Otići na „kraj države“ u hladnoj decembarskoj noći, na skoro minus deset, čekati zatim na graničnom prelazu da otkuca ponoć i preći samo simbolično graničnu crtu, a zatim se vratiti nazad – deluje potpuno nadrealno i uvrnuto. Pogotovo bi se to moglo pomisliti za Subotičane, koji su tu graničnu crtu sa Mađarskom mogli i do sada, za vreme vladavine „crnog šengena“, skoro nesmetano da prelaze.
Ipak, mnogi nisu želeli da propuste dolazak ovog drugog „šengena“ da bi kao sav normalan svet, i kao u vreme one Jugoslavije, mogli slobodno da odlaze u Evropu i svet, oslobođeni stida što im je za to potrebna viza, koja bi valjda trebalo da znači da su „normalni i bezopasni“ po svet iza granice.
Jedno dvestotinak ljudi, mladih ali i onih u godinama, bili su zaista čudna slika pred rampom na graničnom prelazu Horgoš-Reske u gluvo doba decembarske noći, u vreme kada je mraz sve davno oterao u tople sobe. Ali, ako biste bilo koga u tom redu upitali da li mu je hladno, odgovarali su uz smeh „Da, ali odlično se osećam“. I možda je još neobičnije nego noć i mraz delovala ta vesela atmosfera, sasvim drugačija od one na koju smo navikli na skupovima u Srbiji tokom prethodne dve decenije… Otvaranje granice delovalo je očito i na srca ovih ljudi.
– Dvadeset godina nisam mogla otići preko. I zato želim što pre da osetim kako to izgleda, kaže pedesetogodišnja Subotičanka koja je mladost provela uz onaj crveni pasoš, kao uz ulaznicu za čitav svet, kako kaže.
Odmah do nje je Horgošanin, sa „sindromom Berlinskog zida“.
– Stanujem na par kilometara od mađarske granice, a nisam mogao otići u Mađarsku. Osećao sam se kao u kavezu, poniženo, i jadno, kao žigosan. Ceo svet putuje a mi ne. Noćas sam veoma ponosan što mogu kao slobodan čovek preći ovu granicu, a da mi niko ne traži vizu. Još srećniji sam zbog svog sina koje je takođe ovde i koji prvi put sada prelazi granicu. A ima osamnaest godina – kaže on.
Četvrti putnik kod rampe kaže da je išao i do sada i da je bez problema dobijao šengensku vizu, ali da to nije to.
– Cela procedura je bila nepotrebno maltretiranje i gubljenje vremena, a onda se na granici osećaš kao da si sumnjiv zbog nečega. Idem sada kao slobodan čovek, i tražiću da mi ovu vizu ponište, zauvek – kaže uz smeh.
A pre nego što otkuca ponoć fotografisanje za uspomenu – ukoliko vas već nisu snimili neki od mnogobrojnih fotoreportera ili TV snimatelja pristiglih i iz te Evrope u koju će za par minuta i bivši „kažnjenici“ ući kao slobodni i jednaki sa njima. Pogranična policija prati sve ovo sa neuobičajenom neformalnošću, a prostor oko pasoške kontrole pretvoren je u poligon za snimanje, fotografisanje, pozicioniranje TV snimatelja…Utisak je da granice u stvari već nema. Svako od ovih virtuelnih putnika, koji će se odmah po prelasku mađarske pasoške kontrole vratiti kući, ima želju da bude prvi čija će noga zakoračiti na tlo Evropske unije. No prvi je već određen – ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, koji je želeo da time simbolično uvede svoje građane u Evropu bez viza. Njemu dakako ni do sada nije bila potrebna viza da odleti u najudaljeniji kraj sveta, ali simbolika je simbolika. On dolazi par minuta pre ponoći i – seda za volan autobusa, kojim je organizovano u Mađarsku krenula grupa Subotičana. Kažu da novi saobraćajni propisi nisu dozvolili da ministar svoje građane i stvarno odveze do Evrope, ali je zato procedura pasoške kontrole prvog građanina Srbije koji je prešao šengensku granicu 19. decembra bila (takođe) za slikanje. Nakon udarenog pečata u pasoš, i lepih želja pripadnice mađarske pogranične policije, ministar je euforično odgovorio zagrljajem i poljupcima. U ime svih građana Srbije.
A odmah po prelasku, na par metara od granične linije, ministar je poručio: „Ovo funkcioniše, kao što vidite. Ja sam živi dokaz…A uskoro će Srbija ući i formalno u Evropsku uniju, vrlo brzo, ja vam obećavam.“
U Mađarsku uz povike „Srbija, Srbija“
Stupanje na tlo Mađarske propratili su uzvici „Srbija, Srbija, Evropa, Evropa“ – što je u skladu sa novim viznim režimom takođe novina u odnosu na uobičajeno masovno skandiranje u Srbiji – a jedan građanin je egzaltirano uzviknuo „Jo napot, Hungary“ (Dobar dan, Mađarsko).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
