U Beču i celoj Austriji održan je „Dan kafe“ 1. oktobra kada su bile pokrenute mnoge akcije i atrakcije u kafeima širom zemlje. Najspektakularnija akcija desila se u Beču gde je otkrivena „najveća austrijska šolja za kafu“ visine 2,2 metra i sa prečnikom od 2,5 metara koju je osmislio austrijski umetnik Kristijan Ludvig Aterze.
U Beču i celoj Austriji održan je „Dan kafe“ 1. oktobra kada su bile pokrenute mnoge akcije i atrakcije u kafeima širom zemlje. Najspektakularnija akcija desila se u Beču gde je otkrivena „najveća austrijska šolja za kafu“ visine 2,2 metra i sa prečnikom od 2,5 metara koju je osmislio austrijski umetnik Kristijan Ludvig Aterze. Njenim otkrivanjem počela je nagradna igra u kojoj su učesnici dobili putovanje u Brazil, koji je najveći proizvođač kafe na svetu.
Kafa, ustvari, potiče iz Etiopije, iz provincije Kafa (odatle i naziv), gde se pominjala i pila još u 9. veku. U 14. veku dospela je u Arabiju, gde je lučki grad Moka, u današnjem Jemenu, postao trgovački centar za zrna kafe. Početkom 16. veka je kafa najverovatnije dospela u Tursku, tamo je svakako otvoren prvi evropski kafe – i odatle je krenula ka Evropi. U 17. veku nakon 2. opsade Turaka otvoren je prvi kafe u Beču. U Austriji se u međuvremenu godišnje popije 162 litra ili 8 kila kafe po stanovniku, i time je kafa drugi omiljeni napitak Austrijanaca (nakon mineralne vode). To je u proseku 2,6 šolja dnevno, jer 80 odsto svih Austrijanaca započinju dan kafom uz doručak.
Ko su prave kafopije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
