Zbog čega direktor Agencije za sprečavanje korupcije prima pola miliona, a članovi Veća 280.000, i zašto su nevidljivi?: Zoran Gavrilović (BIRODI) o potrebi da se Agencija reformiše

Gavrilović je kazao da, prema najnovijim dostupnim podacima, ažuriranim u septembru ove godine, direktor Agencije Dejan Damnjanović ima platu od 548.630 dinara, a da članovi Veća Agencije, čija je „glavna obaveza da učestvuju na jednom sastanku mesečno“- od 140.210 do 280.420 dinara.

On je ocenio da bi, umesto „nagrađivanja“ kroz visoka primanja, bilo daleko opravdanije da se zatraži smena direktora Agencije, kao odgovornost za loše rezultate Srbije u borbi protiv korupcije u javnom sektoru i društvu, a da se sama Agencija reformiše.

Gavrilović je prethodno zatražio da se poništi konkurs za izbor novih članova Veća Agencije, koji je u toku, ocenjujući da je on „primer korupcije u borbi protiv korupcije“ jer je praktično nevidljiv i „ispod radara“, kako bi se izabrali „poželjni“ ili „simulovani“ kandidati, a ne stručnjaci sa integritetom.

„Građani Srbije treba da znaju da direktora i članove Veća Agencije bira skupštinska većina, koja između ostalog iz godine u godinu usvaja izveštaje o radu Agencije, bez postavljanja pitanja o njenoj odgovornosti za to što je Srbija još uvek u zoni sistemske korupcije, a sve lošija na međunarodnim listama. Oni, takođe, treba da znaju da su taj direktor i članovi Veća za svoj doprinos korumpiranju Srbije od strane korumpirane države nagrađeni visokim platama“, kazao je Gavrilović za Danas.

On je podsetio da je Srbija već osmu godinu zaredom u padu na svetskoj listi percepcije korupcije u javnom sektoru koju meri Transparency Internationala (TI), vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou za tu oblast.

Srbija je u 2024. godini, za koju su rezultati poslednji objavljeni, pala na 105. mesto, od ukupno 180 zemalja, što je nazadovanje u odnosu na prethodnu godinu.

Neslavnu 105. poziciju deli sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošije ocenjena.

Zemlje se, inače, boduju na skali od 100 („veoma čist“) do 0 („veoma korumpirane“), a Srbija ima skor („indeks“)- 35.

Ovakva ocena Srbije je najlošija od 2012. godine, od kada se primenjuje aktuelna metodologija merenja i skala od 0 do 100.

„Zarade čelnika Agencije, međutim, za to vreme nipošto bile nisu u padu, a obim posla je za deo njih smanjen“, naglasio je Gavrilović.

U Informatoru o radu Agencije, uz podatke vezane za direktora Agencije, navodi se i da njegov zamenik, zaključno sa septembrom, ima platu od 384.041 dinar, a njegovi pomoćnici i v.d. pomoćnici, kojih je deset, po 221.532 dinara.

Najveće zarade od ukupno pet članova Veća imaju dva člana koja su zaposlena u Agenciji (280.420 dinara).

Preostale tri članice Veća, koje su zaposlene van Agencije, gde primaju plate, za rad u Veću Agencije dobijaju po 140.210 dinara mesečno.

Informatoru o radu, koji sadrži ovakve podatke, pritom, na oficijelnom sajtu Agencije nije lako pristupiti, a događa se da je to i nemoguće.

„Glavna obaveza članova Veća je da budu na jednoj sednici mesečno, ne dužoj od dva sata, gde u drugostepenom postupku odlučuju o predmetima koji se tiču imovine javnih funkcionera i sukoba interesa. Oni imaju manji obim nadležnosti od onog koji su, po starom Zakonu, imali članovi Odbora Agencije, umesto kojeg sada postoji Veće“, kazao je Gavrilović.

On je precizirao da je Veće u toku ove godine, do septembra, održalo devet sednica, od kojih je jedna bila telefonska, a na kojima je rešavano ukupno 14 žalbi.

Prema izveštaju o radu Agencije, Veće je prošle godine održalo 12 sednica, od kojih je jedna bila elektronska, te odlučivalo o ukupno 50 predmeta, odnosno o 4,16 predmeta po sednici.

