Upozorenje dr Slavice Plavšić: Dijana Hrka je blizu granice izdržljivosti, preti joj hladnoća koja ulazi u srž snage i života

Ona je u objavi na društvenim mrežama, kao lekar, uputila javni apel Dijani da odmah prekine štrajk glađu, naglašavajući da njena borba time neće postati manja.

“Normalna telesna temperatura čoveka je oko 37°C. Sve iznad ili ispod te vrednosti je signal, a sve ispod 35°C već je, medicinski gledano, opasnost. Postoje tri stepena hipotermije: blaga (32–35°C), umerena (27–32°C) i teška (ispod 27°C). U tim dubinama hladnoće, gde telo tone u usporenost, prestaje drhtanje, glas se muti, misao se gubi, srce posrće. To više nije samo hladnoća, to je klizanje ka mogućem gubitku života”, objašnjava doktorka Plavšić.

Uglavnom se, kako kaže, o hipotermiji govori kod planinarenja, snega i jako niskih tempertura, mokre odeće, kao o problemima beskućnika, alkoholisanih osoba koje zaspu napolju u snegu. Ali zima ne mora biti mećava.

“Može biti i šator na asfaltu. Može biti i glađu iscrpljeno telo, srce koje radi na rezervi, organizam koji više nema čime da se brani. Upravo to gledamo ovih dana. Dijana Hrka je već šesnaesti dana u štrajku glađu. Pod šatorom, sa grejalicom koja više služi za privid nego za zaštitu, u noćima kada temperatura pada na 4–5 stepeni. Pre dva dana u zdravstvenoj ustanovi pokušavali su da je zagreju puna dva sata. Dva sata da se telo vrati iz stanja u kojem nikada nije smelo da bude”, navodi Plavšić.

Doktorka dalje ukazuje zašto se hipotermija tako lako razvija kod osobe u štrajku glađu.

“Hladnoću ne trpi samo koža, već i metabolizam. Bez hrane, telo gubi sposobnost da proizvodi toplotu. Mišići slabe, pa drhtanje, prvi odbrambeni mehanizam polako prestaje. Jetra i srce koji su glavni unutrašnji izvori toplote, rade usporeno. Masno tkivo se istopilo, pa više nema izolacije. I onda, čak i kada napolju nije ledeno, telo postaje porozno, kao staklo. Kao da ga hladnoća može dohvatiti već kroz najmanji procep, najmanji nalet vazduha, pa i onda kada smo uvereni da imamo „grejalicu“”, piše ona.

Doktorka ističe da dugotrajni štrajk glađu, noći na pet stepeni, već registrovana hipotermija, sve to predstavlja ozbiljan rizik od sloma vitalnih funkcija.

“Verujem da svi imamo obavezu da o tome govorimo jasno, ljudski i bez suvišnih ublažavanja. Nema tog cilja, ma koliko bio pravedan, koji vredi života. I nema tog dostojanstva koje se čuva smrznutim dlanovima i iznemoglim srcem. Zato apelujem ljudski, profesionalno, odgovorno, da Dijana odmah prekine štrajk glađu. Time njena borba ne postaje manja. Ona, kao čovek, kao biće koje drhti, diše, voli i pati za izgubljenim životom svog sina ali i ostalih žrtava, veća je od svake borbe. A život, jednom izgubljen u tišini hipotermije, ne može se povratiti”, poručuje doktorka Slavica Plavšić.

Podsetimo, apel Dijani Hrki da prekine štrajk glađu ranije su uputili i studenti Medicinskog fakulteta, kao i zbog zdavstvenih radnika Srbije.