Dejan Vuk Stanković: Glasno razmišljamo o skraćenju časova na 30 minuta

O predlogu skraćenja časova na 30 minuta, kao i o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama, Stanković ističe da je sve na nivou razmatranja.

Đaci se vraćaju u školske klupe i za većinu njih to znači povratak ustaljenom ritmu – zvonu, časovima i školskim obavezama.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da prvi školski dan u dugom polugodištu počinje regularno u svim školama na teritoriji Srbije.

„Po svim informacijama kojima mi raspolažemo, a mi smo formirali krizni štab u okviru Ministarstva prosvete koji koordinira rad sa školskim upravama i direktorima škola na teritoriji čitave Republike Srbije. Za sada prvi školski dan će proteći regularno, neće biti prelaska na hibridni model učenja, gde se upotrebljava i onlajn nastava kao neka vrsta zamene za časove koji se organizuju prema modelu lice u lice“, istakao je Stanković.

Trenutno je u tri opštine vanredna situacija, ali i đaci u tim školama kreću redovno.

„Hidrometeorološke najave su takve da ćemo možda imati još jedan hladni talas. Ne treba da bude iznenađenje ukoliko se možda neki drugi modeli nastave budu koristili. Ako ne bude električne energije u tim opštinama, neće biti prosto ni mogućnosti da realizujete onlajn nastavu“, dodao je ministar.

Stanković ističe da je najveći broj škola spreman da u roku od nekoliko sati pređe na onlajn nastavu.

„Najveći broj škola već iskustva ima sa tim. Imali smo koronavirus, na žalost i političke razloge za onlajn nastavu. Doduše ne toliko u osnovnim školama, koliko u srednjim, a kasnije i visokoškolskim ustanovama, ali mislim da to je itekako moguće“, rekao je Stanković.

O skraćenju časova na 30 minuta

Koncentracija učenika na časovima je problem o kome se već neko vreme priča i u javnosti se pojavio predlog da se dužina trajanja časova sa 45 smanji na 30 minuta.

„U ovom trenutku mi o toj ideji, da budem najprecizniji, otvoreno i glasno razmišljamo. Mislim da postoji neka vrsta psihološkog opravdanja. To je da upravo pod uticajem ovih novih tehnologija imate fenomen difuzne pažnje. Vi ne možete da budete fokusirani na jedan predmet, nego prosto vrlo lako krećete sa jednog na drugi sadržaj. To prosto stvara efekat kod dece da vi ne možete da ostanete fokusirani na nekih 45 minuta, koliko maksimum traje koncentracija i kod zrelih ljudi“, rekao je ministar prosvete.

Stanković ističe da procedura nije laka i da otvara debata za ovu promenu.

„Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne“, istakao je ministar prosvete.

Efekti promena bi se, navodi Stanković, merili na više načina.

„Pre svega prema onome šta su postignuća dece u različitim oblicima znanja i u odnosu na neke veštine koje treba da steknu u obrazovno-vaspitnom procesu. To je jedino suštinski bitno merilo, da li oni bolje uče, da li su motivisaniji da uče i da li je ishod tog učenja jednostavniji i efikasniji“, rekao je Stanković.

Ministar je naglasio da se intenzivno razmatra o mogućnosti delimične ili potpune zabrane mobilnih telefona u školama i da će o tome naredne nedelje razgovarati sa zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem.

„Postoji anketa koja je rađena interno među decom, a to je da oni nisu protiv zabrane, nego je samo pitanje da li ona bude delimična i da im se dozvoli da komuniciraju između sebe i naravno sa svojim roditeljima tokom odmora“, rekao je Stanković.

Do polovine februara konkurs za direktora Pete beogradske gimnazije

Dejan Vuk Stanković je rekao da se ide u pravcu izbora novog direktora Pete beogradske gimnazije, koji će probati da uspostavi što je moguću bolju komunikaciju među kolegama.

„Do polovine februara treba očekivati raspisivanje konkursa za mesto direktora u Petoj beogradskoj gimnaziji. Mi smo više puta rekli da je za nas preferenca kandidat koji bi došao iz same gimnazije. Ministarstvo garantuje da ćemo raditi na tome da, kao što smo spasili nastavni proces dislokacijom gimnazije i omogućili da deca ne stagniraju u pogledu svog učenja, da ćemo isto tako i raspisati konkurs“, istakao je ministar Stanković.

Ministarstvo prosvete traži ponovni izbor dekana Fakulteta političkih nauka, jer kako navodi ministar, nedostajao je način na koji je izvršena kandidatura.

„Mi se ne bavimo kadrovskim rešenjima, mi se bavimo procedurom prosvetne inspekcije u interakciji sa FPN-om. Više puta je inspekcija izašla sa izveštajima koji su precizno definisali šta su nedostaci te procedure. Mi nismo ulazili u to ko je dekan, mi smo ulazili samo u proceduru. Ono što je ključno za razumevanje tog slučaja je način na koji je izvršen izbor“, naglasio je Stanković.