"Danas" najpozitivnije o trans osobama

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Novi Magazin je objavio dva sadržaja, oba u pozitivnom kontekstu. Najviše se pisalo o majoru Heleni (28 tekstova od kojih su tri u pozitivnom kontekstu), zatim umetniku Božu Vreću (šest pozitivnih) i pobednici Evrovizije Končiti Vurst sa čak 27 odsto negativnog konteksta.

Ovo su rezultati analize medijskih sadržaja nevladinih organizacija Praxis i Gayten-LGBT i Medijskog arhiva EBART, koji su juče predstavljeni u beogradskom Medija centru. Istraživanjem je obuhvaćeno 200 tekstova objavljenih u štampanim medijima – 10 dnevnih listova i pet nedeljnika – u periodu od 15. maja do 15. novembra 2015. godine.

Kako je pokazala analiza, većina štampanih medija u Srbiji, koji su u svojim tekstovima pisali o trans osobama izveštava o njima u okvirima profesionalnih standarda. Ipak, kako je ukazano, ima još mnogo prostora za napredak, jer se u novinama i dalje može pročitati da je neka osoba „trandža“ ili „nit muško, nit žensko“, da je „tata Kardašijan pozirao kao žena“ i da je Končita Vurst zapravo „transseksualac Tomas Nojvrit“.

Saša i Nataša, aktivista i aktivistkinja Gayten-a, istakli su da im u medijima smetaju priče koje imaju senzacionalistički ton, da se zbog toga osećaju „dehumanizovano“ i kao „životinje u zoološkom vrtu“. Na jučerašnjoj konferenciji su predstavljene i Preporuke za medije za izveštavanje o trans osobama, među kojima se ističe da mediji treba da poštuju želje osoba koje se tiču predstavljanja, poput zamenice i imena, da su seksualna orijentacija i rodni identitet dve različite stvari, kao i da mediji posebno budu pažljivi kada se bave temama kao što su trans deca.