Ne zabrana mreža, već edukacija, razgovor, „praćenje“: Devojčice su na internetu često izložene brojnim pretnjama

Pored direktnih opasnosti, dugoročno je zabrinjavajući i uticaj nametnutih standarda lepote i nerealnih predstava života koje se plasiraju na mrežama, jer mogu izazvati osećaj nesigurnosti, smanjeno samopouzdanje i probleme sa mentalnim zdravljem.

Posebno je opasno to što su devojčice u najosetljivijem periodu razvoja, pa negativni efekti onlajn iskustava mogu oblikovati njihovu sliku o sebi, odnos prema drugima i sposobnost da se izbore sa pritiscima okoline.

Zato je, prema savetima stručnjaka, važno razvijati digitalnu pismenost, kritički odnos prema sadržaju i otvoren razgovor sa roditeljima, kako bi se umanjili rizici i izgradila zdrava i sigurna upotreba interneta.

Psihoterapeutkinja Marina Nadejin za Danas objašnjava da ona radi sa decom iznad 12 godina i da je videla puno mladih koji su doživeli, odnosno doživljavali nasilje preko interneta.

„Nekima su ostale prilično velike posledice jer su to bili traumatični događaji za njih. Kad god imaju neki veći životni problem, ponovo se aktivira ta nesigurnost koja zapravo nije prevaziđena i koja nije zalečena“, ukazuje ona.

Nesigurnost, teškoće da se donese odluka, nepoverenje u sebe, nepoverenje u druge… samo su neke od posledica koje ovakve traume nose sa sobom, pojašnjava.

„Kada su u pitanju devojčice, tu imamo i taj socijalni kontekst da devojčica mora lepo da izgleda, da ima ovakve ili onakve usne i sve ono što je, kako oni kažu, ‘must have’ u tim godinama. Pa se srećem sa decom, u mentalnom smislu i po godinama decom, ali koje izgledaju kao mlade žene“, navodi Nadejin.

Kako objašnjava, one na slikama izgledaju kao vrlo poželjne mlade žene, ali s druge strane, emocionalno i intelektualno su one deca.

Naša sagovornica naglašava da mora da se radi na preventivi.

„Godinama sam radila u školstvu i to na nivou srednje škole i zapanjujuće je da inteligentna deca zapravo ne znaju da se ponašaju na mrežama. Oni često kada su u svojoj sobi, misle da su zaštićeni i onda dozvole sebi da pišu sve i svašta, jer prosto imaju taj neki privid bezbednosti. Ali kada to jednom ode u etar, više nema kontrole“, upozorava ona.

Kada je reč o devojčicama, uglavnom se napadi odnose na njihove seksualne karakteristike i za njihovo ponašanje.

„One u tim godinama izgrađuju svoj identitet, nesigurne su… pa pokušavaju da budu privlačne, da budu primećene, što je potpuno u skladu sa tim uzrastom. Međutim, ovaj način ne da je pogrešan, nego je i opasan za njih“, upozorava Nadejin.

Ipak, ona smatra da deci ne bi trebalo zabraniti korišćenje mreža.

„Ali mora da postoji određena edukacija, mora da postoji kontrola, razgovor, praćenje. Kad kažem kontrola, ne mislim bukvalno uhođenje, ali na neki način da se to ograniči. Profil treba da bude privatan, ne treba da bude javan. Treba im objasniti da ne znam koliko klikova, pratilaca i slično zapravo ne određuje popularnost“, poručuje.

Zatim, tu je i lozinka.

„Vidim da su i srednjoškolci skloni da dele lozinke ili se hvale koja im je lozinka pa onda to svi znaju. Onda se u nekoj situaciji hakuje taj profil i iskoristi da se našteti onom čiji je taj profil. Zato lozinku treba da zna samo ta osoba. Deca to zaborave, imaju poverenja u druge i onda rade takve stvari“, pojašnjava Nadejin.

Još jedan veliki problem je, kako ukazuje, slanje ličnih podataka.

Naša sagovornica navodi da devojčice često šalju pogrešne poruke sa nekada vrlo izazovnim slikama, a da one emocionalno nisu u toj priči.

„Onda, naravno, dožive neku povredu. Kad kažem povredu, mislim na neke komentare, ponude i slično. To sve može da bude vrlo traumatično za njih. Posebno ako njihovo okruženje ne daje adekvatnu zaštitu“, kaže ona.

Nadejin ukazuje da često ono što se dešava u realnom životu, dešava se i na mrežama.

„To je da kada postanu žrtve na bilo koji način, one to kriju. Žrtva vrlo često uđe u tu ulogu i misli da je ona kriva ili da je ona slaba ili da ona ne ume da se izbori i onda je sramota da kaže roditeljima, jer misli da će roditelji reći kako je nesposobna ili nešto slično i to je jako pogrešno. Roditelji zato moraju da grade odnos, posebno sa devojčicama“, naglašava ona.

