Direktor Centra za razminiranje: Na 150 lokacija u Srbiji još uvek se nalaze mine i projektili

Direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija rekao je FoNetu da u Srbiji postoji još oko 150 lokacija na kojima se nalaze avionski projektili iz vremena NATO bombardovanja ili nekih ranijih ratova.

To bombe velike razorne moći, težine 250, 500 i hiljadu kilograma, nije lako deaktivirati jer su obično zarivene u zemlju, zgradu, reku… zbog čega im je otežan pristup, rekao je Glamočlija i dodao da se jedan takav projektil nalazi u Kragujevcu na trasi Severne obilaznice oko grada.

„Nadamo se da ćemo rešiti taj problem i tako početi deaktiviranje tih velikih bombi. Do sada su mine i kasetne bombe bile prioritet, a sada je došla na red i ta takozvana rezidualna kontaminacija“, rekao je Glamočlija.

On je istakao da je država, uz pomoć stranih donatora, očistila skoro ceo prostor od rasute kasetne municije – u Nišu, Sjenici, Tutinu, Kopaoniku, i da su ostale samo manje površine u Bujanovcu i na Zlatiboru kod aerodroma Ponikve.

Glamočlija je naglasio da se na još 18 miliona metara kvadratnih nalaze bombe, mine, projektili i ostala neeksplodirana sredstva koja su se rasturila iz zapaljenih ili bombardovanih vojnih magacina, poput Vranja i Paraćina.

Na Karađorđevom brdu kod Paraćina u oktobru 2006. godine eksplodirao je magacin Vojske Srbije i tom prilikom ogromna količina eksplozivnih sredstava rasuta je po celoj okolini.

Glamočlija navodi da je Centar za razminiranje sa Ministarstvom građevinarstva angažovan i na čišćenju dela Dunava kod luke Prahovo, gde se još nalazi potopljena nemačka flota iz Drugog svetskog rata sa opasnim eksplozivnim tovarom.

Projektom je predviđeno vađenje, odnosno uklanjanje 21 plovila. Cilj projekta nije vađenje svih tih brodova, već oslobađanje plovnog puta na tom delu Dunava. Znači, neki brodovi će se vaditi, a neki samo sklanjati sa plovnog puta kako bi brodovi bezbedno plovili, rekao je Glamočlija.

On je istakao da su do sada izvađeni jedan brod i jedan čamac puni oružja i eksploziv iz Drugog svetskog rata.

„Nastavljamo oprezno da vadimo brod po brod. Predviđeno je da projekat traje pet godina i nadamo se da ćemo omogućiti bezbednu plovidbu svim plovilima“, rekao je Glamočlija.