Danas je Svetski dan životinja: Zašto nememo razlog za proslavu?

U mnogobrojnim prihvatilištima i šinterajima u našoj zemlji, životinje su izgladnele, pune parazita i krpelja, veliki broj pasa smešta se u male kaveze gde se uzajamno povređuju i zaražavaju. Nuždu vrše u istim tim kavezima gde jedu i spavaju, pod uslovom da hranu dobijaju redovno… Iz tog razloga, zabeleženi su i slučajevi kanibalizma među njima.

Da zlo bude veće, srpsko zakonodavstvo im novim Nacrtom Zakona o dobrobiti životinja dodatno pokušava zapečatiti sudbinu, prema kojem bi (između ostalog) psi, bez mišljenja veterinara, mogli biti ubijani od strane onih kojima ništa sem profita nije sveto, pa tako ni nečiji život. Srećom, Nacrt je, zahvaljujući upornoj volji naroda, sada „povučen na doradu“.

Jelena Banac (Kreni – Promeni): Dok se životinje muče, mi plaćamo cenu nerada institucija

– Smatramo da Svetski dan životinja naša zemlja dočekuje sa neslavnim podacima. Položaj životinja je ugrožen na više nivoa. Kaznena politika za mučenje i ubijanje životinja se ne sprovodi, čak i počinioci težih krivičnih dela prolaze sa blagim uslovnim ili novčanim kaznama. Državna prihvatilišta ne pružaju nikakvo utočište niti spas, već u najvećem broju slučajeva predstavljaju samo usputnu stanicu na putu ka smrti. Građani moraju da znaju da nerad institucija svi debelo plaćamo kroz trošenje budžetskih sredstava, a da rezultat izostaje – kaže za Danas Jelena Banac iz Tima za dobrobit životinja u organizaciji Kreni – Promeni.

Banac pojašnjava da se novac sliva za rad javnih komunalnih preduzeća, odnosno službe zoohigijene, ali su prihvatilišta neretko u veoma lošem stanju i sa životinjama se postupa krajnje nehumano. To znači da se hvataju štenci, skotne kuje, bez ikakve selekcije veći broj pasa stavlja se u iste boksove gde dolazi do povređivanja, pa čak i kanibalizma. Vrše se masovne eutanazije, što je slučaj, recimo, u Požegi, a da ironija bude veća – prihvatilište se zove Naš dom, ističe sagovornica. Ona dodaje da psima u takvim boksevima nije omogućeno ni kretanje.

– Imamo slučaj prihvatilišta u Čačku koje je relativno skoro otvoreno prema standardima, ali šta to znači ako zaposleni životinje tretiraju kao komunalni otpad. Iz primera Vrnjačke Banje vidimo da se godinama izdvajaju sve veća i veća sredstva za rad Avenije MB i očekivalo bi se da opština na čijoj teritoriji ta firma posluje ima manje pasa zbog sterilizacija. Umesto toga, njih je sve više, a isto tako rastu i iznosi za naknade za ujede pasa!? Avenija MB kao da ima monopol na skupljanje i ubijanje pasa, jer godišnje sklapa ugovore sa preko 40 opština u Srbiji, a neke male izdvajaju višemilionske cifre za službe zoohigijene. Kome to ide u prilog? – upitkuje Banac i ističe da nama ne trebaju novi “logori”, već smanjenje priliva napuštenih životinja na ulice, što je posledica neodgovornog vlasništva i rada ilegalnih odgajivača.

– Zarad profita jedne manje grupe ljudi, svi građani plaćaju cenu, a najveću plaćaju životinje svojim životima. Zato je hitno potrebno konačno sprovesti strategiju za humano smanjenje broja napuštenih životinja, za šta je, uostalom, Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za veterinu, dobilo i pomoć iz EU fondova, a da mi dan-danas ne znamo gde i na šta su te pare potrošene. Jedno je sigurno – na životinje nisu – zapaža Banac.

Ona dodaje da je Kreni – Promeni danas održao humanitarnu akciju povodom Svetskog dana životinja kako bi pomogao bar jednom broju njih.

