„Tri meseca čekam termin kod hirurga kod kog se lečim jedanaest godina“: Pacijenti do pregleda po principu „brzi prsti, kao u Slagalici“

„Kod hirurga kod koga se lečim već 11 godina ne mogu da dođem do termina. Čekam već tri meseca. Ništa bolje nije bilo ni kada sam morala kod interniste“, kaže čitateljka Danasa iz Beograda.

Po beogradskim domovima zdravlja, kako smo saznali, pre polovine februara retko gde ćete naći termine za ultrazvuk dojke, za koji kažu da „brzo odu“. Nešto bolja situacija je za rengen.

Na platformi Ministarstva zdravlja “Moj doktor”, preko koje pacijenti takođe mogu da zakažu preglede, postoje, recimo, lekari ginekolozi koji prve slobodne termine imaju tek za 35, 36 dana, neki za 20.

U Zrenjaninu pokrenuta inicijativa „Ima li leka ako nema termina“

O ovoj temi javno je istupio i zrenjaninski pedijatar dr Tomislav Stevanović, postavljajući pitanje zašto pacijenti u državnom zdravstvu nemaju termine, dok ih u privatnim ordinacijama uvek ima. On je krajem decembra na svom Fejsbuk profilu objavio da pokreće građansku i stručnu inicijativu pod nazivom „Ima li leka ako nema termina“ zbog ugrožavanja prava pacijenata kada je u pitanju pristup lekaru i zdravstvenoj uzluzi, koja je regulisana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

„Zašto nema termina koje zakazuje izabrani lekar za specijalističke i subspecijalističke preglede? Protokol zakazivanja do 5. u mesecu često ne funkcioniše dovodeći u pitanje zdravlje pacijenata ili ga primorava da se leči privatno, gde uvek ima termina. Posle pregleda specijaliste, pogotovo hiruških grana, nema termina u zakonom predloženom roku pa pacijent mora u privatnu praksu. Iako lečim decu znam kroz kakve probleme prolaze njihovi roditelji, bake i dede. Dečji uzrast nema ni približno takvih problema zahvaljujući izvanrednoj saradnji lekara opšte prakse, pedijatara u dispanzeru i na dečjem odeljenju“, naveo je doktor Stevanović.

Kako je istakao, inicijativa koju je pokrenuo nema nikakve političke predznake niti optužuje lekare u državnoj ili privatnoj praksi, već je usmerena na sistem i način njegovog funkcionisanja.

„Robotizacija odnosa lekar/pacijent kroz program IZIS-a udaljava prirodnu i humanu vezu lekara i pacijenta uz očiglednu ulogu Fonda za zdravstveno osiguranje koji na osnovu IZIS-a štedi na zdravlju pacijenata“, ocenjuje ovaj dečji lekar.

Doktor Stevanović za Danas kaže da se do termina za specijalističke preglede sada dolazi po principu „brzi prsti, kao u Slagalici“, ali da zdravstveni sistem treba da bude dostupan svima.

„Inicijativa je tek pokrenuta i označila je uskraćivanje prava na zdravstvenu zaštitu prevashodno siromašnih pacijenata koji nemaju luksuz lečenja privatno. Konkretni koraci su počeli anzažovanjem lokalnih medija, slede detaljne analize, učestvovaće pacijenti i lekari svih profila, zakazaće se tribine. Angažovanje advokatoskog tima ispalo je suvišno s obzirom da se sve radi „po zakonu“. Izmeniti ili dočekati izmenu štetnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju Tomice Milosavljevića, pogotovo njegov IZIS sistema biće dug i bolan proces. Zato ćemo insistirati na empatiji između lekara i pacijenata van robotizacije IZIS-a. Opterećenje brojem pregleda lekara svih profila je izuzetno, pogotovo u opštoj praksi“, ističe naš sagovornik.

On dodaje da će se kroz inicijativu doći do toga kako lekari, i kad nema termina, mogu da pomognu pacijentima. Najavljuje i iniciranje izmene pomenutih zakona.

U Somboru termini planu u roku od 15 minuta

Doktorka opšte medicine u Domu zdravlja Sombor Vanda Peković Drinčić potvrđuje za Danas da se u tom gradu za specijalističke preglede u proseku čeka od dva do tri meseca, nekada i do šest.

„Dom zdravlja Sombor nema specijalističke službe, osim pedijatrije i ginekologije, niti ima sopstvenu RTG dijagnostiku. Zahvaljujući obučenosti destak lekara opšte prakse za ultrazvučne preglede, bar za te usluge se manje oslanjamo na Opštu bolnicu. Nažalost, što se tiče ostalih specijalističkih usluga stanje je mnogo gore. Termina nikada nema dovoljno, šta više, većina njih se popuni u roku od 15 do 30 minuta i onda do sledećeg meseca više nema, tako da nam uvek ostane neupućenih pacijenata na spisku za sledeću priliku, a dotle bude još novih. Razlozi za to su različiti: bilo da je to nedostatak kadra pojedinih specijalističkih službi, ili neracionalno upućivanje od strane lekara opšte prakse, a u druga objašnjenja ne bih ulazila“,navodi naša sagovornica, uverena da je situacija slična kao i u drugim manjim gradovima u Srbiji.

