foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Umanjenje zarada zbog obustave rada ili učešća u zakonskom štrajku, u kojima su prosvetni radnici bili dobar deo ove školske godine, ne bi trebalo da se značajnije odrazi na plate zaposlenih u osnovnim i srednjim školama za jul i avgust.
Ova dva meseca su tradicionalno period kada najveći broj prosvetih radnika koristi godišnji odmor i kada im se isplaćuju nešto niže plate zbog načina obračuna koji je definisan u Zakonu o radu. Taj zakon, podsetimo, propisuje da se za vreme godišnjeg odmora zaposlenima isplaćuje naknada zarade, koja se računa kao prosek svih primanja u poslednjih 12 meseci.
Kada se sva primanja u tom periodu saberu i podele sa ukupnim brojem radnih sati dobija se prosečna vrednost radnog sata.Tako dobijena vrednost se množi sa brojem sati u mesecu za koje se prima naknada zarade.
– Mesec jul u ovoj godini ima 23 radna dana što znači da bi naknada zarade trebalo da bude manje-više koliko i plata. U računanje proseka će ući i dva povećanja plata zaposlenima u obrazovanju – januarsko od 11 odsto i martovsko od pet odsto. Kad se bude računao prosečni radni sat on će biti nešto malo niži, ali će zato biti veći broj radnih sati sa kojim se on množi tako da će to biti „ispeglano“ i ove godine neće biti dramatičnog smanjenja primanja za jul – pojašnjava Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevac.
On dodaje da avgust ima 21 radni dan i da postoji mogućnost da prosvetari koji u tom mesecu budu koristili veći deo godišnjeg odmora dobiju nešto manje zarade.
Jevtić kaže da to što su neki prosvetari učesvovali u obustavi rada ili štrajku prethodnih meseci ne bi smelo da se odrazi na obračun naknade zarade.
– Kada su nam odbijali od plate oni su to radili preko broja radnih sati, a sama činjenica da je smanjen broj radnih sati ne znači automatsko smanjenje prosečne vrednosti radnog sata. Jer kada se smanji broj radnih sati smanjuje se i iznos onoga što je zaposleni primio, ali vrednost radnog sata nije umanjivana. Međutim, kada su nam umanjivali broj radnih sati tada je vrednost sata bila nešto veća pa se može desiti da se zbog toga smanji prosek, ali to svakako neće biti dramatično – procenjuje Jevtić.
Na društvenim mrežama, u grupama koje okupljaju prosvetne radnike, objavljen je dopis četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika koji su od Vlade tražili izmenu odrebe člana 114 Zakona o radu koja definiše način obračuna naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora.
„U prosek obračuna naknade zarade obračunaće se i meseci pre uvećanja zarada zaposlenima u ustanovama obrazovanja što zapravo znači da će zaposleni dobiti nižu zaradu i to od 5.000 do 10.000 dinara, u odnosu na jun mesec kada su bili radno angažovani. Smatramo da je odredba člana 114. Zakona o radu nepravedna i da je neophodno pristupiti njenoj izmeni, kako bi se naknada zarade obračunavala u visini prosečne zarade u prehodnom mesecu ili bar u prethodna tri meseca“, naveli su sindikati u dopisu premijeru Đuru Macutu.
Jevtić kaže da je ovaj dopis na neki način populistički i da se ne može izaći u susret zahtevu sindikata osim da se izmeni Zakon o radu, koji, kako napominje, svakako treba da se menja, kao i Zakon o štrajku.
Prosvetari su na Fejsbuku negativno reagovali na pomenuti dopis, podsećajući da se već 11 godina naknada zarade izračunava na gore opisani način i zamerajući reprezentativnim sindikatima da su sad setili da reaguju.
Nisu izostale ni kritike na račun reprezentativnih sindikata koji su zdušno branili odredbe Posebnog kolektivnog ugovora kojim se daju veća prava članovima sindikata pri isplati jubilarnih nagrada i otpremina prilikom odlaska u penziju.
Zbog spornih odredbi više prosvetara je zatražilo ocenu ustavnosti i zakonitosti PKU pred Ustavnim sudom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