– Svesni smo da to, naravno, nisu dovoljne količine, ali se nadamo da je dobar primer i pokazatelj koliko je stanje loše. Dolazi zima, teški dani za životinje bez zaklona, apelujemo na sve da pomognu lokalnim udruženjima i pojedincima koji brinu o tim životinjama i koji su na rubu svih snaga – psihičkih, fizičkih i materijalnih – ukazuje Jelena Banac.

Sergej Trifunović, glumac:„Ko ne voli životinje, ne može voleti ni ljude“

Glumac Sergej Trifunović uviđa da nas je „zakon o depopulaciji“ (novi Nacrt zakona o dobrobiti životinja u Srbiji) zapravo sve alarmirao. Taj zakon je, nažalost, samo kruna totalne nebrige i guranja pod tepih svega što se tiče prava života, smatra on. Rame uz rame sa zakonom, poslednjih godina, ono što se dešava sa angažovanjem firme Avenija MB u svrhe „šinteraja“, sa neformiranjem zoohigijene i sa formiranjem deponija koje gore i zbog čega strada veliki broj napuštenih životinja – sve su to užasi odsustva sistema i vlasti, smatra Trifunović.

Upitan šta mu takav tretman prema životinjama govori o ljudima, glumac ističe da je odgovor vrlo jednostavan, iako bi trebalo da bude pokazatelj ljudske empatije.

– Kad pogledate biografije svih sociopata i psihopata koji su izvršavali ubistva, gotovo svi oni su kao mali, u svom CV-ju, imali mučenje životinja. To je odnos čovekove empatije. Bilo bi super kad bi svako dete, što reče moja žena, dobilo životinju na staranje. Svako dete prosto mora da ima životinju da bi se naučilo empatiji. Čovek koji je odgajan da ne voli životinje ne može voleti ni ljude – smatra Trifunović.

Prema njegovim rečima, kada iz određenih sredina imamo snimke gde desetogodišnja ili osmogodišnja deca razbijaju mačke o beton, oni ukazuju na ispuštene stvari u vaspitanju, ali i na tretman države prema tim istim životinjama.

– To je domino efekat. Na kraju dođete do toga da imate „zakon o depopulaciji“, da neki majmun od ministra može da ustane sutra i da kaže „ajde da pobijemo sve pse i ćao“. Mada i onako, to već rade. To radi Avenija MB, tu ekipu treba pohapsiti – smatra Trifunović.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Sergej Trifunovic (@sergiotrifunelli)

Upitan da li bi izdvojio neki određeni tretman ili postupak prema životinjama u Srbiji koji ga posebno uznemiruje, on negira, jer ga, po pitanju njihovog lošeg života sve boli.

– Neljudsko ponašanje prema njima, trpanje velikog broja pasa u jedan kavez, gde jedni druge jedu, vrše nuždu jedni po drugima, da bi se potom izbacivali u nekim selima – sve su to jezive stvari. Pre neki dan je izašla priča da je jedan slepi pas živeo u staračkom domu. I ljudi su ga voleli. Starci koji su živeli tu su ga voleli. Međutim, neka idiotska upravnica, verovatno iz SNS-a, rešila je da pozove Aveniju MB. Oni su psa oduzeli. Onda su starci ustali i zahtevali da se labrador vrati. Pas je vraćen, ali zaražen štenećakom koji je u međuvremenu zaradio. Za tih tri dana koliko je bio odsutan, on je uspeo da se razboli, a to je dovoljan pokazatelj o uslovima u kojima te životinje žive – pojašnjava Sergej Trifunović.

Oni su slepog psa, strpali u prikolicu sa drugim psima. Kada se vratio, bio je pun ožiljaka od ujeda. Sada se ljudi čiji je miljenik bore za njegov život i iz svog džepa plaćaju za njegovo lečenje.

Vesna Teodorović, Udruženje Pravo na život: „Milion životinja umire u ćumezima“

Vesna Teodorović iz Udruženja Pravo na život Šabac opisuje za Danas „situaciju na terenu“ i sa čime se sve ljudi koji su posvećeni pomaganju životinjama na svakodnevnom planu suočavaju.

