Oliver Antić, novi šef grupe za sukcesiju, najavio je da će Beograd tražiti reviziju nekih već postignutih dogovora o sukcesiji imovine bivše SFRJ, jer su ranije vlasti činile „neke apsurdne kompromise“.
– Srbija se u prethodnom periodu u procesu sukcesije u mnogo slučajeva ponašala nedomaćinski, i to će se sada promeniti. Na primer, pristali smo da ustupimo Sarajevu hektar zemljišta u Ankari, koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, kao i zgradu koja je replika zgrade na Andrićevom vencu, u kojoj se nalazi Predsedništvo – izjavio je Antić, koji je i pravni savetnik predsednika Tomislava Nikolića.
Po Antićevim rečima, sporna pitanja trebalo bi da se nađu na dnevnom redu sledećeg sastanka komisije za sukcesiju, posle novogodišnjih praznika.
Kada je reč o najočiglednijoj podeli bivše imovine – raspodeli bivših diplomatskih predstavništva, nezvanični izvori našeg lista ukazuju da je veliki broj odluka donet u vreme kada je ministar spoljnih poslova bio Vuk Drašković. Međutim, sagovornik Danasa, koji je radio u Ministarstvu spoljnih poslova u to vreme, navodi da je, s obzirom da je bila reč o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, jedina podela imovine bila između te dve bivše jugoslovenske republike. „Sve je već bilo podeljeno što se tiče drugih jugoslovenskih republika, a Srbija i Crna Gora dogovorile su se i da dele prostorije u nekim diplomatskim predstavništvima“, objašnjeno je Danasu.
O raspodeli imovine nije odlučivao jedan čovek niti grupa ljudi, već Vlada Srbije, tvrdi za Danas nezvanično jedan od sagovornika upućenih u ovu temu.
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, kaže za Danas da je moguće da se obavi revizija postignutih sporazuma o sukcesiji, ali samo pod uslovom da se sve države slože s tim.
– Pošto je u pitanju sporazum između država, za tako nešto je potrebna njihova saglasnost, što znači da reviziju ne može niko samostalno da izvrši – kaže Rakić Vodinelić.
Sem za diplomatska predstavništva, „ostavinska rasprava“ bivše SFRJ pokrenuta pre 12 godina, tiče se i deviznih rezervi i štednje. Odluka Evropskog suda u Strazburu u novembru da je Beograd dužan da isplati staru deviznu štednju Ljubljanske banke, poslednji je primer odluka koje imaju značajan regionalni odjek.
Poslednja raspodela u Zagrebu
U martu ove godine objavljeno je da je Srbija prilikom poslednje raspodele objekata diplomatsko-konzularnih predstavništava bivše SFRJ u Južnoj Americi i Africi dobila objekte u Peruu, Venecueli, Egiptu, Ugandi, Kongu i Zambiji. Predstavnici pet država-naslednica bivše SFRJ dogovorili su tada u Zagrebu, na sastanku Zajedničkog odbora za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, raspodelu 23 objekta diplomatsko-konzularnih predstavništava u regionima Južne Amerike, severne i južne Afrike i Sahare.
Šest objekata u Latinskoj Americi
Na području Latinske Amerike i Kariba ukupno je raspodeljeno šest objekata. Srbiji su pripale ambasada i rezidencija bivše SFRJ u peruanskom glavnom gradu Limi i ambasada bivše SFRJ u Karakasu u Venecueli. Hrvatskoj je pripao generalni konzulat bivše SFRJ u Santijago de Čileu, a Sloveniji rezidencija bivše SFRJ u Braziliji i generalni konzulat bivše SFRJ u Sao Paolu u Brazilu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
