Dan pobede – najveći praznik Rusije

U sovjetsko doba, nekada se praznovalo od 1. do 10. maja, a sada je Dan pobede najveći praznik Rusije, jedini koji može da ujedini ceo narod. Mi se ponosimo time i svi smo zajedno, bez obzira na nacionalnost ili veru. U Moskvi živi oko 14 miliona ljudi, a tu je i mnoštvo onih sa strane, pa je uvek mnogo naroda, pa i raznih problema. Ali, ovaj put smo svi jedinstveni – rekla je za Danas slikarka koja dobro govori srpski Olga Dautova, profesorica likovne pedagogije na Moskovskom državnom univerzitetu.

U Moskvi ima i dosta Srba, prema procenama oko 50.000. Većina je angažovana u građevinarstvu, na dobar glas smo izašli po dobrim restoranima sa nacionalnom kuhinjom, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić je posle prisustva Paradi pobednika ugošćen i od braće Karić. Zapadne sankcije Rusiji su u jednom trenutku dovele do ozbiljne ekonomske krize, ali se, bar po rečima uspešnog moskovskog preduzetnika Zorana Kovača, situacija polako normalizuje. O našim najpoznatijim „emigrantima“, Miri Marković i Marku Miloševiću, malo ko želi da priča, pa se stekao utisak kao da su i u Moskvi zaboravljeni.

Prijateljstvo među Srbima oseća se skoro svuda, uz povike „bratuška“, a to što su srpski gardista i ruski vojnik snimljeni kako ponosno pevaju pesme navijača Crvene zvezde, samo dopunjuje ceo dekor, ali i na tako banalan način pokazuje našu svekoliku vezanost za „majku Rusiju“. Nekako najveselije kao da je bilo na Puškinovom trgu, uz narodne igre. Uostalom, veliki udeo u celoj državnoj proslavi imali su takozvani narodni umetnici, kojima su se kasnije, uz neprestanu medijsku kampanju, pridružili i obični građani. Tolika količina rodoljublja i patriotizma valjda retko gde može da se vidi bilo gde u svetu.

Već pola sata pre početka parade, preko puta ulaska u Kremlj za državnike, a bilo ih je iz skoro 30 zemalja uprkos bojkotu većine zapadnih lidera, stvorila se velika gužva. Na pitanje šta će tolika masa kad tu parada uopšte ne prolazi, neko je dobacio: „Pa, verovatno žele da vide dolazak predsednika Vladimira Putina“. Razumljivo, Putin je bio centralna ličnost, mada je u Moskvu došao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, ali gotovo da je ostao neprimetan, izjavivši da je reč o „istorijskom danu“.

Naravno, Putin je bio mnogo nadahnutiji, pošto mu je ministar odbrane Sergej Šojgu predao raport i rekao da je sve spremno za početak parade, čime je počela jubilarna proslava 70 godina pobede nad fašizmom, odnosno bezuslovne kapitulacije nacističke Nemačke. Stotine hiljada patriota, ali ujedno i Putinovih pristalica, prema nekima i više od milion, nisu mogli da priđu Crvenom trgu, ali je zato okolo bilo postavljeno nekoliko velikih video bimova. Mere bezbednosti su bile rigorozne, većina centralnih ulica i metro stanica potpuno zatvoreno, ali su ipak najuporniji i najizdržljiviji nekako, uz mnogo muka, mogli da se probiju makar do bedema Kremlja. Uveče su se mnogi okupili oko „večne vatre“, a dan je bio pravi prolećni i prijatan – prazničan!

Supertenk „Armata T-14“, ali i novi „kalašnjikov“, kao i borbeni avioni i helikopteri (Rusi ih zovu vrtoleti), protivraketni sistemi, samo su deo arsenala oružja jedne od vodećih svetskih armija. Dan pobede je pokazao da Rusija i dalje ima veliku vojnu moć. Već sutradan Putin se u Moskvi sastao sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, a u prvom planu je ponovo bila velika briga, ali i izdašna materijalna podrška za kako ovde svi naglašavaju „pravednu borbu Rusa u Ukrajini“. Ali, svakako i dalji odnosi sa SAD i Evropskom unijom, od čega izgleda u najvećoj meri zavisi dalji put Rusije, iako se Putin, i to ne samo iz ruske perspektive, čini kao nepokolebljiv i veoma odlučan lider koji nema nameru da olako odstupa od zacrtanih ciljeva.

Doček i za Jošku Broza

Na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, dva dana pre početka parade, u ranim jutarnjim satima pojavio se i Titov unuk, Joška Broz. Iz Beograda je doputovao avionom kompanije „Aeroflot“, a domaćini iz Moskve su mu ukazali vidno poštovanje. Jedan prijatelj Joške Broza kazao nam je da predstavljaju „stari puk“, mada je sa njima bila i „mlada garda“.

Deca i mladi sa petokrakama

Ono što je kod nas postalo nezamislivo, u Moskvi je masovna pojava – deca i mladi sa kapama s petokrakama. Petokrake, i to ogromne, su i na nekim od najvažnijih državnih ustanova Rusije – poput ministarstva odbrane, ali i u parkovima u blizini Kremlja. Lenjinova bista je na mnogim mestima, pa čak i ispred stadiona Lužniki, ali se zato „Staljin retko viđa“, a o velikim represijama za vreme njegove vladavine na Lubjanki i danas se sa užasima govori u Moskvi.