Delfinarijum na Ušću, nova megalomanska fantazija vlasti: Ceo svet ih zatvara, a mi otvaramo novi

Razlozi zbog kojih građani ne žele delfinarijum su brojni.

Pre svega, neetički je držati živa bića u zatočeništvu i odvajati ih od prirodnog staništa. Iz tog razloga, brojne države zatvaraju delfinarijume i akva-parkove širom sveta.

Finansijski aspekt takođe se dovodi u pitanje, jer novac od delfinarijuma bi mogao biti pametnije uložen, s obzirom na to da se s vremena na vreme u nekoj školi ili instituciji uruši plafon. Doživeli smo i situacije u kojima bolnice nemaju grejanje i toplu vodu, zgrade su oronule, a putevi u Beogradu i širom zemlje puni rupa.

Postoji potreba za otvaranjem ili renoviranjem kulturno-umetničkih, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite, obrazovnih i drugih.

Dok u azilima za napuštene životinje širom države vladaju užasavajući prizori i okrutni uslovi u kojima se životinje muče i izgladnjuju, vlast planira da stavi delfine u akvarijum u Srbiji, gde im čak ni klima ne odgovara. Niti je humano, niti prioritet u Srbiji graditi delfinarijum u kojem bi bili zatočeni ovi vodeni sisari, zaključak je Danasovih sagovornika.

„Imaćemo i delfinarijum. Akvarijum će biti kod Ušća, a na Ekspu delfinarijum. Kažu da ništa na decu sa autizmom ne utiče kao terapeutski delfini“, rekao je predsednik.

Jovanović: Najbliže stanište delfina 500 kilometara vazdušnom linijom

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović objašnjava da delfinarijum nije projekat koji je nastao u okviru EXPO27.

On kaže za Danas da će nas izrada delfinarijuma ove godine koštati milijardu dinara, i da će to biti finansirano iz republičkog, a ne gradskog budžeta, jer Beograd nema para, a očigledno se više ništa ni ne pita.

Taj projekat će se, zajedno sa novim Prirodnjačkim muzejom, graditi u Parku Ušće.

„Sve ovo nije deo EXPO projekta“, ukazuje Jovanović i objašnjava da je delfinarijum deo idejnog rešenja usvojenog još 2017. godine u saradnji sa danskim arhitektom Janom Gelom, u kome je park Ušće podeljen na sedam tematskih zona kojima je trebalo dodeliti određene sadržaje.

Ušće je, ističe Jovanović, jedan od retkih parkova u Beogradu – ima minimalistički i otvoren karakter, tako da je pitanje da li ga treba puniti raznim sadržajima, o čemu niko nije konsultovao Beograđane.

„Delfinarijum je osmišljen kao veliki podzemni ili poluukopan objekat s pristupom kroz otvoren javni trg, što je bolja varijanta. Ipak, postavlja se suštinsko pitanje – da li je ovo prioritet u situaciji kada Beogradu nedostaju mnoge elementarne stvari. Nisam za kritiku po svaku cenu, ali ukoliko su nam važni obrazovanje i turizam, smatram da je mnogo važnije da se sanira čuveni arheološki lokalitet Vinča, da se konzerviraju nalazišta u Beogradu iz rimskog, turskog i habsburškog perioda, da se više ulaže u kulturu“, ukazuje Jovanović.

On dodaje da je najbliže potvrđeno stanište delfina 500 kilometara vazdušnom linijom od Beograda (Kvarnerski zaliv).

„Da li je moguće da ne možemo našoj deci i stranim turistima ponuditi neki sadržaj koji se više vezuje za naš grad, a toliko toga ima, nego moramo uvoziti sadržaje koji nemaju mnogo veze sa Beogradom i Srbijom?“ pita se Jovanović.

Banac: Delfini će u Srbiji patiti u zatočeništvu, kao i druge vrste

Jelena Banac iz Kreni-Promeni tima za dobrobit životinja kaže za Danas da se njihov tim protivi izgradnji delfinarijuma, pre svega zato što ova vlast nije do sada pokazala interes da bolje zaštiti živi svet niti da poštuje sopstvene zakone iz oblasti zaštite životne sredine.

„Nije pokazala ni interes da poseduje potrebno znanje da se životna sredina zaštiti, jer se svaki stručnjak koji se protivi bilo kakvom sumanutom višemilionskom projektu proglašava za neznalicu i kočničara napretka. U zemlji gde caruje krivolov, nezakonita seča šuma, gde se reke zagađuju industrijskim otpadom bez ikakvih posledica po počinioce, gde je stanje u prihvatilištima katastrofalno, jer su to pre logori u kojima se životinje muče i pate, zoološki vrtovi su zapušteni i u njima divlje životinje samo preživljavaju kao eksponati, sada se planira otvaranje delfinarijuma!? Smatramo da će delfini biti samo još jedna životinjska vrsta koja će patiti u zatočeništvu“, ističe Banac.

Ona, na primeru Beogradskog hipodroma, potkrepljuje sumnju da će sa delfinarijumom situacija biti drugačija.

„Na šta samo liči Beogradski hipodrom i na šta liče štale pored njega na zemljištu sa nerešenim pravno-svojinskim odnosima, što ne sprečava uzurpatore da zloupotrebljavaju situaciju“, ukazuje Banac.

Ona podseća da Beograd nema ni klimu ni podneblje za takav projekat, zbog koga opet treba da se uništi deo zelenog pojasa.