Kako dodaje, roditelji moraju da prate kako se dete ponaša.

„Kada dožive neko nasilje, vrlo često se povlače u sebe, izoluju se, odlaze u sobu što nije tipično za njih, više spavaju ili ne spavaju. Dešavaju se i promene u ishrani, određene tegobe, bolovi u glavi, stomaku, razdražljivost…. Kada govorimo o digitalnom nasilju, vrlo često se dešava da imaju problem da pogledaju u telefon ili kompjuter. Čuju da je stigla poruka i vidite kao da se ustručavaju da pogledaju. To jeste signal da negde očekuju neku neprijatnu poruku ili da imaju određeni strah šta će pročitati“, objašnjava Nadejin.

Mi danas imamo puno dece koje su bez nadzora, podseća ona.

„Kad kažem bez nadzora, mislim na to da ljudi puno rade, imaju razne obaveze i nemaju vremena da se bave svojom decom. Dete mi je u sobi, bezbedno je, ručalo je, kupila sam joj patike, uradila je nokte, usne, već šta god i super je. A ne znamo šta ona radi u toj sobi, s kim komunicira i da li je neko sa lošim namerama preko puta“, kaže.

Još jedan problem je, ukazuje ona, što devojčice sve češće šalju svoje obnažene fotografije ili fotografije delova tela, što se nekada zloupotrebi, pa se pusti na mreže.

„Jedan deo privatnosti mora da se čuva“, poručuje Nadejin.

Problem ovog vremena je, prema njenim rečima, to što je sve mlađoj deci dozvoljeno da imaju svoje profile, prate TikTok-ove, Instagram i slično.

„Definitivno oni nisu dovoljno zreli da mogu to sami. Ranije je taj prag bio negde na 15 ili 16 godina, ali se odavno to spustilo negde na starije razrede osnovne škole. I sada je najopasniji uzrast negde između 13 i 17 godina“, smatra ona.

Devojčice, nakon takvih trauma, mogu da imaju brojne probleme, upozorava Nadejin.

„Nepoverenje u ljude, nepoverenje u sebe, nedostatak sigurnosti… Ta devojčica može da ima probleme i u svom seksualnom životu, odnosno nepoverenje prema muškarcima, odnosno suprotnom polu ili već polu kome je okrenuta“, objašnjava ona.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za Danas kaže je širok spektar opasnosti, od omalovažavanja do seksualnog uznemiravanja i uhođenja – na internetu, kao i u stvarnom okruženju.

„Devojčice i žene su više izložene različitim oblicima diskriminacije i nasilja, uključujući seksizam, mizoginiju, govor mržnje, kao i sajber proganjanje“, ukazuje ona.

Pojedina istraživanja pokazuju da se blizu 80 odsto žena i devojaka u Srbiji ne oseća bezbedno u digitalnom okruženju, a više od 50 odsto njih doživelo je digitalno nasilje, otkriva Janković.

„Takođe, jedna od četiri devojčice je prijavila da je bila uhođena i seksualno uznemiravana na digitalnim platformama. Nedavno sam u medijima naišla i na podatak da su devojčice u ranom tinejdžerskom uzrastu najizloženije uznemiravanju na internetu, što može ostaviti ozbiljne posledice. Uopšte, rodno zasnovano nasilje prema ženama učinjeno upotrebom IKT je često ‘neuhvatljivo’, budući da uglavnom dolazi sa anonimnih i lažnih profila ili se dešava u zatvorenim grupama, ali se odražava na različite dimenzije života“, navodi ona.

Rizici po devojčice i devojke su, kako kaže, mnogobrojni.

„Svi oblici diskriminacije po osnovu pola, među kojima su najopasniji seksualno uznemiravanje, uhođenje i neovlašćeno deljenje ili pretnja deljenjem intimnih i eksplicitnih snimaka, često nastalih korišćenjem alata veštačke inteligencije (dipfejk). Takođe, nije redak slučaj da devojčice uznemiravaju punoletne osobe koje se lažno predstavljaju kao njihovi vršnjaci i vršnjakinje na društvenim mrežama i platformama za komunikaciju“, upozorava Janković.

Ona ističe da se kabinet Poverenice trudi da što više doprinese rešavanju ovog rastućeg problema.