Ona pre svega primećuje da današnji dan, Svetski dan životinja, treba da nosi lepu i pozitivnu konotaciju, međutim, njena prva asocijacija jeste da ovaj dan dočekujemo u zemlji u kojoj napuštene životinje svakodnevno doživljavaju horor.

– Ne zna se da li je gora situacija sa životinjama koje se izbace na ulicu ili ono što viđamo po deponijama, njivama ili ono što vidimo i zatičemo po prihvatilištima. Ko god me pita šta mislim o današnjem prazniku, pomislim da milion životinja ovog trenutka umire iza nekih kaveza, u nekim ćumezima, od gladi i bolesti, kao i na lancima kod neodgovornih vlasnika. Stiže i hladno vreme i zima, a moja asocijacija na praznik je naš nehuman odnos prema njima – ističe Teodorović.

Ona pojašnjava da je rad zaštitara životinja, uprkos možda opštem mišljenju da se oni bave nečim što im ispunjava dušu, u suštini jako stresan posao, i taj stres se u Srbiji doživljava na dnevnom nivou. U Srbiji, kaže, ništa ne možeš da planiraš jer se svakodnevno dobijaju dojave o mučenju, iživljavanju, o situacijama koje podrazumevaju brigu o bolesnim psima, o bačenim psima, zgaženim psima… a to upravo govori o odnosu prema životinjama.

– Statistike govore da svakodnevno po petsto pasa umire, što u prihvatilištima, što u šinterajima, što napušteni na deponijama, kao i napušteni štenci… Zato na današnji dan treba dizati svest kod građana i razgovarati o situaciji u Srbiji, kako bi se skrenula pažnja na nehuman odnos koji imamo prema životinjama i apelovati na nadležne da počnu da se bave svojim poslom. Na sve to je u toku i novi Nacrt koji donosi još goru situaciju i legalizuje sva ta ubijanja i iživljavanja. Zato je za nas zaštitare i ljubitelje životinja ovo period kada nam nije ni do kakve proslave, već nam je do toga da se taj nehumani tretman prekine i da se izgradi jedno bolje društvo. A upravo taj odnos prema životinjama govori o tome na kojoj smo lestvici kao društvo – zaključuje Vesna Teodorović.

Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta: Životinje osećaju bol, strah i ljubav, a zakon ih svodi na robu

Profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović kaže za Danas da uprkos opštepoznatim i neosporivim činjenicama da su životinje živa bića koja se, poput čoveka, rađaju, dišu, žive i umiru, naše pravo ih tretira kao pokretne stvari ili robu, a i ljudi se mahom tako ophode prema njima.

– Kategorizujući ih kao stvari, pravo zapravo obespravljuje životinje jer je jasno da stvari, same po sebi, ne mogu imati nikakva prava ni interese, već vlasnik može da ih tretira kako god želi. Zanemaruje se to da životinje osećaju bol, strah, glad, ljubav, ljubomoru, i stvarno mi je nejasno zašto naše pravo ne prihvata ove nesporne biološke činjenice – ističe Bajović.

Prema njenim rečima, poslednjih godina u mnogim državama prisutno je preispitivanje ovog stava, pa mnogi strani zakoni i ustavi izričito propisuju da životinje nisu stvari, već emotivna bića i da ih čovek ne sme tako ni tretirati.

– Ideja dobrobiti životinja podrazumeva dostojanstven život i humanu smrt, a dostojanstven život svakako ne znači držanje domaćih životinja u prostorijama u kojima nemaju mogućnost kretanja, uz kljukanje različitim hormonima zarad veće „produktivnosti“ – zapaža Bajović.

Ona ističe da mi, kao ljudi obdareni empatijom, o životinjama treba da brinemo na human način.

– Vreme veštačke inteligencije u kome živimo pokazalo je da se inteligencija može i kreirati, ali samo živa bića poseduju emocije, pa je moralna dužnost čoveka kao „najsurovije životinje“ da ne gospodari prirodom i životinjama, već da ih čuva, poštuje i štiti – zaključuje Vanja Bajović.