Preostalo je da atletičarke na zvaničnim takmičenjima hodaju 50 km i da se nadmeću u desetoboju, kad se i to dogodi biće izbrisane razlike između muških i ženskih disciplina.
Pre četiri godine srušen je jedan od poslednjih tabua, a bio je vezan za distancu od tro km stipl, odnosno s preprekama. Godinama se vagalo u svetskim atletskim forumima o tome da li je vreme da se dame izlože teškim fizičkim naporima koje iziskuje ova disciplina. Godine iza nas potvrdile su da stipl jeste damska trka. Prvi put zvanično žene su 3000 metara s preprekama trčale 2005. godine na planetarnom šampionatu u Helsinkiju, kada je pobedila Uganđanka Dorkus Inzikuru. Naredne godine na šampionatu Evrope u Geteborgu slavila je Alesija Turava iz Belorusije. Svetski rekord drži Ruskinja Gunara Samitova- 8 : 58, 81. Trenutno vlada prava invazija atletičarki na ovu disciplinu. Ne bi se reklo da je jedini razlog ovakve ekspanzije to da je sve novo i zanimljivo, pre će biti da dinamika kojom obiluje ova trka privlači dame.
Negde u vreme kad je ženski stipl dobio crveno svetlo, atletikom je počela da se bavi danas 16- godišnja, Novopazarka Teodora Simović. O toj disciplini tada nije ni razmišljala, a i kako bi kad u Novom Pazaru tada, kao i danas atletičari preskaču isključivo probleme, naravno vrlo uspešno. Grad atletike još uvek nema ni najobičniju atletsku stazu, ali ima atletičare. Ne bilo kakve, već vrhunske. S velikim nestrpljenjem svi očekuju njihove seniorske dane. Jedna iz te bogate galerije likova je i Teodora Simović. Višestruka je prvakinja Balkana u trčanju preko prepona na 2000 metara za mlađe juniore. Još je u svežem sećanju njen prošlogodišnj trijumf u Izmiru, kada je do zlata došla pobedivši za jedan stoti deo sekunde Rumunku Georgiu. Ove godine na Olimpijskim danima mladih (EYOF) u finskom gradu Tampereu pripalo joj je drugo mesto. Letos je trčala i na prvenstvu Evrope u Bresanoneu ( Italija) i zauzela deseto mesto. Trči 1500 za 4 : 51. 00, dva km- 6 : 47, 00, tri km- 10, 30, 00, sve u stiplu. Koliko je vredan ovaj poslednji rezultat vidi se po tome koliko iznosi aktuelni rekord Srbije za seniorke, čiji je vlasnik Biljana Jović s vremenom 10 : 03, 66. Na šampionatu Evrope za juniore, takođe ove godine, u Novom Sadu vratila se na trenutak disciplini bez prepreka. Na 5000 metara, i pored toga što je bila ubedljivo najmlađa u trci, stigla je do pozicije broj sedam. O domaćim trofejima izlišno je i govoriti. Ni sama više ne zna koliko ih ima.
Najčešće pitanje koje Teodori postavljaju dobri i površni poznavaoci atletike je ono koje se odnosi na treniranje ove distance. Priznaje da joj je pomalo i dosadilo da odgovara na ovo pitanje. Ipak, ovoga puta nas je iznenadila, sledećim rečima: ,,Istina je da ne posvećujem mnogo vremena treniranju ove discipline. Prvenstveno što ne postoje osnovni uslovi za nju. Međutim, kako su roditelji moji veliki navijači potrudili su se da mi malo olakšaju trening. Tata je napravio dve prepreke, koje što je najvažnije imaju i visinu i dužinu onih koje preskačem na trkama. Vlasnica sam državnog rekorda na 1500 i 2000 stipl. To je dokaz da nisam pogrešila u izboru discipline. Kad poboljšam tehniku prilaza preponama, onda će moji rezultati biti i za nekoliko sekundi bolji od trenutnih. Činjenica je da se u stiplu lakše dolazi do reprezentacije, ali u njoj vas održavaju rezultati. Za sada ih imam, imala bi ih i da je konkurencija jača. Jedinu pravu rivalku u ovom trenutku vidim u Mirjani Pajić, koja je nažalost zbog povrede propustila veći deo sezone“, kaže Simovićeva.
Poznavaoci atletike znaju da dve atletske prepone nisu dovoljne za potpun trening. Nedostaje treća, vodena. Nje u doglednoj budućnosti sigurno neće biti. Osim ako se ne nađe neko dobronameran pa iskopa rupu propisane dužine, širine i dubine. Ni tada problem ne bi bio rešen, jer bi onda najverovatnije čekali kišu da napuni rupu. U novopazarskoj atletici, jedino što valja je atletika. O odnosu sportskih i političkih struktura prema ovom sportu ne vredi ni govoriti. Za atletičare su verovatno čuli, ali za njihove rezultate, sumnjamo da jesu. Uz pomoć trenera Zilkića, sportskog direktora Zukovića, kao i štapa i kanapa, oni godinama sijaju.
