Iako se godinama smanjuje broj osnovaca u Zlatiborskom okrugu, srednje škole nude više slobodnih mesta. Otvaraju se odeljenja sa novim zanimanjima, ali ne ukidaju se stari obrazovni profili za koje tržište rada godinama ne iskazuje potrebe. Za trogodišnja zanimanja, iako ih privreda traži, među svršenim osnovcima nema dovoljno interesovanja. Tako se fabrikuju kadrovi za spiskove nezaposlenih, a država, koja plaća takav sistem obrazovanja, dodatni novac troši za njihove prekvalifikacije.
Nesklad između želja učenika i potreba privrede, rezultirao je velikim brojem mladih koji godinama čekaju na radnu knjižicu. Retki su oni koji stečena znanja iz srednje škole koriste da pokrenu sopstveni biznis, iako država i to podstiče pozamašnim iznosima.
Da su se vremena iz korena promenila ilustruje i podatak da se u Užicu, gradu koji je do devedesetih bio industrijski centar, nakon ne tako dobre tranzicije, drastično smanjio broj proizvodnih radnih mesta, a „preduzeća“ sa najvećim brojem zaposlenih postale su škole, zdravstvo i javni sektor.
Prema podacima Školske uprave u Užicu, ove godine u tom okrugu osnovnu školu završiće 3.463 učenika, odnosno 200 manje nego prethodne godine. Bez obzira na to srednje škole planirale su da upišu 3.715 učenika, od čega je 2.855 planirano za četvorogodišnje i svega 860 za trogodišnje obrazovne profile.
– Učenici radije upisuju četvorogodišnja zanimanja, bez obzira na to što će do posla lakše doći sa diplomom trećeg stepena – kaže Milenko Nikolić, savetnik u Školskoj upravi Užice, koja pokriva deset opština jugozapadne Srbije.
Iako je reforma srednjeg stručnog obrazovanja zamišljena tako da taj deo obrazovnog sistema, između ostalog, uskladi sa potrebama privrede, ni škole ni privreda nisu iskazale potrebno razumevanje za rešavanje tog problema.
– Da bi se učenici opredeljivali za potrebna trogodišnja zanimanja, i privreda mora da preduzme nešto što kod nas nije razvijeno. Kada se neko zaposli sa trećim stepenom, uglavnom na tom radnom mestu ostaje ceo radni vek. Veoma su male mogućnosti za njegovo permanentno obrazovanje i napredovanje u karijeri, jer naša privreda ne razvija takve mehanizme – objašnjava Nikolić, dodavši da bi i škole morale da se prilagode uslovima u kojima se smanjuje učenička populacija.
– Škole bi trebalo da komuniciraju sa privredom i drugim socijalnim partnerima, ali činjenica je da privreda ne utiče na odluke o planu upisa učenika. Na tržištu rada postoje kadrovi, koji ne zadovoljavaju potrebe privrede, a da bi se taj problem rešio, i škole i privreda moraju da osmisle partnerski odnos prema tom problemu – kaže Nikolić.
Nova odeljenja
U Užicu ove godine osnovnu školu trebalo bi da završi 886 učenika, a srednje škole su predvidele 1.305 mesta, od kojih 1.025 za četvorogodišnje i samo 280 mesta za trogodišnje obrazovne profile. S druge strane, osim Umetničke škole i Tehničke škole „Radoje Marić“, ostale užičke srednje škole (Gimnazija, Medicinska, Ekonomska, Tehnička škola „Radoje Ljubičić“ i Muzička škola), ove godine nameravaju da upišu po jedno odeljenje više nego prošle godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
