Detalji izveštaja Anketne komisije na osnovu kojih se za pad nadstrešnice sumnjiči državni vrh

Svoj izveštaj „Lom nadstrešnice – slom sistema, godinu dana kasnije“ predstavila u prostoru “Miljenko Dereta”, na konferenciji za medije, neprosredno pred godišnjicu od tragičnog događaja u kome je život izgubilo 16 osoba.

Zaključak je, okružen kolegama, izneo Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta i član Anketne komisije, pozvavši u ime svih članova javno tužilaštvo da proširi svoju istragu.

Pema njegovim rečima istraživanje koje je sprovela Anketna komisija dovelo do zaključka da je Republika Srbija povredila pravo na život svojih građana, svih sedamnaest, iako je šesnaest izgubilo život, a jedna osoba je teško telesno povređena.

Komisija je kako kaže, bazira sve svoje zaključke na standardima koje je uspostavio Evropski sud za ljudska prava, a kojih se drže i naš Ustavni sud, kao i ostatak pravosuđa, makar načelno.

– Smatramo da je Republika Srbija povredila pravo na život svojih građana u suštinskom smislu, time što nije uspostavila odgovarajući pravni okvir koji sprečava ovakvu vrstu rizika za sve koji se nalaze pod njenom jurisdikcijom. Sistematski je dolazilo do urušavanja standarda građevinske struke. Kada je reč o aktivnosti vlade kao predlagača i Narodne skupštine kao donosioca zakona, sve ukazuje na to da u ovom slučaju postoje elementi korupcije – kazao je Marinković.

Republika Srbija, dodao je, nije dosledno, efikasno i sveobuhvatno primenila norme svog pravnog poretka koje na adekvatan način štite život.

– Videli smo da se železnička stanica ne održava u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, da se tehnička dokumentacija ne priprema u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, da se izgradnja ne sprovodi onako kako zakon propisuje i da se inspekcijski nadzor ne vrši kako bi morao – ističe Marinković.

Konačno, dodaje on, ne primenjuje se ni Zakon o javnim nabavkama, koji bi makar načelno trebalo da obezbedi da izvođači radova budu najstručniji i da posao obavljaju u skladu sa pravilima profesije.

Komisija je konstatovala i da je povređeno pravo na obaveštenost, kroz delovanje tabloidnih medija, elektronskih i štampanih, koji građanima ne pružaju odgovarajuće informacije. S druge strane, sama država obstruira rad istraživačkih medija koji pokušavaju da pruže te informacije, iako je pravo na obaveštenost o rizicima koji mogu ugroziti građane sastavni deo prava na život.

– Ovde ne samo da država nije pružila relevantne informacije, nego ih je i skrivala, pa čak i lažno predstavljala. To su sve razlozi zbog kojih tvrdimo da je Republika Srbija povredila pravo na život u njegovom suštinskom aspektu. Povredila ga je i u procesnom smislu, u meri u kojoj istrage i sudski postupci koji se trenutno vode ne dovode do otkrivanja odgovornosti za urušavanje nadstrešnice – pojašnjava Marinković.

On, u ime Anketne komisije, skreće pažnju da su i dalje aktuelna tri javnotužilačka postupka.

– Mi smo kao Anketna komisija blagovremeno obavestili javnost da smatramo da je postupak koji se vodio pred Beogradskim javnim tužilaštvom za korupciju vid remećenja pravde. U postupcima pred novosadskim i višim tužilaštvom takođe je došlo do remećenja pravde, naročito kada je reč o samom veštačenju. Ono što je za nas posebno važno, i što zaključujemo na osnovu svega navedenog, jeste da javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je 1. avgusta ove godine donelo naredbu o sprovođenju istrage, to nije učinilo u pogledu krivičnog dela udruživanja radi vršenja krivičnog dela – pojašnjava Marinković i zaključuje da je urušavanje nadstrešnice posledica delovanja organizovane kriminalne grupe koja je, kroz lanac različitih događaja i postupaka, dovela do ovog ishoda.

– Smatramo da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Republike, i pozivamo javno tužilaštvo da u tom aspektu proširi istragu, da ispita njegove saradnike kao svedoke, a eventualno i da neke od njih sasluša kao osumnjičene – poručuje Marinković u ime komisije.

Izveštaj koji su predstavili članovi Anketne komisije predstavlja sveobuhvatan nalaz, ali ne i konačni, s obzirom na to da su istrage u toku i da komisija nastavlja svoj rad.

Eufemizam za koruptivne poslove vredan 700 miliona evra

Dušan Dobromirov, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, Fakulteta tehničkih nauka, predstavio je koruptivne aspekte ovog slučaja. Prema njegovim rečima, rad ekonomsko-finansijske podkomisije bio je u velikoj meri ograničen dostupnošću dokumentacije.