„U Somboru se najduže čeka na pregled oftalmologa, neurologa i nekih internističkih grana (kardiologa, hematologa, gastroenterologa). Još je gora situacija sa upućivanjem u kliničke centre u Novom Sadu ili Beogradu, bilo na specijalističke konsultacije, magnetnu rezonancu ili neke specifične radiološke preglede, gde je termina još manje, čeka se mesecima, a pojedini dostupni termini su rezervisani samo za vrlo retke bolesti”, objašnjava doktorka.

Termini se, kako kaže, objavljuju haotično i nenajavljeno, često u toku celog meseca, te su izabrani lekari primorani da svakodnevno kontrolišu. Ona smatra da je neizvodljivo i da se objave svi u istom danu.

„Većina naših pacijenata su hronični bolesnici koji imaju više bolesti i potrebu za više različitih konsultacija. Najveći problem je što ne možemo uputiti pacijente u trenutku kad je stvarna potreba za tim, niti znamo da li im određeni termin odgovara, jer u momentu upućivanja nisu prisutni. Takođe, pojavljivanje termina je problematično jer već imamo naše zakazane preglede pa su ovi u stvari „prekobrojni“. Na primer, ako imam zakazanih 30-35 pregleda, to bude još 20-tak dodatnih, što, naravno, remeti redovan rad“, nastavlja naša sagovornica.

Priznaje da se u ovakvoj situaciji, kao izabrani lekar, oseća isfrustrirano i bespomoćno, kao i osujećeno da se kvalitetno bavi svojim osnovnim poslom – brigom o zdravlju pacijenata.

„I pacijenati su, naravno, isfrustrirani i sve češće se odlučuju da potraže pomoć u privatnim ordinacijama. Međutim, ako uspostavite sa njima dobar odnos i međusobno poverenje, razumeju da izabrani lekar nije odgovoran za problem nedostupnosti specijalističkih usluga, tako da ne mogu da se požalim na konfliktne situacije”, kaže ona i dodaje da su slučajevi refundacije usluga od strane RFZO retki.

Peković Drinčić ukazuje i da zbog panične jagme za terminima lekari često nisu u prilici da adekvatno pripreme pacijente za specijalističku konsultaciju.

„Priprema podrazumeva potrebne laboratorijske nalaze, RTG i druge snimke, prethodne izveštaje, započetu terapiju, razloge upućivanja i slično, kako bi specijalista imao neku osnovu i znao odakle da nastavi. Pošto to u ovim uslovima često izostane, smanjuje se kvalitet specijalističke usluge, gubi se svrha konsultacije, stvara se utisak nekompetentnosti rukujućih lekara, a pacijenti se vraćaju na dopunu nalaza, pa ponovo na konsultacije, čime se dodatno povećava broj pregleda i tako ukrug”, naglašava ona.

Smatra da rešenje nije u povećavanju broja termina, već u racionalnoj organizaciji zdravstvenog sistema, što ovde nije slučaj. Mnogo bi doprinelo kada bi se, kako kaže, specijalizacija iz opšte medicine fokusirala na sticanje znanja i veština koje mogu da se primene na primarnom nivou zdravstvene zaštite i tako rasterete specijalisti na višim nivoima.

„Za to je potrebno izmeniti kurikulume. Olako se kritikuju lekari opšte medicine da ne znaju ovo ili ono, umesto da se kroz specijalizaciju i kontinuiranu edukaciju osposobe da samostalno rešavaju određene zdravstvene probleme. Veliki problem je donela i uredba od pre nekoliko (možda destak) godina o zabrani zapošljavanje u javnom sektoru, što je dovelo i do deficita specijalista, koji sada ne mogu da se iškoluju u kratkom roku. Zdravstvo nije bilo kakav „javni sektor“, ima svoje specifićnosti i ogroman značaj za zdravlje ljudi“, zaključuje Vanda Peković Drinčić.

Do izabranog lekara ide brže

Za pregled kod izabranog lekara u Somboru, kako tvrdi doktorka Peković Drinčić, ne čeka se duže od dva dana kada su u pitanju hronične bolesti, dok se akutna stanja primaju istog dana. Napominje da je važno da pacijent zakaže pregled kako se ne bi stvarale gužve u čekaonicama, a lekar imao vreme da se posveti svakom pacijentu.