„Da smo se oslonili na nadležne službe, to bi tek bila potpuna katastrofa“: Bolnice prepuštene same sebi na snegu i minus 11

Ortoped sa Instituta Banjica dr Danijel Raspopović kaže za Danas da su u četvrtak, za vreme dežurstva, imali 168 povređenih pacijenata, od kojih je 19 zadržano na dalje lečenje.

„To nije neko drastično povećanje, već uobičajno dosta posla za nas. Banjica decenijama unazad ponedeljkom i četvrtkom dežura za ortopedske slučajeve i za vreme jednog dežustva zna da bude od 120 do blizu 200 pregledanih pacijenata, zavisi od raznih okolnosti. Međutim, ovoga puta od tih 168 pregleda bilo je drastično više preloma nego uobičajno. Većina tih preloma je od strane dežurne ekipe procenjena da se leči neoperativno i oni će lečenje nastaviti ambulantno. To su uglavnom mlađi pacijenti. Pacijenti koji su zadržani radi operativnog lečenja su oglavnom starije životne dobi”, navodi doktor Raspopović.

Na pitanje da li je prilaz bolnici prohodan i koliko je bezbedan za pacijente, Raspopović kaže da je sneg delimično ispred bolnice očišćen i to zahvaljujući zaposlenima u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

„Nadležne službe nisu očistile ni velike ulice u gradu, pa čak ni prilaze bolnicama, pa se bolnica samoorganizovala i koliko toliko dovela u red prilaz bolnici pošto smo juče bili dežurni da pacijenti mogu da dolaze i budu pregledani. Da smo se oslonili na nadležne službe, to bi tek bila potpuna katastrofa, jer pacijenti ne bi mogli ni da priđu bolnici”, ocenjuje Raspopović.

Da bi pacijentima omogućili što bezbedniji pristup bolnicama, domovima zdravlja i studenti u blokadi organizovali su u petak ujutru od 6 sati akciju čišćenja snega „Koridor“ na nekoliko lokacija u gradu.

„Studenti u blokadi preduzimaju inicijativu i pomažu građanima u čišćenju snega oko bolnica, domova zdravlja, na stazama za slepe, trotoarima i prilazima zgradama, tamo gde je pomoć najpotrebnija. Hajde da zajedno pokažemo da brinemo jedni o drugima i da ni u ovakvim uslovima ne okrećemo glavu. Ponesite alat za čišćenje snega i dođite. Svaka lopada znači”, poručili su studenti u pozivu, kojem su se mnogi građani odazvali, među njima i članovi Pokreta Kreni-Promeni koji su jutros čistili sneg ispred Kliničkog centra Srbije.

Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni naglašava da je u kriznim momentima sa snežnim nanosima pravilo da se odrede prioriteti čišćenja i da apsolutni prioriteti imaju bolnice, urgentni centri, hitne službe pa onda glavne saobraćajnice.

„I tu je upravo ova gradska vlast pala na ispitu. Niko ovde ne priča populističke floskule da kod snežnog nanosa očekujete da sve funkcioniše i da sav sneg bude uklonjen odmah. Dovoljno je odrediti prioritet i pravovremeno informisati javnost i najaviti otežano funkcionisanje. Učestvovao sam od 6 ujutru u čišćenju snega oko Kliničkog centra što je akcija koju su organizovali studenti. A slična akcija je sprovođena i oko Zemunske bolnice. Ljudi, zaposleni i pacijenti su izlazili i zahvaljivali se. Uvek se i lično i kao pokret odazovemo, učestvujemo ili organizujemo slične akcije. Možda nemamo sistem, ali imamo jedni druge. Verujem u solidarnost i organizovanje ljudi“, kaže Manojlović za Danas.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kreni- Promeni (@kreni.promeni)

Da se i stanari samoorganizuju u čišćenju snega potvrđuje i upravnik zgrada Ljubiša Banovački.

„Većina stanara, uglavnom mlađi, čisti sneg ispred ulaza. Imaju lopate za čišćenje snega od ranijih godina, a od “Gradske čistoće” smo nabavili so i razvezli po zgradama tako da soli ima. Neke zgrade imaju organizovano čišćenje preko zimske službe, koju plaćaju cele godine preko firme koja im održava zgrade i čim padne sneg te ekipe dolaze, imaju svoje lopate i so. Imali smo i par situacija da smo angažovali omladince preko zadruga, i tada mi obezbeđujemo so i lopate, omladinci dođu i rade za dnevnicu. Ako čiste samo staze oko zgrade to je 3.000 dinara, ali ako imaju da očiste i platoe, ulaze u garažu onda je dnevnica oko 5.000“, navodi Banovački za Danas.

Kako kaže, nije uvek lako naći ni preko omladinskih zadruga radnu snagu koja bi čistila sneg, te će potencirati na sklapanju ugovora sa firmama za održavanje zgrada koje imaju ekipe zimske službe, što se kako kaže, pokazalo kao bolje rešenje.

„To se plaća cele godine oko 50 dinara po stanu mesečno, ali kad padne sneg imamo ko da čisti. To su uglavnom firme koje održavaju zgrade samo se naprave aneksi ugovora za zimsku službu, koji podrazumeva da po prestanku snega u roku od 6 sati sve bude očišćeno“, kaže Banovački.

„Bolje da se čisti sneg, nego da se plaćaju kazne“

Sa druge strane, u slučaju da građani zbog neočišćenih ulica, trotoara, prilaza padnu i dožive povredu imaju pravo da tuže stambenu zajednicu ili Grad i nadoknade štetu.

„Kad se desi da neko od prolaznika doživi povredu na neočišćenom ledu ispred neke zgrade, po zakonu, može da tuži stambenu zajednicu i tu štetu plaća osiguranje, ako je zgrada osigurana. Ukoliko nisu osigurani zajednički delovi zgrade onda stanari imaju odgovornost da nadoknade štetu ako nekome bude zbog snega ili leda oštećen nečiji auto ili se neko oklizne ispred njihove zgrade i povredi. U poslednje vreme dosta zgrada ima to osiguranje stambene zajednice. Ukoliko se takva šteta desi na javnim površinama, za čije održavanje su zadužene komunalne službe, štetu snosi Grad Beograd. Ako ne očistite sneg sledi mandatna kazna od 5.000 dinara. Kazne su male, ali zato ako dođe do povreda to su baš ozbiljne cifre, tako da bolje da se čisti sneg, nego da se plaćaju kazne“, poručuje Lubiša Banovački.

 

Doktorka iz Hitne pomoći: Prelom kuka za starije od 65+ sa hroničnim bolesima ozbiljno stanje

Doktorka iz Hitne pomoći Ivana Stefanović apeluje na starije da se primire u ovakvim vremenskim prilikama, jer prelomi za njih mogu da budu veoma ozniljni.

„Svi oni koji imaju 65 + i pridružene hronične bolesti za njih je pad i prelom kuka veoma, veoma ozniljno stanje sa neizvestnim ishodom, počev od operacije koja je visokorizična. Kod mlađih je to lakše, ali kod ove populacije taj pad nije samo jedna nepriajtnost, gips, longeta i ostalo nego može biti i smrtni ishod. Teška operacija, težak oporavak, neizvestni ishod, mogućnost plućne embolije”, navodi sagovornica Danasa.