Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici objasnio zašto je održan ispit u školi čiji učenik je žrtva pada nadstrešnice

Zbog toga je jučerašnje polaganje proteklo uz protest jednog dela studenata. Ispred škole je, simbolično, postavljeno 16 stolica pored kojih su studenti, koji su ispite polagali, kao i njihovi profesori, morali da prođu.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Aleksandar Čučković pojašnjava za N1 da je ta škola izabrana zato što sa njom imaju najbližu saradnju, „naprosto kao neka vrsta strukovne škole, koja nam upućuje najveći broj studenata“.

„I to nije slučaj samo sa našim fakultetom, nego sa većinom fakulteta, gde god postoji takva izrazita srodnost, naravno da su odnosi najbolji i da je najlakše uspostaviti saradnju. Ovo jeste teškoća, ja bih rekao da je to jedna okolnost, vrlo bolna i na neki način vrlo neprijatna, ali to je samo jedna od neprijatnosti koja tu sledi, jer mi smo, kao što pretpostavljam da javnost zna, imali priliku da u proteklih meseci i po dana, možda nešto više, uđemo u proces nadoknade nastave u onllajn formatu, kao videokonferencijsku nastavu, koja opet nije nastava koja je po zvaničnim studijskim programima fakulteta nešto što je uobičajeno, odnosno nešto čime se mi bavimo, ali u ovim okolnostima, kao što se zna, pre neki dan moglo se konstatovati da je svaki fakultet u Srbiji započeo sa radom sa nekom vrstom nadoknade nastave. Mi, pošto imamo više lokacija, naprosto smo prisiljeni da u taj proces ispitivanja uđemo pre mnogih drugih, iako ne baš prvi, ali pre mnogih drugih, jer prosto je obim poslova oko ispita veći“, navodi Čučković.

Dodaje da Ekonomski fakultet, pored Subotice, ima još dva nastavna centra – u Novom Sadu i Bujanovcu.

Za stolice sa belim ružama koje su bile postavljene ispred škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu, „pored kojih se prolazi kao kroz neki špalir, deluje ni manje ni više nego potresno, uistinu“.

„Druga stvar koja je neprijatna jeste da vam studenti i građani dobacuju ili zvižde, prosto protestuju i negoduju zato što se to dešava, ali moram takođe da kažem da osim toga, to je bilo u Novom Sadu, u Subotici se samo okupila jedna grupa, ali nije protestovala, dakle osim toga nije bilo nekih drugih teškoća i neprijatnosti“, ukazuje.

Na pitanje da li razume nezadovoljstvo studenata i građana izborom škole u kojoj se održavaju ispiti, poručuje da je neobično da se ispiti održavaju van prostora fakulteta.

„Ne samo što je neobično, nego mislim da se nikada nije dogodilo, budući da postoji zakon i dozvola o akreditaciji, odnosno dozvola za rad, koji propisuju drugačije“, navodi.

Upitan da li je zadovoljan kvalitetom nadoknade nastave, ocenjuje da bi se o tome moglo dosta polemisati.

„Mi imamo, naravno, neka iskustva od pre par godina za vreme pandemije, gde smo razvili određene alate i dobar deo nastavnih sadržaja smo već na neki način prilagodili, odnosno kreirali za tako nešto. Tako da je ta tehnička podrška bila u velikoj meri pripremljena. Međutim, ja bih više rekao da je obim u kojem je to bilo moguće učiniti za vrlo kratko vreme bio u stvari najveći izazov. Mi smo čekali, kao i svi drugi, pretpostavljam nekakva preciznija uputstva, pre svega od Ministarstva prosvete, o tome kakva bi vrsta nadoknade, u kom obimu, kojim metodama bila propisana, odnosno priznata kao nadoknada nastave. Međutim, mi to nismo uspeli da dobijemo. Mi smo zbog specifičnih okolnosti morali da zaključimo nadoknadu nastave pre dva dana“, rekao je.

Istakao je i da bi uživo sve izgledalo sasvim drugačije, ali da se u ovim okolnostima onlajn nastava pokazala kao jedina mogućnost.

Kada se radi o odzivu studenata na ispitni rok, navodi da je on manji nego inače.

Ukazuje i da je pomalo problematično svako poređenje, jer ispitni rok koji je počeo da se odvija juče je u stvari januarski ispitni rok, budući da fakulteti nisu radili do pre nekog vremena.

A kada je reč o odzivu studenata na ispitnom roku?

„Ako poredimo sa januarskim rokom od prethodne godine, broj prijavljenih studenata je malo više od trećine, a broj prijavljenih ispita je nešto malo ispod trećine. Dakle, recimo da je trećina, ali videćemo u drugom ispitnom roku koji će uslediti za nekih desetak dana, kako će se to manifestovati, jer sad pretpostavljamo, mi to ne možemo znati jer takvo iskustvo nemamo, da su neki studenti izvesno bojkotovali i održavanje nastave i izlazak na ispite, a sa druge strane neki su se prosto ustručavali, kolebali na neki način, hteli da sačekaju da vide kako će se to odvijati“, ocenjuje.

Prema njegovim rečima, nemali broj studenata bio je i zabrinut da li će uspeti da uđu u školu, da li će biti blokirani ulazi.

„Mi smo u stalnim razgovorima sa našim studentima, kako ovima koji učestvuju u blokadama fakulteta, tako i ovim drugim. Samo su drugi, naravno, neorganizovani, pa su ti razgovori sporadični i ređi. Ovi su redovni. Dakle, nekoliko sastanaka smo imali tim povodom kako bi to moglo izgledati i, naravno, ono što ne narušava neku njihovu diskreciju ili njihove planove koji se ne otkrivaju baš uvek u potpunosti, mi smo nekakve dogovore postigli. Ti dogovori ne znače da smo se mi saglasili oko svih mera, jer je naprosto očigledno, studenti protestuju, neki studenti protestuju. Dakle, ne saglašavamo se oko svega, ali naprosto nužno je da se vodi dijalog, jer u istom smo procesu i prosto smo zavisni jedni od drugih“, zaključio je Čučković.