– Na osnovu javno dostupnih dokumenata koja su dospela u posed Anketne komisije, uradili smo analizu upravljanja projektom, komercijalnih odredbi ugovora i aneksa, rejtinga i finansijskog poslovanja glavnih učesnika, kao i procenu indirektne štete koju su pretrpeli građani Srbije. Analiza upravljanja projektom pokazala je da važi formula 1, 2, 3: jedan predsednik, dva premijera, tri ministra – kaže Dobromirov.

Prema njegovim rečima, projektom se upravljalo iz kabineta predsednika, što ne umanjuje odgovornost ostalih učesnika u komandnom lancu.

Prema njegovim rečima, nepotrebno ubrzavanje radova, kako bi se pre izbora organizovalo svečano otvaranje, građane Srbije dodatno je koštalo 65 miliona dolara.

– Brojni su primeri nepoštovanja propisa i pravila struke iz oblasti upravljanja projektima. Komercijalni deo ugovora i aneksa, kojih trenutno ima četiri, jasno ukazuje da su cene preuveličane. Komparativna analiza ugovorenih cena pokazuje da je predračunska vrednost od 330 miliona evra, planirana od strane EU, narasla na preko milijardu evra, koliko će projekat koštati građane Srbije. Pritom, EU je bila spremna da projekat finansira pod povoljnim uslovima – navodi Dobromirov.

Prema njegovim rečima, umesto primene Zakona o javnim nabavkama, postupalo se na osnovu prijateljskih dogovora, što je eufemizam za koruptivne poslove.

– Analizom rejtinga i poslovanja glavnih učesnika utvrdili smo izuzetno loš međunarodni poslovni rejting francuske kompanije Ežis (EGIS), angažovane kao glavni nadzorni organ. Kineski konzorcijum izvođača (CCCC i CRIC) i kineski podizvođač CCECC, zadužen za građevinski deo projekta, poslovali su preko ogranaka u Srbiji, ignorišući domaće propise, što im je tolerisano. Domaći podizvođači ostvaruju ogromne prihode, što je nemoguće objasniti poslovnom logikom – ističe Dobromirov.

On dodaje da je, zbog nemogućnosti korišćenja železničke stanice u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice, procenjena indirektna šteta oko 35.000 evra dnevno, što do danas iznosi više od 12 miliona evra.

– Na osnovu dostupnih podataka, procenjujemo da je na ovom projektu od građana Srbije ukradeno oko 700 miliona evra – zaključuje Dobromirov.

Razlog za urušavanje nadstrešnice je urušavanje struke: Radovi tri godine izvođeni ilegalno

Vladan Kuzmanović, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta, kazao je da je jedan od glavnih razloga za urušavanje nadstrešnice urušavanje same struke.

– Urušavanje struke od strane vlasti započelo je još u fazi izrade projektnog zadatka, koji je obaveza investitora. U periodu od 2015. do 2023. godine projektni zadatak je više puta menjan, što jasno pokazuje da investitor nije imao jasnu ideju o radovima koje želi da izvede, ni na zgradi stanice, ni na nadstrešnici. Projekatni zadatak bio je štur i kratak, bez opisa radova na krilu B stanične zgrade, bez komentara o starosti, stanju i specifičnostima objekta, što je nedopustivo za građevinu staru 60 godina – pojašnjava Kuzmanović.

Prema njegovim rečima, u trenutku potpisivanja komercijalnog ugovora nije postojao nijedan nivo projektne dokumentacije predviđen Zakonom o planiranju i izgradnji, čak ni idejno rešenje.

– Ovo pokazuje praksu režima da izgradnju objekata vrednih milijarde evra ugovara bez ikakve projektne dokumentacije. Suprotno odredbama ugovora, izvođač je sam angažovao vršioce tehničke kontrole, i to bez postupka javnih nabavki. Za 108 kilometara pruge i stotine mostova, nadvožnjaka i zgrada izdata je samo jedna građevinska dozvola, što je presedan – naglašava Kuzmanović.
Prema njegovim rečima, potvrda o prijavi radova dobijena je tek 16. oktobra 2024. godine, što znači da su radovi tri godine izvođeni ilegalno.

– Postoji opravdana sumnja da je tzv. izveštaj o izvršenom tehničkom pregledu objekta od 5. aprila 2024. falsifikovan. Dan nakon rušenja nadstrešnice Republička građevinska inspekcija zatvorila je gradilište, pa se postavlja pitanje – ko je građane pustio na gradilište? Veštačenje pri Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu završeno je za samo 19 dana, što je neverovatno kratak rok s obzirom na obim tragedije. Nalaz je predat 20. novembra, a privođenja su usledila već narednog jutra, pa je očigledno da tužilac nije ni imao vremena da prouči izveštaj – kaže Kuzmanović.

