Divlje izgrađeno više od 60 odsto objekata

U Srbiji je takvih objekata oko 1.500.000 od čega je polovina u procesu legalizacije. Donošenje novog zakona kojim će se uređivati oblast legalizovanja objekata nekoliko puta je odlagano. Sada postoje usmene najave ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović da će se u ovom zakonu raspravljati u narednih mesec dana. Tekst nacrta novog „Zakona o ozakonjenju“ ne nalazi se u skupštinskoj proceduri, a ni na sajtu pomenutog Ministarstva. Načelnik odeljenja za urbanizam iz Požarevca Vojislav Pajić navodno kaže da je iz tog razloga rano prognozirati šta bi tačno novi zakon mogao da donese.

Prema rečima ministarke Mihajlović novi zakon će za legalizaciju zahtevati dva dokumenta: izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o pravu svojine. Osim ovoga, biće neophodno platiti i taksu za „ozakonjenje“ ukoliko zahtev za legalizaciju nije predat do februara 2014. godine. Na rešenje o „ozakonjenju“ će se čekati između 23 i 143 dana. Mihajlovićeva je najavila da će novi zakon drastično sniziti i troškove legalizacije. Taksa za objekat do 100 kvadrata će koštati 3.000 dinara, do 200 kvadrata 10.000 dinara, a za objekat do 300 kvadrata 20.000 dinara. Novi zakon takođe predviđa da će stanari zgrada moći da prijave svoj stan za legalizaciju, a da će zgrade biti legalizovane automatski. Ove nagoveštaje ipak treba uzeti sa rezervom, jer nisu još uvek precizno razjašnjeni.

U Požarevcu su, prema Pajićevim rečima, troškovi za legalizaciju oko 300 evra zbirno, uključujući i takse, za objekte do 100 kvadrata. On dodaje da su cene taksi Požarevcu niže nego u mnogim drugim gradovima Srbije po postojećem zakonu i pravilima. I pored toga ima mnogo objekata koji nisu legalni.

– Grad ima tri osobe zadužene za kontrolu takvih objekata, a objekata je mnogo. Ima i četiri osobe zadužene za legalizaciju, a više hiljada objekata za koje je podnet zahtev. Vlada ne želi da preduzme radikalne mere i napravi ozbiljniji presek stanja i zato je teško očekivati da se ovi zahtevi rešavaju u vremenskom roku koji novi zakon predviđa, ali i da izvrdavanja pravila ne bude i ubuduće“, kaže Pajić.

Mihajlovićeva kaže da će za građane postojati dve alternative – legalizacija ili rušenje.

Pravnik Vladimir Rajčić objašnjava da postojeći zakon koji reguliše legalizaciju nije jedini iz ove oblasti koji bi trebalo menjati. Trebalo bi menjati i zakon koji se bavi konverzijom zemljišta, jer su i jedan i drugi relikt prošlosti koji ne prate savremene imovinsko-pravne i činjenice na terenu.