 5.000 i 10.000 metara, a za najboljeg je proglašen fudbaler Admir Kecap, koji je tada igrao standardno dobro, ali je briljirao 2014. u kojoj je postigao šest golova Pitanje je i šta ćemo sa odbojkašem Irfanom Hamzagićem, iza koga je briljantna godina u kojoj je sa klubom ušao u Superligu i trenutno je vodeći igrač četvrtog tima elitnog takmičenja u jednoj od najkvalitetnijih sportskih liga u Srbiji? Bilo bi nepravedno da su ovoga puta zaobiđene sjajne novopazarske kikbokserke vođene sigurnom rukom fanatično upornog znalca ove veštine Huseina Dupljaka. Medalje sa velikih takmičenja uvek imaju prednost. Zašto je prednost u izboru sportistkinje dobila treća sa senirskog šampionata u disciplini lou – kik Ajla Lukač nad takođe trećom na istom šampionatu i u istoj disciplini Saidom Bukvić (Bukvić do 52, Lukač do 56 kg), koja je uz to u 2014. postala i juniorska prvakinja Evrope i osvajačica profesionalne titule šampiona Evrope u lou-kiku, zna samo onaj – oni koji su ovakvu odluku doneli.
Posle svega što se dogodilo najlogičnije bi bilo da Sportski savez uvede jednogodišnji, dvogodišnji ili trogodišnji moratorijum na izbor najboljih sportista Novog Pazara. Za to vreme u igru bi mogao da uđe bubanj sa lopticama u koje će se smestiti na papirićima ispisana imena kandidata za najbolje u svim kategorijama. Neka sreća odluči. Pa i ako se pogreši oštećenima jedino preostaje da se pozivaju na lošu sreću. Bubanj za razliku od nepoznatih autora bar neće imati nameru nikoga da zakine i povredi.
Nagrađeni
Pored Lukačeve i Ljajića ostale godišnje nagrade pripale su za najbolji klub OK Novi Pazar, sportskim nadama – atletičarki Lidiji Petrović i fudbaleru Arminu Đerleku, predsedniku OFK Ras Stanku Vukićeviću kao najboljem sportskom radniku, FK Novi Pazar za brend grada, a tri plakete za životno delo ,,Abdulah Duce Gegić“ posthumno su pripale Amiru Beširoviću, Abdulahu Abdulahiju i Musalibu Crnišaninu, dok je četvrtu primio legendarni rukometaš Muharem Mekić.
Šta je, pored ostalog, rekao Ljajić
Rasim Ljajić je najavio je da će vlasti u Novom Pazaru pod hitno rešiti problem sa navijačima i poručio da ne sme ceo grad da ispašta zbog jednog „idiota“ koji baci petardu na protivničkog trenera. „Do sada smo 12 utakmica igrali bez publike, sad ćemo još tri, sve zbog jednog idiota za koga svi znamo ko je, zna i policija i i ništa ne uradi. Zato ćemo na stadionu da instaliramo više od 20 kamera“, rekao je Ljajić, koji je najavio nova ulaganja u sport, posebno košarku i atletiku. Ljajić je za danas najavio početak izgradnje Atletskog stadiona, jedinog u zemlji uz Sremsku Mitrovicu, koji će biti završen do septembra, uz obezbeđena sredstva od Ministarstva sporta. Gradiće se južna tribina na fudbalskom stadionu, tereni u Šutenovcu, menjaće se travnata podloga, renoviraće se Sportski centar…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