On ističe da je veštačenje urađeno na osnovu nepotpune dokumentacije i da bi nalazi verovatno bili drugačiji da su veštaci imali pristup svim dokumentima koji su naknadno objavljeni.

Udruživanje radi vršenja krivičnih dela

Tužiteljka Jasmina Paunović rekla je da se sve činjenice do kojih je došla Anketna komisija zasnivaju na dokazima koji su posredni i nepotpuni, jer su tako i dostavljani. Zato komisija za krivično-pravnu struku počinje od Osnova sumnje da je izvršeno krivično delo – udruživanje radi vršenja krivičnih dela.

Glavne karakteristike ovog krivičnog dela, pojašnjava Paunović, su da u svom sastavu ima najmanje tri lica, da postoji sporazum između članova udruženja da vrše krivična dela, ista ili različita, za određeni vremenski period, a sve u cilju sticanja protivpravne finansijske koristi.

– Kad je u pitanju sticanje protivpravne finansijske koristi, zbog čega se u suštini vrše ova krivična dela, postoje i metode zaštite takvih finansijskih interesa. Zato nije slučajno što je udarna grupa pre nekih mesec dana sklonjena sa rada, jer je i to jedan vid obstrukcije i zaštite daljih finansijskih istraga. Udruživanje radi vršenja krivičnih dela podrazumeva i blisko svojstvo svih članova tog udruženja, po sistemu „jedan za sve, svi za jednog“. Metod rada uključuje prisilu, nasilje, zloupotrebe i ucene, takođe u cilju zaštite materijalnog stečenog novca, odnosno finansijske koristi, ali i pritisak na pravosuđe, zakonodavstvo i izvršnu vlast. U konkretnom slučaju svi ovi uslovi su ispunjeni – zaključuje Paunović.

Ona skreće pažnju da ovo krivično delo u sebi sadrži i druga krivična dela, zbog čega su se članovi udružili. To su krivična dela poput pranja novca, zloupotreba u javnim nabavkama i slično.

– Svedočimo vremenima kada se termin „akt terorizma“ tako lako koristi, a da se pritom ne obraća pažnja na to da je upravo terorizam u ovom kontekstu jedan od vidova pritiska države na pravosuđe. Svojim aktima i delovanjem, koje nije smelo da se dešava, proizveli su toliki pritisak na pravosuđe da je kompletan predmet razbijen na tri dela. Tako da i posle godinu dana od ove tragedije ne možemo reći da postoji krivični postupak, već samo istražni postupak – kaže Paunović.

Mediji zakazali u kritičkom izveštavanju

Dubravka Valić Nedeljković, redovna profesorka u penziji Univerziteta u Novom Sadu, izložila je rad Medijske podkomisije i kazala da mediji u početku nisu smatrali vrednim pažnje ugovaranje jednog od najskupljih i najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

– Kada su radovi počeli, odmah se uočilo da nešto nije u redu, ali mediji nisu reagovali sve do trenutka kada je objekat prvi put otvoren 2022. godine, kada je događaj propraćen i međunarodno, jer su u Novom Sadu boravili predsednik Mađarske i predsednik Srbije. Dok su oni govorili, novinari su iza plastične zavese zabeležili da se radovi uveliko izvode i da radnici iz Kine ne prestaju sa svojim poslom. U tom trenutku to je bilo gradilište, a na gradilištu nije smelo da bude toliko ljudi, a pogotovo ne dva predsednika država – pojasnila je Valić Nedeljković.

Drugi put kada je infrastrukturni objekat privukao pažnju medija bio je pad nadstrešnice.

– Tada je praktično krenula lavina objava o uzrocima, posledicama, korupciji i slično. Jedino su novosadski portal 021 i još nekoliko beogradskih medija od 2018. do 2024. s vremena na vreme objavljivali informacije i ukazivali da se ne može doći do podataka o ugovorima, izvođačima i cenama, da stanica konstantno prokišnjava, da su zidovi popucali i da se prekrećavaju da se to ne bi videlo. Građani su slali fotografije koje je portal objavljivao, a portal je upućivao stalne zahteve za informacijom od javnog značaja ministarstvu i gradskoj upravi u Novom Sadu… i nijedan nikada nije dobio odgovor – podseća Valić Nedeljković.

Drugi mediji to, nažalost, nisu radili, ističe ona.

– Da je postojao REM, a nije postojao, i da je REM radio kako treba, ovo se ne bi moglo dogoditi. Mediji u Srbiji od 2018. do 2025. godine bili su saučesnici (ne svi), prvo u jednom kriminalnom poslu, a drugo u širenju dezinformacija, manipulacija i lažnih vesti, što je dovelo građane u obmanu i sumnju, a iz toga se desila tragedija. Ugroženo je bilo ne samo ljudsko pravo građana na informaciju, nego i njihovo ljudsko pravo na život – zaključila je Valić Nedeljković ispred Medijske komisije.