Desetak godina za promenu ustava

Slično se dešavalo i u Istočnoj Rumeliji, gde je postepeno ukidana ruska uprava, pod kojom su Jevreji bili u znatnoj meri ugnjetavani. Ona je ostala u sastavu Turske, pod upravom hrišćanskog komesara, do 18. septembra 1885, kada je uhapšen generalni guverner Aleko paša i osnovana privremena vlada pod predsedništvom dr Stranskog. Proglašeno je i sprovedeno ujedinjenje sa Kneževinom Bugarskom, koja je stekla nezavisnost.
U Srbiji je otpočet proces promene Ustava. Može se reći da je kod vlade i kneza postojala dobra volja da se preduzme sve što je potrebno kako bi se to sprovelo. Knez Milan je u proklamaciji od 10. avgusta 1878. rekao kako je Evropa dodelila Srbiji „suverenost pod jednim uslovom koji sam prihvatio i odlučan sam da ga poštujem“. Međutim, zbog već opisane komplikovanosti procedure promene Ustava, ali i zbog političkih prilika, protivljenja opozicije, pa i nekih pristalica vlade, promena vlade itd. to je trajalo godinama. Bilo je i protivljenja u narodu da se Jevrejima daju nova prava, pa su u tom smislu slata pisma na adresu kneza, Narodne skupštine i Vlade da se ne dopusti nastanjivanje Jevreja u mestima odakle su pisma stizala. Nastanjivanje nije ni bilo dozvoljeno dok se to ne reši ustavnim putem. Evropske sile ispoljavale su nestrpljenje i tražile da se ustavne promene izvrše što pre. Neke su ipak, izražavajući poverenje u kneza i vladu i verujući njihovim stalnim obećanjima da će to uskoro biti urađeno (a oni su se, između ostalog, pozivali na to da ni Rumunija nije ispunila obaveze), poslale su svoje diplomatske predstavnike uprkos odlaganju promena. Tako je prvo Francuska, februara 1879, imenovala svog diplomatskog predstavnika barona De Mišela (Michels), zatim je u martu postavljen nemački predstavnik grof Bran i malo potom britanski, Guld (Gould). Ustavni problem rešen je tek krajem 1888, kada je, 21. decembra (odnosno 2. januara 1889), donet novi ustav, tada već Kraljevine Srbije, u kojem su Jevreji izjednačeni u pravima sa svima ostalim. U svim krizama i ratovima do kojih je dolazilo za tri decenije postojanja Srbije posle toga, Jevreji su stekli glas dobrih patriota i ratnika. U to vreme jedan broj Jevreja, naročito beogradskih sefarda, počeo je sebe definisati kao Srbe Mojsijeve vere. Povremeno je i dalje dolazilo do izolovanih antisemitskih incidenata, čemu nije pridavana veća važnost.
Rumunija je, uz podsticanje Rusije, na samom Berlinskom kongresu iskazivala veliko nezadovoljstvo zbog toga što će njihova zemlja dobiti nezavisnost samo ako Jevrejima daju ravnopravnost. Predstavnici Rumunije pretili su predstavnicima jevrejskih organizacija i Jevreja iz Rumunije da će njihovo insistiranje na tome pogoršati položaj Jevreja u državi. Iako je formalno prihvatila odluke Kongresa, Rumunija ih u praksi nije sprovodila. Naprotiv, uvedene su nove protivjevrejske mere. Organizovane su antijevrejske demonstracije s ciljem da parlament ne izmeni odredbe Ustava iz 1866. o naturalizaciji Jevreja. Istina, izmenjena je odredba kojom je državljanstvo bilo uslovljeno pripadnošću hrišćanstvu, ali je određeno da se naturalizacija Jevreja vrši individualno, uz odluku, umesto jednog kao ranije, oba skupštinska doma i to dvotrećinskom većinom. Naturalizacija oca nije obuhvatala i decu. Umirenju velikih sila bila je namenjena naturalizacija, 1880. godine, odjednom 883 Jevrejina učesnika u borbama protiv Turske 1877, uglavnom poginulih, dok mnogi preživeli nisu uvršteni u listu, jer nisu imali dokumenta, a vlastima je poverljivo bilo naređeno da izbegavaju davanje. Za 38 godina naturalizovano je, zajedno s veteranima, oko 2.000 Jevreja, prvenstveno onih koji su platili velike iznose mita.
Neverovatan je spisak antijevrejskih mera što su ih rumunske vlasti perfidno sprovodile. Takvo je bilo ukidanje člana 7 Ustava i donošenje novog člana, koji je uveo kategoriju stranaca koji ne uživaju stranu zaštitu. Tako je volšebno „iščezao“ velik broj Jevreja. Protiv njih uvođena su ekonomska ograničenja i vođena je kampanja da se ne kupuje kod njih, pod parolom Nici un ac de la jidani (ni iglu od Jevrejina).
Nastavlja se