„Posečeno drvo nije samo posečeno drvo, ono je stanište nekim živim bićima“, ukazuje Banac i dodaje da se Kreni-Promeni tim za zaštitu životinja protivi povrh svega dodatnom zaduživanju grada, odnosno građana, u ime megalomanskih fantazija političara.

„Ako takva sredstva i postoje, smatramo pre svega da bi bilo daleko korisnije urediti zelene površine, očistiti đubre, rešiti istorijski problem prerade otpadnih voda i višedecenijski problem zagađenja vazduha, koji se iz godine u godinu pogoršava. Uvođenjem takvih rešenja Beograd će postati bolje i zdravije mesto, pre svega za svoje stanovnike, a onda i za sve goste“, smatra Banac.

Pored svega navedenog, ona podseća da je trend zatvaranje delfinarijuma i bazena za animaciju životinja, te zakonska zabrana komercijalnog zatočeništva i prikazivanja životinja za zabavu. Za ilustraciju trenda navodi primere Meksika, Kanade, Bolivije, Kostarike, Nikaragve, a bliže nama i Kipra, Švajcarske, Hrvatske i Slovenije.

Gledić-Filipović: Zatočeništvo je zločin protiv prirode

Autorka Peticije protiv izgradnje akvarijuma i delfinarijuma u Beogradu iz Udruženja Sloboda za životinje, Ljiljana Gledić-Filipović, kaže za Danas da nije mogla da veruje kada je čula da je u Beogradu planirana izgradnja akvarijuma i delfinarijuma, jer se širom sveta ovakvi objekti zatvaraju i zabranjuju.

Prema njenim rečima, zatvaranje delfina, drugih morskih sisara, ajkula, raža i riba u prostore koji su kao kutija šibica u odnosu na njihova staništa predstavlja zločin protiv prirode. To je okrutan čin, naglašava ona, koji demonstrira samo nadmoć čoveka, a ne priznaje tim bićima svojstva koja im je sama priroda podarila.

„Ova bića imaju puno pravo na slobodan život u svom prirodnom okruženju, u skladu sa svojom vrstom, a uskraćivanje tog prava od strane čoveka degradira samog čoveka u biće koje je uzrok mučenja i stradanja drugih bića na planeti“, ističe Gledić-Filipović.

Ona podseća da je Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine to prepoznao i zabranio.

„Ova zabrana je jedna od osnovnih i važnih civilizacijskih tekovina koje smo kao država usvojili. Ona ničim ne sme da bude dovedena u pitanje. Nikakav drugi cilj – turistička atrakcija, terapeutska uloga delfina i slično – ne može biti iznad toga“, ukazuje Gledić-Filipović.

Ona navodi da najnovije naučne studije pokazuju da ribe imaju mnogo složeniji emotivni i socijalni život nego što se do skoro smatralo, i da mogu da osećaju stres, strah i bol. Takođe, delfini su jedna od najinteligentnijih vrsta na planeti, bića koja imaju samosvest, emocije i pokazuju visok stepen empatije.

„Delfini žive u zajednicama u kojima svaki od njih ima svoje ime, imaju sofisticirane društvene interakcije i duboku povezanost. U zatočeništvu, kada su lišeni slobode, prostranstva i kontakta sa svojom grupom, dolazi do teškog stresa, fizičkih i psihičkih poremećaja, neprirodnih oblika ponašanja, drastično skraćenog životnog veka i visoke stope smrtnosti. Život u zarobljeništvu je za njih toliko nepodnošljiv da najčešće okončavaju svoj život samoubistvom – udaranjem glavom o zidove ili čak voljnim prestankom disanja. Kako onda očekivati da takva tužna i depresivna životinja može pozitivno terapeutski delovati na decu, uz sve opasnosti koje takav kontakt realno nosi – od infekcija do fizičkih povreda?“ pita Gledić-Filipović.

Jevtović: Srbija da napreduje ne nazaduje u pogledu dobrobiti životinja

Tamara Jevtović iz udruženja Vege zajednica smatra da je apsolutno nepotrebna i neopravdana izgradnja akvarijuma i delfinarijuma u Beogradu.

„Ove građevine ne mogu da ispune standarde dobrobiti životinja jer bi ribe, delfini i druge morske životinje trebalo da ostanu slobodni u svojim prirodnim staništima. Navodni edukativni karakter akvarijuma i delfinarijuma koji se spominje mogao bi se postići bez eksploatacije životinja, kroz razne video-sadržaje, uključujući i virtuelnu realnost“, objašnjava Jevtović.

Naime, ističe ona, postoji mnogo drugih načina da se obezbedi edukacija stanovništva i bolja turistička ponuda glavnog grada, poput imerzivnih izložbi koje su sve popularnije u svetu.

„Širom sveta ovakvi objekti se zbog očiglednih mana zatvaraju. Želimo da Srbija napreduje u pogledu dobrobiti životinja, a ne nazaduje“, poručuje Jevtović u ime Vege zajednice i dodaje da bi veliki projekti trebalo da uzimaju u obzir ekološki uticaj, kao i uticaj na životinje, te da se turistička ponuda glavnog grada može obogatiti na mnogo etičnije i savremenije načine.

„Naša je odgovornost da drugim vrstama omogućimo zaštitu i neometan život, te stoga zatvaranje ovako predivnih bića u akvarijume i delfinarijume smatramo apsolutno nehumanim“, ističe Jevtović.

Peticija protiv delfinarijuma

Ako se i vi protivite držanju životinja u zatočeništvu ili iz bilo kojih drugih razloga ne želite da se na Ušću izgradi delfinarijum, peticiju protiv izgradnje možete potpisati OVDE.