Predmete su, pritom, prethodno „obradile i pripremile dve službenice zaposlene u Agenciji“.

„Uz sve to, članovi Veća su nevidljivi u javnosti, jer se na televiziji i drugim medijima uglavnom pojavljuje direktor Agencije, a i on vrlo sporadično“, dodao je.

Gavrilović je prethodno kazao da je i aktuelni konkurs za izbor članova Veća Agencije „nevidljiv“, jer je objavljen u Službenom glasniku 19. decembra, „na Svetog Nikolu“, a rok za prijavu je 15 dana, i ističe između Nove godine i Božića po julijanskom kalendaru.

„Konkurs je raspisalo Ministarstvo pravde, a sprovodi ga Pravosudna akademija- u vreme tri velika praznika, i bez ijedne informacije na javnom servisu ili drugim medijima, pa ljudi i ne znaju da bi mogli da se prijave, izuzimajući ’njihove‘ i ’poželjne‘ kandidate. Reč je o školskom primeru konkursa sa slikom, a u takvoj korupciji u borbi protiv korupcije učestvuju i Agencija, i Ministarstvo pravde, i Pravosudna akademija“, kazao je.

On je dodao da je tačno da Zakon o sprečavanju korupcije predviđa da se konkurs za izbor članova Veća objavi u Službenom glasniku, najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja, kao i na internet stranici Ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije, ali da je to zakonski minimum, kojem „ne treba da teži država sa sistemskom korupcijom“.

Bez reformisane Agencije nema slobodnih izbora

„Bez reformisane Agencije za sprečavanje korupcije- što obuhvata i smenu direktora i izbor novih članova Veća, kako bi se uspostavio njen integritet- nema ni fer i slobodnih izbora. U prilog oceni o pasivnom postupanju Agencije govore i preporuke ODHIR-a, od kojih je jedna da Agencija treba da ima proaktivni pristup tokom izborne kampanje. Dosadašnja ’komunikološka strategija‘ Agencije je dala ’rezultat‘, jer je Agencija, iako ima veću ulogu u staranju o integritetu izbornog procesa, manje u javnom fokusu od REM-a, čiji je Savet pod pritiskom javnosti smenjen“, kazao je Gavrilović.

On je dodao da su i studentski protesti „vid antkorupcijske reakcije na stanje korupcije, za koje Agencija ima ozbiljnu odgovornost“.

Ko je kome nadređen?

„Razlog za smenu direktora Agencije je i činjenica da je u sukobu interesa u odnosu na dvoje članova Veća koji su zaposleni u Agenciji. Pošto je Veće drugostepeni organ Agencije, koji donosi odluke povodom prvostepenih rešenja direktora, o tim rešenjima odlučuje dvoje zaposlenih iz Agencije, kojima je direktor suprotno zakonu nadređen“, kazao je naš sagovornik.

Konkurs za izbor članova Veća Agencije- nezakonit?

„Ako su dobro izračunali pravnici, konkurs za izbor novih članova Veća Agencije trebalo je da bude raspisan najkasnije 11. decembra, jer prema Zakonu o sprečavanju korupcije Ministarstvo
pravde je dužno da ga raspiše tri meseca pre isteka petogodišnjeg mandata aktuelnog Veća, koje je izabrano 11. marta 2021. godine od strane skupštinske većine. To znači da se sa aktuelnim raspisivanjem konkursa kasni i da je prekršen zakonski rok“, rekao je Gavrilović.

Na aktuelnom konkursu se bira četiri od pet članova Veća, pošto jednom nije istekao mandat.

Još vesti iz ovog grada

„Zašto avioni ’Antonov‘ sleću na niški aerodrom, a letovi zvanično ne postoje?“: Nakon inicijative grupe poslanika da se ukine Srpsko-ruski humanitarni centar

In memoriam: Miroslav Đorđević, prvi predsednik niške opštine Palilula

„Poslednji trzaj političkih fosila sa dna kace“: Studentkinja Pravnog fakulteta Lana Kocić ocenjuje da inicijativa da Zoran Đinđić izgubi bulevar u Nišu neće proći

Vlada Srbije: Zdravstvene ustanove koje rade na smanjenju lista čekanja da preraspodele radno vreme