Da li postoji mogućnost dodavanja novih studentskih zahteva?

Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže za naš list da je na studentima da ocene da li je potrebno dodavati neke nove zahteve.

„Ja bih se fokusirao na činjenicu da, prema nalazima univerzitetskih ekspertskog grupa, prva tri zahteva nisu ispunjena. I po svemu što znamo, nije izgledno da je ova vlast spremna da ih ispuni“, ukazuje Jovanović.

Postavlja pitanje šta znači „pametan potez“ i ponavlja da je na samim studentima da procene da li je neki novi zahtev potreban.

„I da li bi uopšte konstatacija da se od ove vlasti ne može očekivati utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice zaista bio nov zahtev ili samo neka vrsta artikulacije starih zahteva. Hipotetički gledano, svaki novoformulisan studentski zahtev koji je usmeren na one pređašnje imao bi dobre šanse da postane komplementaran zahtevima pobunjenog društva“, objašnjava Jovanović.

Smatra da se takvi zahtevi tiču izlaska iz duboke političke krize na način primeren ustavnim demokratijama – na fer i slobodnim izborima.

„U društvu sazreva konsenzus da je te uslove moguće da obezbedi samo neka privremena prelazna vlada“, zaključuje Jovanović.

Docentkinja Fakulteta političkih nauka i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević, kao i Jovanović, navodi za Danas da o tome treba da odluče studenti.

„Čini mi se da bi to možda u ovom trenutku bilo teško izvesti na toliko mnogo različitih fakulteta a da novi studentski zahtevi budu usaglašeni. Ipak, ono na šta ja mogu da podsetim, iako sada deluje kao manje važno, je da zahtevi studenata u Beogradu i Novom Sadu nikada nisu bili identični“, kaže Đorđević.

Podseća da su novosadski studenti tražili i podnošenje ostavki i utvrđivanje krivične odgovornosti predsednika Vlade Miloša Vučevića i tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, zatim preduzimanje krivičnog gonjenja i sprovođenje krivičnog postupka protiv policijskih službenika odgovornih za napad i nanošenje povreda penzioneru Iliji Kostiću koji je ostao bez testisa.

„Ali su zahtevi studenata iz Beograda nekako u javnosti, posebno medijima, predstavljeni kao sveopšti zahtevi. Međutim, svi koji su ikada pokretali proteste ili učestvovali u njihovoj organizaciji bili su suočeni sa pitanjem šta ako vlast ne ispuni postavljene zahteve“, ističe Đorđevič.

Čak i ako studente niko to javno ne pita, sigurna je da se i na njihovim plenumima sada postavlja pitanje šta rade u kontekstu činjenice da glavni zahtevi vezani za pad nadstrešnice nisu ispunjeni te da li ova vlast uopšte može da ih ispuni.

„Za mene to nije pitanje, mislim da je ova vlast pokazala da ne želi kao i da ne može da ih ispuni a da samu sebe ne razvlasti, ali to nije bilo tako jasno iz dosadašnjih studentskih obraćanja javnosti“, smatra ona.

Naša sagovornica naglašava da su studenti praksom plenuma kao i marševa kroz zemlju stekli ogromnu podršku, pozvali na solidarnost i kao društvena grupa stekli ogromnu društvenu moć, ipak, ni takva moć koju su za sada iskoristili za oslobađanje zajednice i podsećanje svih građana na neophodnu solidarnost u društvu nije transformisala ogromnu političku i ekonomsku moć režima zbog čije sistemske korupcije je stradalo 15 ljudi.

„Mnogi ljudi, posebno prosvetari, rizikuju zbog podrške studentima, i sada to dolazi na naplatu. Zbog toga što su se svi okupili oko podrške studentima, na njima jeste odgovornost da kažu kako vide epilog svoje pobune, jer se to više ne tiče samo njih. Ogromna je odgovornost da se usmeri studentska pobuna ka nečemu što može da institucionalizuje novi društveni dogovor o tome u kakvoj zemlji želimo da živimo“, navodi Đorđević.

Ukazuje da je njihova dužnost kao političara da kažu šta vide kao odgovor na političku krizu, ali su studenti iznošenjem suštinski političkih zahteva oko kojih su se složili mnogi segmenti društva takođe odgovorni da kažu šta vide kao budućnost njihove pobune u svetlu neispunjavanja studentskih zahteva – kako na to odgovaraju.

„Oni su već učinili mnogo ali postoji bojazan da ako se moralna i društvena promena ne institucionalizuje, da mnogima preti još veća represija od režima“, zaključuje Đorđević.

Podsećamo, studentske blokade su krenule krajem novembra prošle godine zbog prebijanja studenata ispred Fakulteta dramskih umetnosti tokom odavanja 15-minutne pošte nastradalima u padu Železničke stanice Novi Sad, a za koju trenutnon niko nije pravosnažno osuđen. Od novembra do danas je broj napada na studente značajno povećan, u napadima dve devojke su udarili automobili.

Poslednji napad se dogodio u Novom Sadu kada su studentkinji batinaši koji su izašli iz prostorija Srpske napredne stranke slomili vilicu, dan nakon toga, navodno zbog ovog događaja, ostavku je podneo premijer Miloš Vučević.

Veliki studentski protest najavljen je za 15. mart u Beogradu.