„Preduzeli smo više aktivnosti u cilju sprečavanja i sankcionisanja digitalnog nasilja, kako samostalno, tako i u saradnji sa državnim i međunarodnim organizacijama i civilnim sektorom. Svim internet portalima i medijima uputili smo preporuke mera u cilju sprečavanja objavljivanja i uklanjanja neprimerenih i uvredljivih sadržaja i komentara. Takođe, sproveli smo i kampanju Bodirajt, u saradnji sa UNFPA, koja ima za cilj podizanje svesti protiv zloupotrebe i neovlašćenog objavljivanja fotografija i video sadržaja, čije su žrtve vrlo često mlade devojke i devojčice“, naglašava Janković.

Ipak, prema njenim rečima, praksa pokazuje da okruženje i vršnjaci ne shvataju ozbiljnost digitalnog nasilja.

„Vodili smo postupak protiv jedne gimnazije zbog diskriminacije po pritužbi roditelja učenice koja je bila žrtva digitalnog seksualnog nasilja. Učenik iz njenog odeljenja je digitalno obradio njene fotografije sa društvenih mreža, napravio da je ona bez odeće i podelio ih. Škola je sprovela postupak, a školska pedagoškinja i Tim za zaštitu utvrdili su da je nakon objave fotografije i prolaska kroz proces davanja izjave u školi i tužilaštvu došlo do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja učenice, te da je razdvajanje učenika kao počinioca i učenice kao žrtve digitalnog nasilja opravdano. Međutim, škola ipak nije premestila počinioca zbog peticije ostalih učenika iz odeljenja pa je učenica morala da pohađa nastavu onlajn. U ovom slučaju, pokazalo se da učenici odeljenske zajednice imaju veće razumevanje i daju veću podršku učeniku nego žrtvi vršnjačkog nasilja, kao i da vršnjaci ne razumeju težinu posledica za devojčice koje su žrtve digitalnog nasilja“, objašnjava ona.

Zato su edukacija i osvešćivanje po ovom pitanju izuzetno važni, poručuje Janković.

Poverenica navodi da je i kod ovog, kao i kod drugih problema, najvažnija preventiva.

„Bitno je da među decom i roditeljima postoji svest o opasnostima koje sa sobom nosi prisustvo na društvenim mrežama, uključujući i onlajn nasilje. Roditeljima bi trebalo omogućiti da se više upoznaju sa digitalnim rizicima od uznemiravanja, načinima zaštite i roditeljskog nadzora, kao i kako da reaguju kada dobiju saznanja da je njihovo dete meta nasilja na internetu. Važno je devojčice ohrabriti da ne ćute o neprijatnostima i nasilju koje doživljavaju na internetu i objasniti im da one nisu krive za to što ih neko uznemirava“, predlaže Janković.

S druge strane, kako dodaje, na digitalnim platformama mora da bude omogućeno jednostavno prijavljivanje incidenata kao i obaveštavanje roditelja i staratelja, kada je reč o maloletnim licima.

„Takođe, smatram da uspešne akcije službi za visokotehnološki kriminal, često realizovane u saradnji sa organizacijama za zaštitu prava žena i devojčica, značajno doprinose porastu svesti o dimenzijama ovog problema, istovremeno razbijajući mit o nekažnjivosti na internetu“, naglašava ona.

Janković podseća da su, u skladu sa Ustavom, deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja, a prema Konvenciji o pravima deteta, države članice su u obavezi da preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja, maltretiranja ili eksploatacije.

„Međutim, brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija je stvorio nove, ali i olakšao stare načine za vršenje rodno zasnovanog nasilja, a mi kao društvo moramo naći način da se ovim pojavama efikasno stane na put. Zbog toga je neophodno što pre unaprediti propise koji će ispratiti ovakve nove i sofisticirane oblike nasilja i koji će predvideti adekvatne kazne za počinioce, ali i mehanizme za prevenciju, tamo gde je to moguće“, smatra ona.

Naša sagovornica ističe i da su inicirali izmene i dopune odredaba Krivičnog zakonika da se propiše posebno krivično delo zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, a i da su ukazali da bi kao kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela trebalo predvideti situaciju u kojoj se kao žrtva pojavljuje dete.

„Smatram da bi uvođenje ovog krivičnog dela imalo, između ostalog, i preventivnu funkciju u odvraćanju potencijalnih učinilaca“, kaže Janković.

Ona poručuje da se mora govoriti o unapređenju postojećih sistema zaštite i poboljšanju reakcije, koja mora biti pravovremena, adekvatna, odlučna, ali i preventivna.

„U praksi je veoma teško otkriti i procesuirati sve slučajeve digitalnog nasilja nad devojčicama, zbog čega su se platforme za podršku koje povezuju eksperte, psihologe, pravnike i žrtve pokazale kao dobar korak ka rešenju ovog problema“, zaključuje Janković.

Sadržaj ove publikacije ne odražava nužno stavove Evropske unije