Da li Vesić i ekipa ponovo mogu da se nađu na optuženičkoj klupi?

Vesiću, Dimoski, Tanasković, Spremiću, Gavrilović i Todorović se stavljalo na teret krivično delo teško delo protiv izazivanja opšte opasnosti. Ipak, optužnica nije obustavljena protiv Nebojše Šurlana.

Veće smatra da nema dovoljno dokaza za sumnju da su okrivljeni učinili krivična dela koja su im se stavila na teret.

Što se tiče Vesića, kažu da je „ovo delo mogao je da izvrši samo službeno ili odgovorno lice koje nije postupilo po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite, a koje propise ne pominje ni javni tužilac u predmetnoj optužnici“.

Advokat Srđan Kovačević navodi da treba napomenuti da ovo nije konačna odluka.

„Tužilaštvo ima pravo žalbe na ovakvu odluku suda. Međutim, ono što izaziva ozbiljnu sumnju jeste samo obrazloženje vanpretresnog veća Višeg suda u Novom Sadu. Iskreno, kao advokatu, ono mi je nejasno — i što ga više čitam, to mi deluje neubedljivije“, objašnjava Kovačević.

Kaže da je nažalost ovakav ishod donekle i očekivao, makar kada je reč o Goranu Vesiću, imajući u vidu raniju odluku istog suda kojom mu je ukinut pritvor, uz obrazloženje koje je već tada praktično prejudiciralo njegovu nevinost u odnosu na delo koje mu se stavlja na teret.

„Stiče se utisak da za Gorana Vesića ne važe ista pravila kao za ostale građane. Ovo je još jedan u nizu primera ozbiljnog urušavanja poverenja u pravosudni sistem. Nažalost, sve više živimo u svojevrsnoj simulaciji pravne države kada je reč o krivičnopravnoj odgovornosti ljudi iz najužeg kruga vlasti“, zaključuje Kovačević.

Miran Pogačar, odbornik i član građanskog pokreta Bravo, smatra da je slučaj nadstrešnica još jedan primer “zamuljaj, pa pritvorom kazni, dok se ne zaboravi”.

„Sam Vučić je taj koji je sa najviše političke pozicije javno, kako sam kaže ‘ukazivao na propuste’, a u suštini je muljao, pretio, vršio pritisak na tužilaštvo i sud, te su oslobađanja samo posledice“, ukazuje Pogačar.

Ističe da bez Vesića ništa nije moglo da se uradi na železničkoj stanici i to nisu njegove reči, već reči Vesićeve bliske saradnice Jelene Tanasković, koja je oslobođena.

„Sad vidimo da se može suditi svima, samo ne njemu i ostalim nalogodavcima, a videćemo da li će uopšte biti osuđujućih presuda“, objašnjava.

Podseća da oslobođeni već jesu na optužnici TOK-a, te da ćemo ih videti u optuženičkim klupama.

„Kad se oslobode institucije i dođe druga vlast, ma koja to bila, mora im se suditi za više krivičnih dela. Za sad se čini da nisu platili kod nadstrešnice, ali će zato platiti kod korupcije, i to sa dugogodišnjom robijom“, zaključuje Pogačar.

Podsetimo, reč je o predmetu povodom pada nadstrešnice sa renoviranog objekta Železničke stanice u Novom Sadu, kada je 1. novembra prošle godine poginulo 16 ljudi a jedna osoba je teško povređena. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu tereti se 13 osoba iz Ministarstva građevinarstva, Infrastrukture železnice Srbije (IŽS), Republičke revizione komisije, projektanti i lica odgovorna za stručni nadzor, za krivična dela koja se kvalifikuju kao teška dela protiv opšte sigurnosti iz člana 288 stav 2 Krivičnog zakonika.

Optužnicom su obuhvaćeni i S.N. odgovorni projektanta građevinske konstrukcije, M.J. glavni projektant idejnog projekta, Lj.M.M. glavni projektant projekta za građevinsku dozvolu, M.S. izvestilac Republičke revizione komisije, J.S.M. lice odgovorno za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, Z.S.M. i D.J. lica odgovornih za izvođenje građevinskih radova, M.G. i D.T. lica odgovornih za stručni nadzor nad izvođenjem radova.

Oni su optužnicom obuhvaćeni zbog: krivičnih dela kojima je omogućena upotreba javnog objekta – stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, krila B, iako su u toku bili građevinski radovi i za koji objekat nije izdata upotrebna dozvola, krivičnog dela u vezi sa prethodnim neodržavanjem konstrukcije objekta stanične zgrade, krivičnih dela u fazi projektovanja i izvođenja radova prilikom renoviranja stanične zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.