Učenica novopazarske Gimnazije, zbog popodnevnih obaveza u školi, trenira svakog jutra. Na improvizovanoj atletskoj stazi u neposrednoj blizini hotela „Vrbak“, nju i ostali deo tima, primećuju samo ranoranioci. Sunce, kiša, sneg, vetar, ništa od toga ih ne ometa na putu koji su sa trenerom Zilkićem zacrtali: „Dogodi se da ponekad osetim prezasićenost treninzima. Smatram da je to normalno. Posle jednog ili dva dana, opet je atletika na prvom mestu. Da ne treniram u svim vremenskim uslovima, nekih od mojih najboljih rezultata ne bi ni bilo. Pre tri godine, kao trinaestogodišnjakinja pobedila sam na Balkanskim igrama u Kragujevcu. Dobro se sećam te trke. Vreme pasje, ledena kiša lila je tokom čitave trke. Pobedila sam. Čini mi se da mi nikad nije bilo toplije, nego posle tog događaja. Tada sam shvatila zašto Zilkić insistira na radu i u takvim uslovima. Talenat, bez volje i upornosti ne donosi ništa. Ovim faktorima uspeha dodala bi i najbitniji, a to je veličina našeg trenera Rifata Zilkića“, u jednom dahu izgovara Teodora.
Kada imate 16 godina prirodno je da maštate o velikim trkama, pobedama i medaljama. Čini se da je Teodora čvrsto na zemlje, bez obzira što je u ovim godinama neke atletske želje već ostvarila. Odmerila je snage sa najboljim vršnjakinjama sveta. Zna koliko može i šta joj još nedostaje. No, i pored toga ume prijatno da iznenadi ne samo poznavaoce juniorske atletike, trenera Zilkića, nego i samu sebe. Takvo jedno iznenađenje priredila je ovog leta u Tampereu na Olimpijskim danima mladih. U Novi Pazar sa tog prestižnog festivala sporta vratila se sa osvojenom srebrnom medaljom. „To je trka koju teško da ikada mogu izbrisati iz sećanja. Posle povrede zbog koje nisam dugo trenirala strahovala sam kako će se ona završiti. Činilo mi se da krećem od nule, kao da pre toga nisam imala nijedno takmičenje, priseća se Teodora.
– Mesec dana sam bila u punom treningu, a to je nedovoljno za velike međunarodne nastupe. Istina, pre te trke pojavila sam se na prvenstvu sveta u Bresanoneu (Italija). Taj nastup vratio mi je na trenutak izgubljeno samopouzdanje. Bila sam više nego zadovoljna desetim mestom u finalnoj trci. Kakva je to samo konkurencija bila. Za par godina neke od mojih rivalki iz te trke vladaće svetskim stazama među seniorkama. Sad mislim da sam i tad mogla više. Mislim da taj osećaj nije bio pogrešan. Samo nekoliko dana kasnije trčim u Tampereu na EYOF-u. Ubeđena sam da nije bilo Bresanonea, ne bi bilo ni tog velikog uspeha. U Italiji sam prevazišla psihičke probleme koji su nastali povređivanjem. Pre trke u Finskoj bacila sam pogled na startnu listu. Znala sam da u toj konkurenciji imam treći ili četvrti rezultat po vrednosti. Međutim, povreda i staro pravilo da prethodni rezultati u takvim trkama nemaju neki naročiti značaj, učinili su da se s razlogom pribojavam tog nastupa. U tom trenutku, mislim da sam bila i jedina takmičarka koja na visokim i niskim prepreka ne trenira, već se sa njima susreće samo na licu mesta. Tokom trke nalazila sam se i na čelu kolone, pomišljala i na zlato. Na ulasku u cilj ispred mene je bila samo, u tom momentu bolja, Belgijanka. Veliki uspeh za mene, kao da sam pobedila. Možda je to za sada i moj najveći atletski rezultat. Uostalom, u toj trci sam oborila i državni rekord za mlađe juniore (6 : 47, 00), dodaje novopazarska atletičarka.
Već nekoliko godina iz majstorske radionice Rifata Zilkića izlaze juniorski šampioni. Definitivno, novopazarska škola trčanja na srednjim prugama u tom uzrastu je neprikosnovena u zemlji. Teodorina klupska koleginica, vršnjakinja i velika prijateljica Amela Terzić krupnim koracima gazi ka svetskoj eliti. Odnos koji vlada među njima, jedan je od značajnijih faktora njihovih uspeha. „Volim kad nastupamo u istoj trci. To nije tako retko. Ona je bolja, ali tokom trke kada je to moguće uvek razmišljamo jedna o drugoj. Recimo, meni više leže taktičke trke. U njima mi je Amelina pomoć preko potrebna, pod uslovom da jurim određeni rezultat, odnosno normu za neko takmičenje. Mnogo češće, što je i normalno, pokušavam da radim za nju. Povučem prvi deo trke ritmom koji njoj najviše leži. Ako pogodim tempo, za nju kasnije nema problema da završi kao pobednik. Savršeno se razumemo, među nama nema sujete i nezdravog rivalstva. Nemam svog atletskog idola, ali se ne stidim da kažem da od Amele najviše učim“, u jednom dahu reče Teodora.
Samo Kačar pomaže novčano
Dugo u finansijskom delu Teodoru Simović prati samo jedan čovek, vlasnik dečije modne konfekcije „Stig“- Tigrin Kačar. Za njega i njegovu porodicu ima samo reči hvale. Kad bi i drugi prepoznali prave vrednosti? Ali…
Druga u Sarajevu
Na 10. juniorskom „Mitingu prijateljstva“ u Sarajevu minulog vikenda Teodora Simović trčala je 1500 metara. Trku je završila kao druga. Ispred nje bila je Hrvatica Žalac, a iza Mađarica Čebej. Druga Novopazarka na ovom takmičenju Amela Terzić osvojila je šesto mesto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
