„Desetka“ za peticu

Učenik četvrte godine novopazarske gimnazije u takmičarskom fudbalu je punih devet godina. Kao i većina prvotimaca juniorskog tima počeo je u novopazarskom Asu. Od tada do danas datira njegova saradnja sa trenerom Stanišom Sretenovićem, koji često za Gudževića ume da kaže da je to „njegov igrač“. Prošle godine u Omladinskoj ligi Srbije bio je među najbolje ocenjenim fudbalerima Novog Pazara. Tada je na sebe skrenuo pažnju i stručnjaka iz drugih klubova. Primarno mesto u timu mu je stoper, ništa slabiji nije ni kada zbog potreba tima dobije ulogu zadnjeg veznog igrača. To je fudbaler koji zamisli trenera pred utakmicu najbolje sprovodi na terenu. Uvek pribran, dovoljno zreo da zna kada i kako najboljeg protivničkog napadača izolovati iz igre, ostaviti ga u ofsajdu, dodeliti mu ulogu najobičnijeg statiste. On ne samo da je oslonac odbrambenog dela tima već bi se moglo reći i trener te linije tokom utakmice. „Verovao sam da su „odbegli“ timovi Slobode Sevojna i Mladosti dostižni. Bolji nisu, to smo pokazali u prvom delu prvenstva igrajući sa Užičanima 0 : 0, dok smo tim iz Lučana pobedili 4 : 1. Da ne govorim o tome kako smo izgubili ovog proleća u Užicu ( 1 : 0 ). Jednostavno lopta nije htela u gol. Ne umem da objasnim šta se dogodilo u drugom delu prvenstva i zašto smo izgubili neke neplanirane bodove. Posebno mi je žao što zbog neugodne povrede ovog proleća nisam mnogo igrao“, staloženo rezonuje Gudžević.

Da se nije dogodio skoro nepojmljiv slučaj za naše fudbalsko podneblje verovatno bi novopazarski omladinci već u prvom delu prvenstva jednom nogom bili članovi odabranog društva. Što nije tako zaslužni su pojedini fudbalski menadžeri, koji su u jeku prvenstva odveli nekoliko standardnih igrača put Singapura ne bi li ovi preko noći rešili sve fudbalske i materijalne probleme. Reč je o periodu u kojem su mladi fudbaleri Novog Pazara iz osam utakmica imali skor od isto toliko pobeda. Grupa se brže bolje neobavljena posla vratila sa Dalekog istoka, za to vreme tim je izgubio većinu od unapred upisanih bodova.

Nikako da Gudžević prežali što ekipa i ove sezone nije nastupala u najjačoj juniorskoj ligi Srbije. „Igrajući to prvenstvo razumeo sam gde su razlike između nas i, recimo, Zvezde i Partizana. Nemaju oni više fudbalskog znanja od igrača Novog Pazara, ali su zato u fizičkom smislu mnogo superiorniji. U sadašnjoj ligi naš tim odskače u tehničkim detaljima u odnosu na ostale ekipe, ali šta to vredi kada takva igra ne može da dođe do izražaja na terenima naših protivnika, osim u Užicu, jer su skoro sva igrališta daleko od dobrih“, pomalo razočarano kaže Gudžević.

Bilo bi suludo da kapiten omladinskog tima Novog Pazara ne razmišlja i o prvoj ekipi. Pomno prati kako godinama unazad sadašnji superligaš pred svaku sezonu očajnički traži kvalitetne odbrambene fudbalere. U toj činjenici vidi svoju šansu. Rad sa prvim timom nije mu nepoznat. Letos je sa starijim kolegama prošao kompletne pripreme na Zlatiboru i Staroj Pazovi. Da će uskoro dostići svog idola Džona Terija iz ove perspektive baš i nije mnogo realno, ali vidik u čijem delokrugu su Tutorić, Bulatović, Babić, Škrijelj ili neko drugi nikad mu nije bio bliži.