Opomena iz Ćuprije: Manja porodilišta u Srbiji na ivici zatvaranja

Iako Opšta bolnica Ćuprija tvrdi da je od juče 19. januara Služba za ginekologiju i akušerstvo ponovo uspostavila redovan rad, te da svi specijalisti rade u punom kapacitetu, a da su kratkotrajne izmene bile usled velikog broja obolelih od sezonskih bolesti, postavlja se pitanje kakva se onda poruka šalje ženama koje čekaju bebe ili tek planiraju. Da li buduće mame, osim svega onoga što nosi drugo stanje, sada treba dodatno da brinu i gde će se porađati ako kojim slučajem ne bude dovoljno lekara.

„Uprava Opšte bolnice Ćuprija čini sve da u svakom trenutku obezbedi adekvatnu zdravstvenu negu za sve građane Pomoravlja. Prva civilna bolnica u Pomoravlju, osnovana je u Ćupriji, davne 1881. godine, a okružna 1906. godine. U to vreme bila je najmodernija, kao što je i danas“, ističe se u saopštenju bolnice.

Međutim, da ginekologa u Srbiji nema dovoljno ili da su oni neravnomerno raspoređeni više puta ukazivala je i narodna poslanica specijalista ginekologije i akušerstva prof. dr Snežana Rakić. Tokom skupštinske, rasprave u oktobru prošle godine, navela je kao primer da u Zaječarskom kraju na 36 sela radi samo jedan ginekolog, kao i u Čajetini, Temerinu, dok u Sremskim Karlovcima nema lekara ove struke.

Komentarišući sada situaciju u Ćupriji Rakić kaže za Danas da se dešava upravo ono o čemu je pričala pre osam godina.

“Doktore koji su nepoželjni ili više nisu mogli da izdrže u državnim bolnicama su jednostavno pustili da odu, sada je to drastičnije dobiju otkaz. O ovome sam govorila i u Skupštini. Pri tome, u Beogradu na jednoj od klinika radi preko 120 ginekologa, što je više nego što sistematizacija predviđa, plus penzioneri koji i dalje rade u istoj ustanovi. Svi doktori žele da rade u Beogradu čak i oni iz penzije i ovo će biti sudbina mnogih manjih porodilišta i ginekoloških bolnica u unutrašnjosti da jednostavno neće imati ginekologe”, upozorava naša sagovornica.

Na ovakav način, kako kaže, ženama se šalje poruka da se mogu poroditi samo u većim centrima i u Beogradu.

Rakić podseća da je natalitet u Srbiji u padu i da nam godišnje iz zemlje ode veliki broj bračnih parova u zreloj reproduktivnoj fazi života.

“Planova za povećanje nataliteta gotovo da i nema. Mi smo zemlja sa negativnim prirodnom priraštajem. Broj porođaja je godišnje sada ispod 60.000. Pre 20 godina imali smo 80.000 porodđaja godišnje u Srbiji. Brojke govore same za sebe kada je briga o natalitetu u pitanju. To je konačan skor jedne neuspešne politike”, ocenjuje Snežana Rakić.

Na pitanje šta struka može da uradi i da li su direktori zdravstvenih ustanova jedini krivci oko organizacije posla, Rakić ističe da se mora napraviti plan preraspodele kadrova i da se svuda obezbede isti uslovi rada i pružanja usluga i ginekologiji i akušerstvu, a to mora da uradi Ministarstvo zdravlja.

Reagujući na vest o privremenom zatvaranju porodilišta u Ćupriji i advokatica i narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović ukazala je i da, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u Domu zdravlja Ćuprija radi samo jedan ginekolog.

„Kada on ode na godišnji odmor ili bolovanje, žene potpuno ostaju bez mogućnosti na zdravstvenu zaštitu. Ministarstvo zdravlja je ostavilo 13.000 žena bez zdravstvene zaštite. Ministarstvo zdravlja primorava žene da plaćaju osnovnu i primarnu ginekološku zdravstvenu uslugu privatno. Ministarstvo zdravlja ženama u Ćupriji uskraćuje pravo na prevenciju“, navela je ona na društvenoj mreži „X“.

Porodilište u Ćupriji je zatvoreno.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Domu zdravlja Ćuprija radi samo jedan ginekolog. Kada on ode na godišnji odmor ili bolovanje, žene potpuno ostaju bez mogućnosti na zdravstvenu zaštitu.
Ministarstvo zdravlja je… https://t.co/vNjpSDiH1i

— Marina Mijatovic (@mimRights) January 19, 2026

Situacija u Ćupriji nije nikakvo iznenađenje ni za Jovanu Ružičić, direktorku Centra za mame, koja ocenjuje da je to samo rezultat višedecenijskog neulaganja u zdravstvo.

“Ova vlast je samo to nastavila, ali mi se decenijama ne bavimo zdravstvom na način na koji trebalo i onda dolazimo do ovakvih situacija, gde stručnog kadra gotovo svuda, van velikih gradova, fali i mislim da će tek faliti”, kaže Ružičić za Danas, dodajući da nije slučaj samo sa ginekolozima, već i sa drugim specijalističkim službama.

Istovremeno, ona ističe da njihova iskustva i iskustva mama, u kontekstu akušerskog nasilja i tretmana žena u porodilištima, pokazuju da žene imaju mnogo bolji tretman u manjim porodilištima, gde osoblje ima vremena da im se posveti i da se brine u potpunosti o njihovim potrebama.

“Međutim, mi opet decenijama ulažemo u velike kliničke centre i velika porodilišta gde vrlo često žene imaju iskustvo porođaja kao da su na traci – jedna došla, druga otišla, treća čeka da uđe u porodiljski boks. Iz više razloga je važno osnaživanje, podržavanje i ulaganje u manja porodilišta i manje bolnice, od toga da imaju bolji tretman to toga da nema svaka žena mogućnosti da posećuje lekare po čitavoj zemlji ili da svoje dete rađa u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Važno je da sve ono što dobijaju žene u Beogradu i drugim većim mestima dobijaju i žene u manjim gradovima i da svaka mama ima isto iskustvo porođaja, a ono je najbolje u blizini gde živi”, naglašava ona.

U suprotnom ženama se, kaže ona, šalje poruka da mogu da se oslone samo na sebe, u najboljem slučaju na svoju porodicu.

I Republički zavod za statistiku beleži pad broja rođenih beba u poslednjih deset godina. Tako je 2015. godine u Srbiji rođeno 65.657 beba da bismo  2024. godine spali na 60.845. Za prvih deset meserci 2025. zabeležen je pad broja živorođenih od 2,9 odsto, odnosno broj živorođenih u tom periodu bio je 48.701, dok je u istom periodu od januara do oktobra 2024. rođeno 50.170 beba. Konkretno u Ćupriji 2024. rođeno je 172 bebe, a deset godina ranije 220.

U Beogradu 2024. godine rođeno je ukupno 17.331 beba, a tri opštine sa najviše rođene dece su Palilula 2.063, Zvezdara 1.972 i Novi Beogradu sa 1.967.